Upoznati svaku figuru
Zahvaljujući usponu onlajn šaha i velikoj popularnosti Netfliksove serije „Damin gambit“, koju je samo u prvom mesecu prikazivanja pogledalo više od 62 miliona ljudi, šah ni[1]kada nije bio popularniji niti pristupačniji.
Broj šahovskih škola ubrzano raste. U želji da se što pre postigne dobar rezultat, roditelji i treneri, kaže Francuski, deci odmah postavljaju figure i objašnjavaju poteze, a da oni ne znaju ni kako se pojedine figure kreću ni kako jedu.
– To je pogrešan način. Dete bi prvo trebalo da nauči elemente, pa tek onda da povlači poteze. Zato je u mom priručniku svakoj figuri posvećeno jedno poglavlje knjige – kaže Branislav.
PIŠE: Dragana GOLUBOVIĆ
Šah, koji je Gete nazvao „ispitom uma“ postao je poslednjih decenija biznis i igra koja donosi enormnu zaradu. Međutim, šah je mnogo više od toga, njegova uloga u dečjem razvoju izuzetno je značajna. Mališani koji ga igraju, postižu bolje rezultate u školi, naročito u matematici, fizici, učenju stranih jezika, pa i muzici, a pomaže im i u rešavanju mnogih emocionalnih problema. Ali, sa decom bi trebalo pažljivo raditi i ne forsirati uspeh po svaku cenu, upozorava Branislav Francuski (66 godina), diplomirani pedagog sa višedecenijskim trenerskim iskustvom u Njujorku.
– Šah može neverovatno mnogo da pomogne u intelektualnom razvoju, ali i u emocionalnom i socijalnom. Cilj učenja ove igre nije stvaranje šampiona, već skladan razvoj ličnosti, čiji će krajnji proizvod biti srećno i uspešno dete, odnosno čovek. Najvažnije što sam naučio jeste da slušam dete. Da ga ne forsiram kada je veoma umorno, da se ne ljutim kad pravi greške, nego da pokušam da razumem zašto ih pravi i da strpljivo ponavljam tu vrstu pozicije dok je potpuno ne shvati – kaže Francuski i ukazuje na činjenicu da se na ove aspekte šaha sve više zaboravlja i da se deca forsiraju kako bi postigla što bolji rezultat bez obzira na posledice. U nameri da ukaže na propuste i greške, ali i roditelje i trenere usmeri na pravi put napisao je „Magični svet dečjeg šaha“, priručnika za sve koji žele da predstave šah najmlađima. Knjiga je obja[1]vljena prošle godine, a Branislav već polako razmišlja o drugom izdanju.
– Još jedan veliki razlog za pisanje ove knjige je pogrešan način rada sa decom koji je u našoj zemlji uglavnom prihvaćen. On se odnosi na insistiranje na postizanju rezultata, umesto na strpljivom sticanju znanja. Davanje opomena za nemoguć potez zbog kojih mališan gubi partiju. Kažnjavanje deteta, kad ono tek uči da igra, umesto pomoći da nauči, veoma je loše. Nije dobro ni prerano uvođenje sata, da se igra na kratko vreme. Loše je kada početnik, naročito mlađeg uzrasta igra veoma brzo. Naš cilj je da to usporimo, da detetu objasnimo koliko je važno da misli pre nego napravi potez – objašnjava Branislav. Da je šah jedno od najboljih sredstava za podsticanje svih aspekata razvoja uverio se ličnim iskustvom učeći decu elitnih škola u Americi više od tri decenije.
– Dečak sa kojim sam radio dugi niz godina u Njujorku bio je disleksičan, nije mogao da čita i piše. Na početku nisam verovao da sa sedam – osam godina napamet zna sve svoje partije sa turnira. Postao je i prvak države Njujork u svom uzrastu, sa devet godina. Šah mu je pomogao da prevaziđe svoj problem, naučio je da čita i piše. Izazov podučavanja uopšte, pa i u šahu, jeste da se nađe balans izme đu intelektualnog i emocionalnog razvoja. Po mom mi šljenju, ništa nismo postigli ako napravimo uspešnog igračas a velikim emocionalnim i psihičkim oštećenjima ili nesrećnog i neostvarenog čoveka – ističe sagovornik „Vesti“.
Priručnik za roditelje i trener
Branislav sa učenicima u Njujorku
Smatra da je najbolje vreme za decu da počnu da uče šah već između četvrte i pete godine. – Poslednjih 10 godina u Americi dr žao sam časove šaha u kineskim vrtićima. Tada sam naučio da je fizički kontakt sa decom ključ da se oni potpuno otvore. Čestitam im tapšanjem, pokazujem da sam oduševljennjihovim napretkom. Većina roditelja i trenera u želji da što pre postignu dobar rezultat, u stvari rade suprotno, usporavaju njihov razvoj. Bez pritiska na dete se postiže dobar rezultat. U jednom vrtiću imao sam grupu od osam mališana koja je posle godinu dana učenja šaha radila test za upis u školu, svi su postigli perfektan rezultat – priča Francuski, koji već dve i po godine ponovo živi u domovini i najmlađe Beograđane uči šah.
X
Prao sudove, prodavao perece
Branislav Francuski se u Velikoj jabuci prvi put obreo 1987. Posle završene pedagogije na Filozofskom fakultetu i rada u vrtićima, ovaj rođeni Beograđanin i zaljubljenik u šah, rešio je da sre ću potraži preko okeana. Prvi posao na- šao je kod jednog Albanca u piceriji.
– Radio sam od 11 do 23 sata za samo 135 dolara nedeljno. Ljudi nisu čuli tada za manju platu. Posle sam prao sudove po restoranima, onda sam na ulici za Grke prodavao perece, ražnjiće… Izađem ujutru iz kuće i ceo dan na ulici do uveče, bez obzira na to da li je kiša, sneg, žega… Bilo je to veoma naporno. Čak 18 godina nisam dolazio u Srbiju jer nisam imao papire… – seća se Francuski. Ipak, uspeo je da dobije papire, uštedi novac, kupi stan, a poznanstvo sa Svetozarom Jovanovićem, koji je tamo već bio čuven kao šahovski trener donelo mu je prve učenike i otvorilo vrata šahovskog sveta u SAD.
VESTI -Vikend 16-17.07.2022