Ovo je nastavak diskusije povodom članka Marjana Kovačevića „Онлајн мечеви и вежбе брзине“ objavljenog u Šahovskom dodatku „Politike“ od 4. maja 2026. Na blogu “Šah-mat lista” su do sada objavljena moja dva priloga: „Jedno usamljeno gledište“ (prvi deo) u kome su iznete sudbine šahista koji su se uglavnom profesionalno bavili šahom, i https://sahmatlista.com/2026/05/26/fm-slobodan-bojkovic-jedno-usamljeno-glediste-drugi-deo/ Prilozi se lako nalaze u kategoriji Ауторски текстови .
U prvom delu govorio sam i o štetnom uticaju blic i bulet igre na decu, a u drugom delu govori se o psihofizičkim predispozicijama igrača i potrebi za različim pristupom trenera. U protivnom, ono što može koristiti jednom tipu igrača postaje nedelotvorno, ili ponekad i štetno, drugom dominantnom tipu.
Osim toga, preporuke trenera koje važe za mali krug šahovskih posvećenika (Erdomuš, Gurel) podržavanih finansijskim moćnicima ili bogatim roditeljima, ne smeju biti uopštavane na treninge dece koja se neće profesionalno baviti šahom, i koja treba da izvuku sve koristi od šaha kao dela obrazovnog sistema.
Takođe, govorim i o odgovornosti roditelja, koji su najviše sa decom i koji treba da ih štite od negativnih efekata globalnog sveta, prenetih i kod nas, a u svetlu opšte društveno-političke situacije, sve veće digitalizacije, nametnute „edukacije“ i improvizacije.
Pokušaj smanjenja štete
JOB i opasnosti
Radi smanjenja štetnih efekata nametanih sa više strana, odavno smatram da treba reagovati i pomoći talentovanoj deci da izbegnu stranputice na putu zdravog intelektualnog i psihofizičkog razvoja. Pogotovo, što ih sam obrazovni sistem eksponira kao ranjive osobe podložne ucenama u slučaju prestupa ili nekih drugih nemilih događaja. Za neupućene, u ovoj poslednjoj rečenici mislim na JOB – Jedinstveni obrazovni broj, koji se deci dodeljivao sa upisom u školu, a odskora ga dobijaju već u vrtićima. JOB je, u odnosu na JMBG (Jedinstveni matični broj građana), ukoliko dođe do curenja podataka, daleko opasniji, jer se preko njega obuhvataju i skladište informacije o porodici i deci iz najranjivijeg životnog doba, od najranijeg detinjstva do kraja školovanja. A kako to zaista izgleda u praksi, prosudite sami.
U stara dobra vremena, srpski pojam obrazovanje je obuhvatao ne samo jedan vid obrazovanja, već i etiku i moralne principe. Sada u Novom dobu imamo usmerenu edukaciju koja obuhvata raznorazne načine ispiranja mozga radi manipulacije. Podsećam da bi nenaučenom zdravom srpskom seljaku koji još koristi srpski jezik da ga ceo svet razume, a i ne previše školovanom delatniku, odmah došla na um asocijacija da je Jedinstveni edukacioni broj – JEB, direktan zajeb! Iz tog psihološkog razloga, a radi maskiranja planirane strategije podjarmljivanja, – Da se Vlasi ne sete – moćnici su aktivirali potisnuti srpski pojam obrazovanje.
Naime, glavni problem za nas sa JOB-om i Elektronskim dnevnicima u školama je taj što su svi podaci o deci i roditeljima dostupni za sva vremena ne samo u zemlji, već preko centralnih servera i van zemlje. Globalni centri moći, kao inkvizicija Novog doba, na tacni dobijaju podatke o talentovanoj deci i njihovim predispozicijama, sa mogućnošću edukacija radi preoblikovanja svesti, stvaranja anacionalnih bića, i janičara modernog doba. A o ostalima, kako, na koji način, i kakvim manipulacijama se može uticati na njih. A o mogućim ucenama koje se odavno primenjuju svuda u svetu, pa i kod nas, dovoljno je da vas samo podsetim. Jer, pretnja je jača od izvršenja!
Takođe, korišćenje mobilnih telefona omogućava prikupljanje mnogih podataka o svima nama, a Veštačkom inteligencijom (VI) prikupljaju se precizniji i suptilniji podaci koji kasnije mogu u svako doba da se aktiviraju, jer u materijalnom svetu ništa nije besplatno! (- Osim sira u mišolovci, kako nas podsećaju iskusniji i mudriji ljudi.)
Zaluđivanje uspesima i lakom zaradom
Pošto sam već duboko zabrazdio u Don-Kihotsku avanturu, da nastavim dalje. Smatram da deci i roditeljima treba da ukažem na mnoge zablude oko lagodne budućnosti i brze i lake zarade preko šaha. Jer neki od njih, koji su uspešniji, dobijaju manje stimulacije u klubovima za koje igraju, a postoji i dvojna registracija i novi izvor kakve takve „zarade“.
Osim toga, sa povećanjem brzine igre, gledanosti zbog lajv i drugih prenosa, i iz raznih razloga uključenih finansijera, povećali su se i nagradni fondovi. Pa zar nije skoro objavljeno da je velemajstor Maksim Vašje-Lagard prošle godine ostvario neto prihod od oko 400 hiljada evra. (Režija sa troškovima trenera je bila 200 hiljada evra.)
Ili kada su krajem 2025. na završnici turnira u Kejptaunu, Karlsen, Niman i ostali vrhunski igrači roneći povlačili poteze (igrali šah pod vodom), i na za njih lak, ali cirkuzantski način, za kratko vreme zaradili po 10 i više hiljada dolara.
Deca, kojima treneri sa titulama međunarodnih majstora i velemajstora čas skupo naplaćuju, upijaju te zavodljive informacije i naivno zamišljaju da će uskoro i oni, kada osvoje titule, moći da daju časove preko interneta i tako zarađuju.
Ne razmišljaju da internet jednim klikom lako može da se ukine kada većina prestane da koristi knjige, da se obrazuje i čita? Zar nacizam nije počeo paljenjem Rajhstaga i knjiga? Zar Nemci nisu u prvom naletu 6. aprila 1941. bombardovali i spalili Narodnu biblioteku u Beogradu, jer je trebalo uništiti istorijsko i nacionalno pamćenje Srba!
U dobu opsesivnog korišćenja telefona, lajkova, fejsbuka, igrica i drugih digitalnih platformi, duži prekid Interneta začas može baciti u depresiju i haos milione ljudi.
Primer za otrežnjenje
Podsećam da su posle pada elektroenergetskog sistema južne Evrope 28. aprila 2025, milioni ljudi ostali bez struje na više sati. A pošto telekomunikacije zavise od napajanja, došlo je do prekida mobilnih mreža, interneta, rada bankomata, železnice, metroa i aerodroma. Navikli da koriste bankovne kartice preko telefona, ljudi bez keša nisu mogli ni flašu vode da kupe. Ceo sistem u kome živimo je sada povezan, ali baš iz tog razloga je i lako ranjiv!
Deca, a ni roditelji nisu svesni da se decenijama vrše psihološki i parapsihološki eksperimenti. Da se vodi neokortikalni rat (pojam uveo analitičar Richard Szafranski) o čemu dugo piše i govori pukovnik u penziji Svetozar Radišić. I da se režira i priprema još veći haos, a u najgorem scenariju i opšti Svetski rat. Da su sva primirja uglavnom odmeravanje snaga i pripreme za nešto opasnije i dramatičnije.
Stradanja dece i roditelja
Nekada su deca igrala šah iz znatiželje koja je kod nekih prerastala u posvećenost i ljubav. Zarad toga bila su spremna na odricanja i velike sopstvene žrtve.
U sadašnje vreme, prihvatanjem bolesnih agendi globalista koji upravljaju svetom, zarad navodne „zaštite“ dece, a radi razaranja zdravih odnosa u porodici, žrtve su deca i roditelji. Razmažena deca sa svojim novim pravima ucenjuju roditelje da ih, ukoliko ih upozoravaju na školske obaveze i/ili zapostavljeno fizičko zdravlje, ako ih kazne privremenim uskraćivanjem telefona zbog igrica na njima, ili zbog preterane igre blic i bulet partija, ili, ne daj Bože, ponekad u slučaju ponavljanja prestupa, iznervirani, i po turu ili obrazu udare, mogu da ih prijave za psihičko i fizičko zlostavljanje. I sve to ulazi u JOB evidenciju!
Ima i roditelja čija su deca uzorni učenici (dobri šahisti su većinom i dobri đaci), a koji trpe prigovore tipa: – Drugi imaju za trenere IM i velemajstore, a oni ih nemaju i zato su manje uspešni. – Druga deca idu na open turnire u zemlji, a oni retko…
Osim toga, drugi idu i na državna, evropska i svetska prvenstva, a oni, zbog škole na prvom mestu i/ili finansijskih mogućnosti, sa velikim natezanjima samo na poneka takmičenja. I eto novih, nametnutih problema i velikih frustacija za decu i roditelje koji se upinju da im omoguće bolje uslove za napredovanje.
Jer činjenica je da u eri open Evropskih i Svetskih prvenstava deca situiranih roditelja tamo idu lagodno, bez pritiska, kao na izlet, jer za njih to zaista jeste, s obzirom da roditelji to mogu da im priušte.
Na Zapadu, novac i profit su zakon
Često se zaboravlja princip: – Dato ti je, daj drugome. Ili: – Uzimao si, jedan deo podeli i vrati.
Čak i u slučaju preispitivanja postupaka i savesti, novac daje osećaj sigurnosti i moći. Sve se kupuje; čak i sportski šahovski klub se sada kupuje. I taj trend je uveliko zapljusnuo i nas. Igrači se kupuju i govori se o nekim uspesima takvih ekipa, a ustvari radi se o isisavanju para, često i iz malih sredina. Skorašnji drastičniji primeri kod nas su „Surdulica“ iz Surdulice i „Gornja Jablanica“ iz Medveđe, pobednik Kupa Svetozara Gligorića ove godine. Članovi su Prve lige sa praktično svim kupljenim igračima. Plaćenim, iz ko zna kojih sredstava i na koji način?
Podsećam da je Medveđa glavno mesto siromašne opštine na jugu Srbije, blizu uspostavljene granice sa Kosovom. To je primer naše stvarnosti – prodaja i kupovina, i to se navodi kao pozitivan primer i uspeh sredine!
Sunovrat i pokušaj afirmisanja šaha
Dugogodišnjim pogrešnim rukovođenjem i nereagovanjem, potpuno je degradiran šah u materijalnom i duhovnom smislu. Potrebno je ispraviti nanetu štetu. Sada se koristi značaj medija, ali treba biti svestan da je mnogo toga u organizaciji gomilano, i nerešeno nasleđeno. Da postoje razni nepovoljni uticaji u koje spada i borba za egzistenciju profesionalnih šahista, te da su lični i drugi povezani interesi daleko iznad opštih, društvenih.
Da sam savetnik predsednika Andrije Jorgića
Zahvalio bih mu se što se u zaista dramatičnom i teškom trenutku prihvatio odgovorne dužnosti predsednika i pokušao da mu pomognem. Da mu ukažem na nasleđe iz prošlosti i šta može da očekuje u budućnosti. Jer pravi šahista, osim dara kalkulacije, analitike, intuicije, strategije, imaginacije i predviđanja moguće situacije, poseduje i opterećujući, potiskivani, često zlosutni, dar predikcije.
Trofeji gradova
Poštovani predsedniče, pozdravljam Vašu inicijativu na medijskoj promociji radi vraćanja renomea šahovskoj igri i omogućavanja boljeg tretiranja šaha u odgovarajućim Ministarstvima. Trofeji gradova su, po mome skromnom mišljenju, primer dobre ideje, ali delom ne i optimalne realizacije.
Model trofeja gradova
Savetovao bih Vas da se na Trofejima gradova smanji nagradni fond, i da iznosi oko 120 hiljada dinara (prva nagrada 22 hiljade). Time bi se smanjio i broj igrača putujućeg karavana. Broj učesnika bi bio oko 160 što je lakše za organizaciju, a i uslovi za igru bi bili bolji.
Tada bi iz udaljenijih mesta dolazili samo prijatelji, a ne mnogi profesionalci u jurnjavi za nagradama. (Njihov materijalni status ne sme da se delimično rešava korišćenjem i onako skromnih sredstava u lokalnim sredinama.)
Prednost predloženog modela je da je lakše organizovati takve turnire u većem broju mesta, što je za popularizaciju šaha prednost. Dalje ću navesti i druge pogodnosti.
Meni lično, a verujem i drugima, pogotovo starijim igračima, smeta na takvom skupu učešće preko 300 igrača, gde o realnosti plasmana posle najviše prvih deset mesta, nema smisla govoriti. Svi su zbijeni na jednom mestu, u naelektrisanoj atmosferi. U međuvremenu između kola izloženi su prevelikom žamoru i buci, u otežanim (čak teškim) uslovima za igru u zimskim i letnjim mesecima. A na izvoru moguće zaraze bakterijama i virusima, najviše su ugrožena deca i stariji.
Organizacija prvenstava gradova – okruga
Novac se ne bi potrošio samo na pompeznu, medijski promovisanu manifestaciju koja traje 1 dan, i posle koje opet nastaje učmalost. Za grandiozni Trofej predviđena, a racionalnim putem neutrošena sredstva bi se iskoristila za Prvenstvo okruga open karaktera, sa 9 kola standarnog tempa od 90 minuta.
A u šahovski manje razvijenim sredinama procenilo bi se šta je korisnije za popularizaciju i razvoj šaha: da li organizovati manji Trofej, ili novac usmeriti na prvenstvo okruga, što je po meni bolje.
Učešće stranaca u ekipama Prve i Druge Savezne lige
Pozdravljam izglasanu odluku da u nekom kolu u sastavu ekipe može da učestvuje samo jedan takmičar koji nije registrovan u Srbiji; ali to ipak nije bio neki revolucionarni potez kako sam na prvi pogled pomislio. Naime, to je izgleda bio samo iznuđen potez da bi se malo zaštitili naši igrači, jer u Srbiju se doselilo mnogo dobrih igrača iz Ukrajine i Rusije koji su sada registrovani i na našoj SRB listi.
Zaštita lokalnih šahista
Ali ako pogledamo sastave ekipa (na primer Gornje Jablanice na Kupu, Surdulice na Prvoj ligi i td. uočavamo da u mnogim mečevima ne učestvuju domaći (lokalni) igrači. A oni su doprineli da se klub održi i da dočeka da neki „pokrovitelj“ želi da se pohvali uspehom kupujući igrače sa strane, što je uobičajeno u fudbalu i drugim sportovima, ali je jako štetno za razvoj i opstanak šaha kao ne samo sportske, već i obrazovne i intelektualne igre.
Da bi zaštitili igrače koji su doprineli da se klub održi, ukoliko su iz domaće sredine i tu žive, smatram da treba uvesti pravilo da u Kupu, gde se igra na četiri table, mora u svakom kolu da igra bar jedan od tih domaćih igrača. A na ligama na šest tabli, u svakom kolu dva zaista domaća igrača. To će smanjiti apetite lokalnih moćnika ili novopečenih biznismena za čerupanje skromnih budžeta tih opština, a omogućiće ljudima iz te sredine da ostanu u kontaktu sa šahom.
Rešavanje statusa igrača-trenera
U gore navedenim slučajevima Šahovski savez bi pomagao da se, ako ne postoji, oformi radno mesto trenera kome bi zadatak bio rad sa decom u školama. Na taj način bi nezaposlenom članu ekipe bila rešena egzistencija, a deca iz te lokalne sredine bi dobila trenera. I ako se za šah zagreju i uz pomoć trenera šahovski obrazuju, neka od njih će vremenom stasati za učešće u ekipi.
A ako takav šahista poseduje i neko stručno obrazovanje, treba mu pomoći oko zaposlenja; da ostane u lokalnoj sredini i da u slobodnom vremenu radi sa decom.
Razlikovanje rada od nerada i lažnih uspeha
Smatram da iz ŠS Srbije treba da potekne inicijativa da klubovi – učesnici Prve i Druge šahovske lige manje ugrožavaju lokalne klubove. Činjenica je da dobijaju nesrazmerno više para, a sva aktivnost u većini tih klubova se zasniva na okupljanju (s konca i konopca) kupljenih profesionalaca jednom godišnje na Ligaškim takmičenjima. Činjenica je da u većini tih klubova nema kontinuiteta, a nema ni rada sa decom.
Uključenje svih Šahovskih saveza radi realnije dodele sredstava u lokalnim sredinama
Zato smatram da i kontrola ŠSS treba da bude veća i delom merodavna kod donošenja odluka o raspodeli sredstava u lokalnim sredinama. U ŠS mogu da znaju koliko dece je učestvovalo iz tih klubova i sredina a koliko iz ostalih, na Kadetsko-juniorskim prvenstvima nižeg i višeg ranga, kao i na Školskim takmičenjima. (I da li su deca uopšte učestvovala? – što nam govori i o posvećenosti u radu sa decom – odnosno, i odakle su?, ako su navedena u zahtevima za podršku klubu.)
Prema iznetom, u Šahovskim savezima treba da znaju da li su pri zahtevima za dodelu sredstava podaci o radu i uspesima istiniti, ili su za manje upućene funkcionere „frizirani“.
Smatram da predloženi model kontrole treba primeniti i kod traženja sredstava od Ministarstva za omladinu i sport.
Saradnja sa Ministarstvom za prosvetu i obrazovanje
Pozdravljam razgovore i ugovore sa Ministarstvom prosvete. Ponovo je omogućeno da se korišćenje učionica u školama za šahovske aktivnosti ne naplaćuje. To omogućava lakši rad trenera, a od velikog značaja je u gradovima u kojima su klubovi ostali bez dodeljenih prostorija. Prvi pozitivni rezultati su već vidljivi.
Međutim, mišljenja sam da je svaka prevremena, ishitrena akcija, makar bila iz najbolje namere, bez zdrave podrške, osuđena na neuspeh. Ako se šah uvodi u većinu škola bez pratećeg iskusnog kadra, a koji nemamo, može se napraviti velika šteta.
Činjenica je da su deca i ovako previše opterećena. Fond časova je obiman, a model skraćivanja časova na 30 minuta o čemu se razmišlja u Ministarstvu zbog smanjenja pažnje dece od prevelike upotrebe telefona i kompjutera, bio bi još jedan poguban eksperiment.
Podsećam i da su Srbi majstori za izigravanje propisa. U mnogim školama uvođenje šaha bi bio način za popunu časova podobnom kadru, bez obzira koliko su uopšte upoznati sa šahovskom igrom. I to bi bila velika improvizacija i antipropaganda šaha!
Podsećam, da samo nedoučeni ljudi uče jedino iz sopstvenog iskustva. Zato se prethodno treba upoznati i sa propustima koji su od dobre ideje uvođenja veronauke u škole, sa daleko širim i većim kadrovskim potencijalom, doveli i do negativnih efekata.
Kampanjski rad Institucija
Zbog objektivnih, ali i subjektivnih okolnosti, praktično sva Školska takmičenja u šahu, i takmičenja Šahovskih saveza održana su u intervalu od dva meseca. Kada se tome doda da su u isto vreme bila i takmičenja iz školskih predmeta, dolazilo je do velikih preklapanja termina.
S obzirom da se padom obrazovanja uopšte, u školama kampanjski radi i/ili se neke poluobavezne aktivnosti od strane profesora ne obavljaju – a upisuju se u dnevnike rada, žrtve su talentovana deca koja su često i dobri šahisti. Profesori ih šalju na takmičenja, aktivnost i uspeh pripisuju sebi, a premorena deca bukvalno trče sa takmičenja na takmičenje.
Žrtve preklapanja termina, loše koordinacije i načina rada su oni koji su najmanje krivi – deca i roditelji.
Zato je potrebna koordinacija svih učesnika prilikom sastavljanja i objave kalendara, ali i korekcija posle dubljeg sagledavanja i potrebnog usaglašavanja.
Izgubljene prostorije klubova
Pomoć klubovima koji su ostali bez prostorija. Razgovori sa predstavnicima lokalnih samouprava. A ako ne postoji rešenje, pomoći lokalnim šahovskim radnicima i entuzijastima u omogućavanju rada sa decom u školama.
Za Niš, razmotriti predlog agilnog organizatora Petra Rolja o korišćenju hola doma Armije uključenjem Ministarstva za odbranu. Petar Rolj je zaljubljenik u šah, poznat po organizaciji masovnih turnira i Prvenstava Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka. Zvanično Vam se obraćao, a i lično prilikom Vaših poseta Nišu.
Status problemskog šaha za decu
Rešavanje problema ima veliki značaj u šahovskom razvoju dece. Za sada ljudi u ŠS (i većina trenera) nemaju dovoljno razumevanja ni sluha za široki obrazovni spektar problemskog šaha. Jer osim rešavanja problema jednog prepodneva na Kadetskom festivalu u Beogradu i državnom Kadetsko-juniorskom festivalu, u Savezima se, sa malim izuzecima, po tom pitanju ništa ne radi niti preduzima. (Istine radi, na Svetskom Kadetsko-juniorskom prvenstvu u Vrnjačkoj Banji rešavali su se problemi, ali to je bilo pod pokroviteljstvom FIDE).
Podrška Kadetsko-juniorskoj ligi Srbije
Poštovani predsedniče, poznato Vam je da Kadetsko-juniorska liga Srbije u rešavanju problema već tri i po godine postoji bez materijalne pomoći Saveza, samo zahvaljujući trudu i dobroj volji uglavnom vremešnih volontera. Videti članak Marjana Kovačevića „Gde nema para ali ima entuzijazma“ .
Pitam se da li će podsećanje na članak pokrenuti bar diskusiju o značaju rešavanja problema za decu i talentovane šahiste, te da, osim Vaše podrške, i ŠS Srbije pruži podršku. Jer, s obzirom na opšti značaj, Kadetsko-juniorski problemski šah bi, uz podršku ŠS Srbije, mogao biti deo projekata kod Ministarstva za omladinu i sport, kao i kod Mistarstva za obrazovanje. Na taj bi se način, omogućavanjem bar najminimalnije finansijske podrške (ako je nema na drugi način), postigli veći pozitivni efekti.
Zdravstvena kontrola dece i omladine
Korišćenje oksimetara
I pored višegodišnjeg obaveštavanja i upozoravanja, pitam se koliko trenera i roditelja prati reakcije dece prilikom igranja blic, rapid i standard partija pulsnim oksimetrima, mereći promenu pulsa i moguće spazme (uz nedostatak kiseonika) zbog napetosti i uzbuđenja? Jer nažalost, oksimetre u školama ne koriste ni profesori fizičkog, ni psiholozi, pa ni razredne starešine! Ne koriste ih ni svi lekari?!
A lekari opšte prakse, koji ih koriste, nabavili su ih u sopstvenoj režiji. Iako je cena kvalitetnijih 2 -3 evra (u Kini), Ministarstvo za zdravlje nema sluha za obaveznu primenu, osim kod lekara Hitne pomoći. Ali su zato masovno korišćeni za vreme p(l)andemije Kovid – 19, da bi se odlučilo da li neko treba da bude smešten u Kovid bolnicu!
Savetujem da šahovskim trenerima i/ili vođama ekipa oksimetri budu obavezno dijagnostičko sredstvo trenutnog uticaja šahovske partije na dete, pogotovo kada je frustrirano i uzbuđeno zbog poraza.
Lekarski pregledi
Sadašnji lekarski pregledi za šahiste su formalnost. A preventivni pregledi školske dece, koliko mi je poznato, vrše se samo u prvom razredu. Zato smatram da su roditelji dužni da prate zdravstveno stanje svoje dece na takmičenjima, jer se pri stresu menja puls, a zbog spazama koncentracija kiseonika, a sve to utiče i na imunitet.
Po mome iskustvu (23 godine sa HLL, bez terapija hematologa), nužno je, u zdravom stanju, znati sopstvene referentne vrednosti KKS (krvne slike sa leukocitarnom formulom) i sedimentacije Se, jer su opsezi koje prate lekari široki, za svetsku populaciju, a ne samo za našu decu i naciju. Lekari nemaju ni sopstvene referentne vrednosti pacijenata u zdravom stanju, a što je za decu veoma bitno.
Kod javljanja simptoma ne treba žuriti sa odlaskom lekaru već pustiti organizam da se bori. Posle 48 sati u većini infekcija se samo analizom rezultata KKS i Se, ukoliko znate svoje referentne vredosti u zdravom stanju, razdvaja virusna od bakterijske infekcije. A klinička slika je samo potvrđuje. Obrnut slučaj od onog kada žurite odmah lekaru i on procenjuje samo preko kliničke slike koja ne mora da bude razvijena, odnosno prema statiskički trenutno vladajućim virusima i bolestima.
Krv se kod manje, a i osetljivije dece, vadi iz prsta, kada se kod sumnji na bakterijsku infekciju, radi i CRP. Kod veće dece i odraslih krv se vadi iz vene – kada se rade KKS i Se (radi razdvajanja virusnih od bakterijskih infekcija). U zdravom stanju vrednosti Se su uvek dosta niže, pa se tako razlikuju akutni ili hronični upalni procesi!
[Lekari po inerciji (ili i zbog dila sa laboratorijama), i odraslima daju da se radi CRP (više puta skuplji) umesto sedimentacije, i posle 48 sati od nastanka infekcije. A samo u složenijim slučajevima treba i CRP raditi, odnosno, obavezan je u akutnim stanjima kada treba brzo reagovati.]
ŠAH – Uglavnom sport, reprodukcija zapamćenog ili i kreativnost?
Bez obzira što je finansiranje dobrim delom zavisno od Sportskog saveza Srbije, šah ne sme da bude prvenstveno sport i /ili učenjem i ponavljanjem varijanti reprodukcija naučenog i zapamćenog. Dobrim delom treba da bude intelektualna disciplina i veština koja razvija kreativnost, intuiciju, estetsko iskustvo; da pomaže kod formiranja karaktera, samodiscipline, koncentracije, strpljenja i samopouzdanja.
FM Slobodan Bojković,
Glavni organizator i koordinator
Kadetsko-juniorske lige Srbije u rešavanju problema
U Novom Sadu, 30. 5. 2026.
Napomena: Ovaj deo je, zbog reakcija na prethodni članak, neplanirano proširen.
