Sergey Tsirakovsky
„Zato kažem: u Vasjukima treba organizovati međunarodni šahovski turnir.
– Kako? – povikaše svi.
– Sasvim realna stvar, – odgovori velemajstor, – moje lične veze i vaša samoinicijativa su sve što je potrebno i dovoljno za organizaciju međunarodnog vasjukinskog turnira. Razmislite kako lijepo zvuči: ‘Međunarodni vasjukinski turnir 1927. godine’. Dolazak Hosea-Raula Kapablanke, Emanuila Laskera, Alehina, Nimcoviča, Retija, Rubinštajna, Marocija, Tarraša, Vidmara i doktora Grigorjeva je osiguran. Osim toga, i moje učešće je zagarantovano!“
Dok šahisti znaju Nikolaja Grigorjeva kao jednog od najvećih analitičara završnice (i šahovskim studijama), običnom čitaocu to ime je potpuno nepoznato. Zašto ga Ostap Bender spominje zajedno sa velikim majstorima? I zašto su autori ubacili Grigorjeva u svoj roman?
Nikolaj Dmitrijevič Grigorjev (rođen 14. avgusta 1895. godine) je u vrijeme izlaska romana „Dvanaest stolica“ bio aktivan propagator šaha, predsjednik komiteta moskovskih međunarodnih turnira (inspirativni govor Ostapa očigledno je nadahnut moskovskim turnirom iz 1925. godine i filmom „Šahovska groznica“).
Od 1922. godine vodio je šahovski odjeljak u „Izvestijama“ i u časopisu „Trideset dana“, u kojem je roman Iljfa i Petrova i bio objavljen. Sve je jednostavno!
(Preneseno sa fejsbuka)