Moskva, 2005.
ARTEM TIMOFEJEV
Talentovani ruski šahista (rođen 6. januara 1985. godine) sredinom 2004. godine zauzimao je osmo mjesto na listi najjačih juniora svijeta. Artem je imao pet godina kada ga je otac naučio da igra šah. Sa sedam godina počeo je da trenira u šahovskom klubu rodnog grada Kazanja.
Više puta bio je osvajač medalja na prvenstvima Rusije, Evrope i svijeta za mlade. Godine 2000. postao je prvak kontinenta u konkurenciji mladića do 18 godina. Učenik trenera K. I. Muravjova i A. N. Pančenka stekao je zvanje međunarodnog velemajstora, a njegov rejting premašio je 2610 poena.
Upoznajmo se sa stvaralaštvom mladog šahiste.
Artem Timofejev – Viktor Bologan
1.e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lb5 a6 4. La4 Sf6 5. 0–0 Le7 6. Te1 b5 7. Lb3 d6 8. c3 0–0 9. h3 Sb8 10. d4 Sbd7 11. Sbd2 Lb7 12. Lc2 Te8 13. Sf1 Lf8 14. Sg3 g6 (odigrana je Brejerova varijanta Španske partije. Češće se sreće 14…c5 15. d5 c4 uz minimalnu prednost bijelog). 15. a4 Lg7 16. Ld3 c6 17. b4!? (rijedak potez. Ranije su igrani 17. b3 ili 17. Lg5) 17…d5?! (crni odmah otvara centar. Više mogućnosti pružali su potezi 17…Dc7 ili 17…Sb6). 18. Lg5! (samo ovaj potez daje prednost; slabije je 18. dxe5 Sxe4 19. Lxe4 dxe4 20. Sxe4 Sxe5, ili 19. Sxe4 dxe4 20. Lxe4 Sxe5). 18…dxe4?! (upornije je bilo 18…h6 19. Lxf6 Lxf6 20. exd5 cxd5 21. axb5 e4 22. bxa6 Lc8 23. Lb5! exf3 24. Dxf3 uz nejasnu igru). 19. Sxe4 exd4. 20. Sd6! (poslije ovog poteza događaji počinju da se razvijaju forsirano) 20…Txe1+ 21. Dxe1 Dc7 (nije dobro ni 21…dxc3 22. axb5 cxb2 23. Sxb7 Dc7 24. Lxf6 Lxf6 25. De4, niti 21…Lc8 22. Sxd4). 22. De7 Tf8 23. Se5 Lc8 (crni se ne spasava ni u varijantama 23…Sd5 24. Dxd7 Lxe5 25. Dxc7 Sxc7 26. Sxb7 ili 23…La8 24. Lxf6 Lxf6 25. Dd7). 24. Sxd7 (bolje je bilo 24. c4! Sd5 25. cxd5 Lxe5 26. Se8 Lh2+ 27. Kh1 Dc5 28. Te1 Dxe7 29. Txe7, uz odlučujuću prednost bijelog). 24…Sxd7 25. Lc2?! (veliku prednost bijeli je mogao ostvariti poslije 25. Te1 dxc3 26. Se8 Db6 27. Sxg7 Kxg7 28. Le3 c5 29. bxc5 Df6 30. De4). 25…h6 26. Lh4 c5 (ništa nije donosilo 26…g5, jer nakon 27. Sxf7 gxh4 28. Sxh6+ Kh8 29. Dh4 bijeli ima snažan napad). 27. Te1 d3 28. Lxd3 cxb4 29. axb4 Dxc3 30. Te3 Da1+? (crni propušta varijantu 30…Dc1+ 31. Kh2 axb4 32. Lxb5 Sb6! 33. Le8 Le6 34. Txe6 fxe6 35. Dxe6+ Kh8 36. Lxg6 uz nejasnu poziciju). 31. Lf1 Se5? 32. Lf6! Le6 33. Txe5 b3 (ako 33…Lxf6, onda 34. Dxf6 b3 35. Txe6 b2 36. Sxf7 Df1+ 37. Kh2 i bijeli dobija). 34. Txe6 Lxf6 35. Txf6 b1D 36. Txf7 b1D 37. Dxf8 mat.
ARKADIJ NAJDIČ
Ovaj mladi šahista (rođen 25. oktobra 1985. godine) smatra se velikom nadom njemačkog šaha.
Nekadašnji stanovnik Rige, koji se zajedno sa porodicom preselio iz Letonije u Njemačku na stalni boravak već kao prvak Evrope među dječacima do 10 godina i srebrni osvajač Svjetskog prvenstva za uzrast do 12 godina, nije sebi postavio cilj da postane profesionalni šahista.
U djetinjstvu je trenirao hokej, ali je šah ipak prevagnuo. Sa osam godina postao je kandidat za majstora, a trenirao je mnogo i sa velikim zadovoljstvom. U Njemačkoj je sa Najdičem radio velemajstor Igor Glek, takođe nekadašnji sovjetski šahista i trener. Kasnije ga je zamijenio drugi poznati velemajstor, Konstantin Landa.
Vremenom se Arkadij navikao na svoju novu domovinu (iz Letonije je otišao veoma mlad i zato ne osjeća takvu nostalgiju kao njegovi roditelji) i postao ugledan stanovnik Dortmunda. Prema njegovim riječima, u Njemačkoj ima više mogućnosti za bavljenje šahom i stvaralački razvoj.
Godine 2002. organizovan je meč između Arkadija Najdiča i legendarnog Jana Timana. Ovaj susret protekao je u zanimljivoj i neizvjesnoj borbi i završen je neriješenim rezultatom – 4:4.
Arkadij Najdič – Vladimir Kramnik
1.e4 c5 2. Sf3 Sc6 3. Sc3 e6 4. d4 c:d4 5. S:d4 a6 6. f4 S:d4 7. D:d4 Dc7 8. Le3 b5 9. Le2 Lb7 10. Lf3 Tc8 11. 0–0 Se7 12. Kh1 Sc6 13. Dd3 Le7 14. Tad1 d6 15. a4 b4 16. Se2 0–0 17. b3 a5 18. Tf2 Tfe8 19. Sd4 S:d4 20. L:d4 e5 21. Le3 Dc6 22. f5 Dc3 23. De2 Tc6 24. Td3 Da1+ 25. Td1 Dc3 26. Td3 Da1+ 27. Td1. Svjetski šampion bio je prinuđen da ponavlja poteze, pa je partija završena remijem.
Najdič je uspio da remizira obe partije sa svjetskim šampionom u klasičnom šahu Vladimirom Kramnikom i sa izazivačem za tu titulu Peterom Lekom. Takođe je remizirao jednu partiju sa Višvanatanom Anandom i pobijedio Tejmura Radžabova.
– Znao sam da moji protivnici igraju veoma snažno – pričao je Najdič poslije turnira – i osjetio sam to na vlastitoj koži. Ipak, ostvario sam približno rezultat kakav sam i očekivao prije turnira – „minus tri“. Glavna razlika između šahista svjetske elite i „običnih“ velemajstora vjerovatno je u njihovoj stabilnosti i sposobnosti da u složenim pozicijama prave veoma malo grešaka. Kada sam u drugom kolu uspio da crnim figurama remiziram sa Kramnikom, kojeg smatram igrački najjačim učesnikom turnira, to je za mene bilo nešto posebno. Dobro sam izašao iz otvaranja, zatim sam ga nakratko doveo u neprijatnu situaciju, poslije ostao bez pješaka, ali sam spasio tešku završnicu. Kada smo poslije sedam sati igre popunjavali formular sa rezultatom, bio sam presrećan!
Remi sa Lekom doživio sam već mnogo mirnije. Svaki učesnik turnira u Dortmundu imao je svoje izrazito jake strane, a igranje na ovom turniru za mene je predstavljalo pravu školu šahovskog umijeća. Mogao sam da procijenim koliko sam spreman za igru na tako visokom nivou.
Arkadij Najdič – Tejmur Radžabov
(Komentari Najdiča)
1.e4 c5 2. Sf3 e6 3. d4 c:d4 4. S:d4 Sf6 5. Sc3 Sc6 (iznenađenje; na ovom turniru Radžabov je uglavnom igrao Čeljabinsku varijantu, pa je bilo utoliko čudnije vidjeti ovaj potez nakon njegovog poraza od Adamsa u Engen-le-Benu). 6. S:c6 b:c6 7. e5 Sd5 8. Se4 Dc7 9. f4 Tb8?! (ovo me je veoma obradovalo – istu ideju Bakinac je koristio i protiv Mikija Adamsa; odlučio sam da ne ponavljam Adamsov plan). 10. Ld3 Db6 11. a3 Le7 12. De2 f5 (standardna ideja crnih) 13. Sf2 (u ovoj poziciji igra se i 13. Sd6+ L:d6 14. e:d6 c5 15. c4. Manje jasnim činilo se 13. e:f5 S:f6 14. Sf2 0–0 15. 0–0 Lc5, pa je potez iz partije izgledao perspektivnije). 13…Lc5 14. Sd1?! (a ovo je već nepreciznost. Vjerovatno je trebalo rokirati: 14. 0–0 a5 15. c4 Se7 16. b4 a:b4 17. a:b4 L:b4 18. Le3, uz inicijativu bijelog. Moja ideja da ne dozvolim crnom skakaču da dođe na e3 bila je ispravna, ali previše spora. Radžabov je pronašao veoma zanimljivu žrtvu figure). 14…d6 (slabije je bilo 14…a5 15. c4 Se7 16. Tb1, nakon čega crni ima problema sa protivigrom poslije b2-b4). 15. c4. 15…d:e5!? (tokom partije smatrao sam da to nije dovoljno za izjednačenje) 16. c:d5 e4 17. Lc2 e:d5 (nisam se plašio 17…La6 zbog 18. Dd2 e:d5; ništa ne daje ni 18…e3 19. S:e3 e:d 20. b4 Ld4 21. Tb1 0–0 22. Kf2, uz jasnu prednost bijelog). 18. b4 Ld4 (nije dovoljno 18…Ld6 19. Lb1 0–0 20. Dd2). 19. Lb2! (slabije je bilo 19. Le3, jer bijeli skakač treba da ide na c5, a ne na e3, gdje bi samo bio izložen napadu). 19…a5! 20. Dd2 L:b2 21. S:b2 a:b4 22. Sa4 e3 23. Dd3?! (bijela dama staje na nepovoljno polje. Tokom partije potcijenio sam nastavak 23. D:b4 D:b4 24. a:b4 T:b4, a zatim 25. Ke2! d4 26. Tad1 uz jasnu prednost bijelog). 23…Da7 24. Tb1 0–0?! (nesrećan „ljudski“ potez. Mnogo jače bilo je „neljudsko“ 24…La6: 25. D:f5 b:a4 26. De6+ Kf8, nakon čega bijeli mora da forsiraju remi. To je, naravno, lako reći u mirnoj analizi i uz pomoć računara. Tokom partije obojica smo previdjeli ovaj elegantan potez). 25. a:b5 (uz prijetnju Sc5; u nastavku će upravo ta figura odigrati odlučujuću ulogu) 25…La6 26. Dc3 Lc4 27. Sc5 Tb5 28. Ld3 T:c5 (posljednja šansa; nije pomagalo ni 28…Da2 zbog jednostavnog 29. 0–0). 29. b:c5 L:d3 30. D:d3 Da5+ 31. Kd1 Da4+ 32. Kc1 Te8 33. Te1 D:f4 34. g3 De5 35. Tb1 (odlučujući manevar. Top otvara put kralju ka sigurnom skloništu i bijeli konačno konsoliduje svoju poziciju. U daljoj borbi višak topa dolazi do izražaja, ali je crni pružao otpor još 13 poteza). 35…g5 36. Kb1 d4 37. Tb7 Kh8 38. g4 Tb8 39. T:b8+ D:b8+ 40. Kc2 Db4 41. Tb1 D:c5+ 42. Kd1 Dd5 43. D:f5 Dh1+ 44. Ke2 D:h2+ 45. Kd3 Dd2+ 46. Ke4 Dc2+ 47. K:d4 Dd2+ 48. Ke4. Crni predaje.
Sa 16 godina Arkadij Najdič osvojio je jak otvoreni turnir u Njemačkoj, u Bad Cvestenu. Sakupio je 7,5 poena iz 9 partija i za pola poena nadmašio šestoricu velemajstora – Kristijana Bauera, Klausa Bišofa, Vladimira Jepišina, Andreja Karpačeva, Tomasa Lutera i Ištvana Faraga.
(Nastaviće se)