Sulejman Mulić

Danas bi imao 101 godinu. GM Svetozar Gligoric, najbolji sahista nasih prostora ikad 2.2.1923 – 2012.

Preneseno sa fejsbuka

*********************************

Evo i dva intervjua za Šah-mat listu sa Svetozarom Gligorićem:

INTERVJU SA VELEMAJSTOROM SVETOZAROM GLIGORIĆEM (23. aprila 2004.)

Velemajstor Svetozar Gligorić

Imam izuzetnu cast i zadovoljstvo da zamolim naseg proslavljenog velemajstora Gligorica, legendu naseg i svjetskog saha za komentare nekih sadasnjih sahovskih dogadjanja kao i velikih sahovskih takmicenja dvadesetog vijeka.
Prvo bih pozdravio velemajstora Gligorica i zahvalio mu sto je nasao vremena za ovaj intervju preko e-maila.

Goran Tomic: Koji Vam je od mnogih uspjesnih turnira ostao u najboljoj uspomeni?

Svetozar Gligoric: Za razliku od Fischera i Larsena, previsoki procenti nisu bili “specijalnost” moje karijere, pa moje rezultate u Varsavi 1947 (8 poena iz 9 partija, 2 poena ispred Smislova i Boleslavskog), te u Mar del Plati 1953 (16 iz 19, i moja nova varijanta protiv Najdorfa i Eliskazesa), u Lenjingradu 1957 (6 iz 8 susreta sa vodecim sovjetskim velemajstorima), na olimpijadi u Minhenu 1958 (zlatna medalja na prvoj tabli, ispred Botvinika, sa 12 poena iz 15 partija) – smatram “srecnim izuzecima”. Najvise licne discipline i truda pamtim  u deobi drugog mesta na medjuzonskom u Sousse-u 1967 (jedini neporazeni takmicar sa 7 pobeda i 14 remija), iako je moj rezultat u Portorozu 1958 bio jos nesto bolji (sam, pola poena iza Talja).

G.T: Na Olimpijskim igrama u Dubrovniku 1950. godine, kada je ekipa Jugoslavije osvojila zlatnu medalju igrali ste na prvoj tabli za nasu ekipu. Kakve su Vase uspomene sa te Sahovske olimpijade?

Svetozar Gligoric: Ni sami nismo bili svesni vrednosti nasih rezultata. Od 6 clanova nase olimpijske reprezentacije ja sam sada poslednji u zivotu. Predsednik Tito sve je iznenadio poslavsi 2 aviona u Dubrovnik radi neplaniranog krasnog prijema za sve ekipe u Belom Dvoru.

G.T: Koji su Vam velemajstori sa kojima ste igrali ostali u najboljem sjecanju i zasto?

Svetozar Gligoric: Imao sam mnogo prijatelja medju svetskim velemajstorima – Botvinik, Smislov, Talj, Petrosjan, Spaski, itd. a najdugotrajnije druzenje bilo je s Fischerom. Svi su bili izuzetno korektni, a po snazi prvi u svetu.

G.T: Jedan od turnira o kojem se dosta pise i poslije pedeset godina je turnira kandidata u Cirihu. Velemajstor Bronstein je napisao knjigu o tom turniru koju mnogi ubrajaju medju deset najboljih sahovskih knjiga uopste. Ipak, u novije vrijeme velemajstor Bronstein je iznio i jedno drugo glediste o turniru, pominjuci Sovjetski komitet za sport koji je prema njemu aktivno djelovao u smislu onemogucavanja velemajstora Reshevskog da postane izazivac svjetskog sampiona Botvinika. Kakve su Vasa sjecanja na taj veliki turnir na kojem ste ucestvovali?

Svetozar Gligoric: Dok sam igrao u Cirihu 1953, nisu mi bila poznata desavanja u taboru sovjetskih ucesnika. Secam se da je na zatvaranju Turnira kandidata Reshevsky imao suze u ocima, ne mogavsi da savlada osecanja kada nije uspeo da se domogne prava da izazove Botvinika. Ja sam sam preterano  forsirao u poslednjih pet kola pokvarivsi osrednji plasman, osecajuci pritisak nase dobronamerne publike koja je ocekivala od mene nemogucu senzaciju.

G.T: Fischer je prvi put dosao na turnir u Jugoslaviju, krajem pedesetih godina. Kakva su Vasa sjecanja na Fischera iz tog vremena?

Svetozar Gligoric: Fischer je dosao u Jugoslaviju prvi put 1958., uoci Portoroza. Iako 20 godina stariji od njega, i clan svetskog vrha, bio sam mu jedan od  ljubaznih domacina u Beogradu, videci u njemu prostodusnost i neobicno duboku predanost sahu.

G.T: Koje bi bile Fischerove prednosti, a koje mane u neodigranom matchu 1975 sa Karpovom? Kakvi su Vasi utisci o njegovoj igri u matchu sa Spaskim 1992 godine?

Svetozar Gligoric: Nemam predstavu o tome. Velika je steta sto je FIDE nespretno upropastila priliku za mec Fischer-Karpov. U mecu sa Spaskim 1992, iako u blizini, pratio sam Fischerovu igru sa nedovoljno paznje zbog opste situacije u nasoj zemlji i zbog bolesti moje supruge. On sam smatra da je igrao odlicno posle 20 godina pauze.

G.T: Bili ste glavni sudija u matchu Karpov-Kasparov 1985. godine. Poslije iscrpljuce borbe i 48 odigranih partija match je prekinut odlukom predsjednika FIDE, F. Kampomanesa, pri vodstvu Karpova 5:3, i dogovoreno da se igra novi match. Kako je Vase misljenje o tom matchu?

Svetozar Gligoric: Taj maratonski mec prestao je da bude dobra propaganda za sah od trenutka kada su dosle rekordne serije remija i vremenska odugovlacenja koja je dozvoljavao galantni pravilnik u Moskvi.

G.T: Sta se po Vasem misljenju moze uciniti da se popravi stanje sahu u Srbiji i Crnoj Gori?

Svetozar Gligoric: Nemam dobar odgovor, jer postoji izvesna opsta kriza za sah u svetu. Dobrodosli pritisak mladih da igraju je sve veci, a broj sponzora manji.

G.T: Da li mozete dati savjet za mlade sahiste – kako treba raditi na sahu? Koju knjigu bi preporucili?

Svetozar Gligoric: Nuznost pripremanja za svaku partiju je ogromno porasla, kao i uloga kompjutera u ranije nepoznatoj sirokoj mogucnosti za informisanost. U obilju materijala i svakodnevnog kabinetskog rada treba ekonomisati vreme orijentacijom na proucavanje partija najjacih igraca.

G.T: Cuju se misljenja da je dosao kraj klasicnog saha. Sta Vi mislite? U kom pravcu ce se sah razvijati u buducnosti?

Svetozar Gligoric: Ja sam napisao na engleskom knjigu “Da li cemo igrati Fischerov sah?” koja je izisla u Londonu pre godinu i po dana, i tamo se taj problem tretira na opsirniji nacin. U svakom slucaju, klasicni sah i Fischerov mogu da se primenjuju uporedo ne smetajuci jedan drugome, a vreme ce odluciti o daljoj sudbini “najbolje igre koju je izmislio ljudski um”.

G.T: Ucestvovali ste nedavno na turniru „Rilton kup“ u Stokholmu. Na turniru su ucestvovali i veterani Mark Tajmanov i Viktor Korcnoj. Kakvi su Vasi utisci sa tog turnira?

Svetozar Gligoric: Bio sam “pocasni gost” i to me je navelo da neplanirano ucestvujem. Nisam se pokajao zbog ljubaznih domacina. Imao sam zdravstvenih problema koji su mi  smetali i o kojima sam cutao, ali neki smatraju da je moj rezultat (+3) zadovoljavajuci.

G.T: Za kraj ovog intervjua zamolio bih Vas da navedete Vasu partiju koju smatrate najboljom.

Svetozar Gligoric: Medju stotinama partija ne umem da odaberem bas “najbolju”.

Zahvaljujem velemajstoru Gligoricu sto je nasao vremena da odgovori na pitanja u ovom intervju preko e-maila.

(Intervju za Šah-mat listu sa velemajstorom Gligoricem obavljen je preko e-maila 23. aprila 2004. godine)

***********************************

INTERVJU SA VELEMAJSTOROM SVETOZAROM GLIGORIĆEM (2) (6. februara 2007. godine)

INTERVJU SA VELEMAJSTOROM SVETOZAROM GLIGORICEM

Velemajstor Svetozar Gligoric

Poslije skoro tri godine od prvog intervjua sa velemajstorom Gligoricem zamolio sam naseg proslavljenog velemajstora za novi, kratki intervju. Uz cestitke za rodjendan (2. februara) zahvalio bi velemajstoru Gligoricu sto je nasao vremena za ovaj intervju.

Goran Tomic: Poznati ste na samo kao vrhunski sahista vec i kao izuzetan dzentlmen. Koji su od sahista koje ste poznavali ili poznajete svojim ponasanjem za tablom ili van nje ostavili na Vas najbolji utisak?

Svetozar Gligoric: Ovaj odgovor zahteva „mnogo hartije“. Da skratim, pomenucu svetske prvake s kojima sam imao duzi licni kontakt   – Euwe, Botvinik, Smislov, Talj, Petrosjan, Spaski, Fischer – zatim velikane Keresa, Bronstajna itd. – iz cuvene stare generacije Tartakowera, Bogoljubova – iz moje generacije Unzickera, Puca, nesto mladje Minica i Ivanovica, pa da prekinem listanje, jer bi bilo dugotrajno i sigurno i tada ne bih ostao imun od gresaka ljudske zaboravnosti.

G.T: U sahovskom klubu „Bijela“, u opstini Herceg Novi igra Aleksandar Geler, sin pokojnog velemajstora Efima Gelera. Kakve su Vase uspomene na velemajstora Gelera?

Svetozar Gligoric: Velemajstor Geler spada u istu listu „sahovskih dzentlmena“. Bili smo prijatelji i rivali za tablom. Bio mi je tezak protivnik jer mislim da smo bili veoma slicni po stilu igre i principijelnim pogledima na takmicarski  sah. Moja pobeda nad njime u Svedskoj 1952 bila je pocetak ukljucivanja kraljeve indijske odbrane u moj repertoar za sledecih 20 godina, koju je i on sa velikim uspehom igrao kao crni i bio neugodan protivnik i samom Botviniku. U daljim nasim susretima on je bio uspesniji i nije slucajno da su ga Sovjeti stavili meni za protivnika u mecu SSSR-Ostali svet u Beogradu.

Drago mi je da je njegov sin, kojeg nisam poznavao, u Herceg-Novom, ali pamtim da sam pored oca znao i njegovu majku, koju sam poslednji put sreo kod Rone u Moskvi za vreme Petrosjanovog memorijala.

G.T: Kakve su Vase uspomene na Bobi Fischera kada je prvi put igrao u Jugoslaviji 1958.godine?

Svetozar Gligoric: Bio je decacki cist karakter sa nevidjenom koncentracijom i odanoscu sahu.
Iako sam 20 godina stariji, iz simpatije, prihvatio sam spontano da budem jedan od domacina mladom Bobiju u Jugoslaviji i od tada datira nase prijateljstvo koje ce trajati 40 godina.

G.T: Da li ponekad igrate sah preko interneta?

Svetozar Gligoric: Ne igram sah nikad privatno, pa niti  preko Interneta.

G.T: Sta mislite o uvodjenju saha kao skolskog predmeta u osnovnoj skoli (vec je uveden kao fakultativni predmet u Crnoj Gori, a naredne godine ce biti uveden i u osnovne skole u Srbiji.)?

Svetozar Gligoric: Pozdravljam kao dragocen korak za dobro omladine i saha kao kulturne tekovine.

Goran Tomic: Zahvaljujem velemajstoru Gligoricu na odgovorima i na kraju pogledajte partiju velemajstora Gligorica sa Efimom Gelerom (partija je preuzeta iz Megabase 2006):

Geller,Efim P – Gligoric,Svetozar [E76]
Saltsjobaden Interzonal Saltsjobaden (3), 1952

1.d4 Nf6 2.c4 g6 3.Nc3 Bg7 4.e4 d6 5.f4 c5 6.dxc5 Qa5 7.Bd3 Qxc5 8.Nf3 Nc6 9.Qe2 0–0 10.Be3 Qa5 11.0–0 Ng4 12.Bd2 Nb4 13.Nd5 Qc5+ 14.Kh1 Nxd5 15.cxd5 Bd7 16.h3 Nf6 17.b4 Qb6 18.Rab1 Rfc8 19.Be3 Qd8 20.Kh2 a6 21.Nd4 Rc3 22.Rbd1 Ba4 23.Rd2 Rac8 24.Qf3 Nd7 25.Qf2 Ra3 26.Ne2

26…Bc3 27.Bb1 Bxd2 28.Bxd2 Bc2 29.f5 Nf6 30.fxg6 hxg6 31.Bc1 Rd3 32.Qh4 Bxb1 33.Bg5 Rc2 34.Nf4 Rdd2 35.Rxb1 Qb6 36.Rg1 Qd4 37.Re1 Nh5 38.Rg1 Qxe4 0–1

Zavrsna pozicija partije Geler-Gligoric

(Intervju za Šah-mat listu sa velemajstorom Svetozarom Gligoricem obavljen je preko e-maila 6. februara 2007. godine)

************************

Pošta Srbije je 19. decembra 2023, na Svetog Nikolu izdala seriju maraka pod nazivom „VELIKANI SRBIJE“. U ovom izuzetnom serijalu, koji slavi izuzetne ličnosti Srbije, posebno mjesto zauzimaju i dvojica šahista – velemajstor Svetozar Gligorić i majstor i akademik Mihailo Marković. Njihova prisutnost na ovim markama svjedoči o njihovom značaju i doprinosu šahovskom i kulturnom nasleđu Srbije. Ove marke predstavljaju vrijedan doprinos kulturi i istoriji zemlje, označavajući izuzetne ličnosti koje su ostavile neizbrisiv trag. 

******************

Svetozar Gligorić

Svetozar Gligorić-Gliga (Beograd, 2. februar 1923 — Beograd, 14. avgust 2012) bio je jedan od najpoznatijih srpskih šahovskih velemajstora.

Gligorić se u rodnom Beogradu sa šahom upoznao relativno kasno, u 13. godini. Samo dve godine kasnije, 1938, sa samo 15 godina, pobedio je na takmičenju Beogradskog šahovskog kluba. Neposredno pred rat izgubio je oba roditelja i ostao siroče. Profesor dr Niko Miljanić, takođe strastveni šahista, prihvatio ga je kao sopstvenog sina. Uoči Drugog svetskog rata mladi majstor se kvalifikovao na državno prvenstvo, ali je napad Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju naglo prekinuo šahovsku zbilju. Kad je izbio rat, Gligorić je s Miljanićima prebegao u Crnu Goru, u Banjane, a nešto kasnije je stupio u partizane. Tako je kao partizanski borac za sve vreme rata bio odvojen od šaha. Posle demobilizacije posvetio se oživljavanju šahovske organizacije radeći kao novinar i organizator šahovskih takmičenja. Najveći deo svoje karijere igrao je u ŠK Partizan, ali je sticajem okolnosti bio jedan od osnivača Sportskog društva Crvena zvezda. Učestvovao je na sve većem broju takmičenja, veoma brzo razvijajući svoje šahovske sposobnosti. Godine 1947. osvojio je prvo mesto na prvenstvu Jugoslavije i pobedio na svom prvom međunarodnom turniru u Varšavi. Bio je ispred Smislova i Boleslavskog, čime je označio proboj u svetsku elitu. Godine 1958. u anketi dnevnog sportskog lista Sport proglašen je za najboljeg sportistu Jugoslavije.

Titulu velemajstora dobio je 1951. i odlučio da se u potpunosti preda šahu. Sledećih 20 godina bio je među najboljim svetskim šahistima i kandidat za prvaka sveta. Jedan je od najaktivnijih šahista u istoriji. Jugoslavija je, zahvaljujući njemu, smatrana drugom velesilom u svetu, iza SSSR-a, što je ujedno period najvećeg uspeha jugoslovenskog šaha. Učestvovao je na ogromnom broju međunarodnih turnira, od kojih je mnoge osvojio. Među njegove najznačajnije pobede spadaju one na turnirima u Varšavi 1947, Hejstingsu 1951, 1956, 1959, 1961, Mar del Plati 1953, Stokholmu (1954), Beogradu (1964) i Manili 1968, Loun Pajnu 1972. i 1979. Tri puta se na Međunarodnim turnirima kvalifikovao za mečeve kandidata u ciklusu prvenstva sveta.

Pedesetih i šezdesetih godina Gligorić je bio stalan učesnik na svetskim prvenstvima i uvažavan kao najbolji igrač van Sovjetskog Saveza. Jedno od najvećih dostignuća mu je Međuzonski turnir u Portorožu 1958, kad je u jednoj partiji ispustio trijumf i našao se na drugom mestu iza Talja. Iste godine, na Olimpijadi u Minhenu, dobio je zlatnu medalju za rezultat na prvoj tabli, ispred Botvinika. Na međuzonskom turniru u Susu 1967. delio je drugo mesto bez poraza. U Argentini, na turniru u Mar del Plati 1953, Gligorić je pobedio i bio ispred Najdorfa. Tada je nastao i Gligorićev „patent“ u teoriji šahovske igre – poznata Mar del Plata varijanta Kraljeve indijske odbrane. Gligorić je bio jedan od retkih doživotnih prijatelja Roberta-Bobija Fišera. Fišer i Gligorić su u konačnom skoru imali rezultat 6:4, uz 6 remija.

Između 1950. i 1982. godine je 15 puta bio jugoslovenski predstavnik na olimpijadi, osvajajući 12 medalja (jednu zlatnu, 6 srebrnih i 5 bronzanih). Dvanaest puta je osvojio prvo mesto na prvenstvu Jugoslavije.

Gligorić je poznat i po svojoj novinarskoj karijeri. Bio je stalni dopisnik časopisa „Chess Review“ i „Chess Life„. Napisao je i veliki broj knjiga o šahu.

U poslednjih nekoliko godina svog života, Gligorić je povremeno igrao na takmičenjima veterana, ali se uglavnom fokusirao na muziku, pisanje pesama i kompozicija. 2011. velemajstor Gligorić je objavio sopstvenu ploču.

Gligorić je preminuo u Beogradu 14. avgusta 2012. u 89. godini od posledica moždanog udara. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju.

Dodeljen mu je Orden Vuka Karadžića.

Svetozar Gligorić — Vikipedija, slobodna enciklopedija (wikipedia.org)