Četvrto kolo Lige je, zbog zgusnutnih termina, iz prolećnog dela prebačeno u mesec avgust, ali i tu su usledila pomeranja i preklapanja takmičenja, što se odrazilo i na odziv. Na osam lokacija (umesto uobičajenih 12), pojavilo se svega 33 rešavača. U Aradcu je bilo 8, Srbobranu 7, i na ostalim lokacijama dva do četiri takmičara.
Nikola Rakić maksimalan
U ovom kolu najuspešniji je bio četrnaestogodišnji Nikola Rakić iz Požarevca, sa maksimalnih 30 poena. To nije iznenađenje, jer je Nikola dva puta, 2024. i 2026. godine bio prvi na kadetsko-juniorskim festivalima ŠS Srbije.
Prate ga, takođe juniori, Pavle Kuculović (2009) iz Vlasotinca sa 27 poena i Ognjen Radić (2012) iz Novog Sada sa 25 poena. Oni su jedini rešili interesantan tropotez plodnog sovjetskog šahovskog kompozitora Karla Artura Leonida Kubelja (1891-1942), preminulog za vreme opsade Lenjingrada, po profesiji hemijskog inženjera. Evo tog problema:
Pet problema od zadatih šest (bez tropoteza) rešila su još tri takmičara i takođe osvojila 25 poena. To su: junior iz Bele Crkve Nemanja Milanović, i kadeti Mihajlo Bilić (2015) iz Aradca i Boris Videnović (2013) iz Beograda.
Sledi grupa od šest rešavača sa po 20 poena. Kadeti: Veljko Cupać (Novi Banovci), Stanojlović Georgije (Bela Crkva), Fimin Miroslav , devetogodišnji Cvjetićanin Kosta i Jovan Bilić (svi iz Aradca), najbolja kadetkinja, Vujičić Milica (2013) iz Beograda i junior Uroš Zarić iz Novog Sada.
Najbolja kadetkinja 2025, sada juniorka, Anđela Markov (Aradac) osvojila je 17 poena. Prati je grupa od sedam rešavača sa po 15 poena. To su: Aleksa Ivašković (BC), Natalija Vujičić (BG), Vuk Đurić (SB), Matija Grujić (SB), Vuk Miljević (SB), Petar Ponoćko (AR) i Gavrilo Tripković (KŠ).
Sofija Ivković (BG) osvojila je 12 poena, a za njom su rešavači sa 10, 7 i 5 poena. Kompletna tabela јe дата na линку https://www.perpetualcheck.com/problem/20260831c.pdf .
U ovom kolu je ispoljena i jedna slabost rešavača. Naime, i pored isticanja na više mesta, rešavači, od kojih su neki i višegodišnji aktivni šahisti, nisu savladali i naučili pravilnu notaciju. Zaboravljaju da i pored ispravno označenog polja, zapisani potez u rešenju ne sme da bude dvosmislen. To se dešava u pozicijama sa po dva topa ili skakača (problem br. 3), kada mora da se naglasi koja figura, sa kog polja, dolazi na određeno zajedničko polje. Tako su, zbog nepažnje i neznanja, neka deca nepotrebno izgubila pet poena.
Kako dalje?
Iako relativno retko učestvuje, pobednik u ovom kolu, Nikola Rakić, je konstantno dobar na takmičenjima. Međutim, dok se ljudi u Požarevačkom šah klubu ne prihvate organizacije takmičenja makar samo za do sada potvrđena dva rešavača iz svoje sredine, Nikolu Rakića i Matiju Arsenijevića, može samo povremeno da ukazuje na svoj talenat. S obzirom na to da je iz Požarevca, svaki dolazak u Beograd, u pratnji roditelja, podrazumeva vreme, a pogotovo materijalni trošak. Upravo zato njegov odnos prema problemskom šahu zaslužuje posebnu pohvalu.
Nasuprot njemu, imamo decu iz Beograda koja su, čini se, prezasićena različitim aktivnostima i koja, i pored mogućnosti da se oprobaju i u rešavanju šahovskih problema, to uglavnom ne čine. Ako izuzmemo praktično svako učešće sestara Milice i Natalije Vujičić, postavlja se zanimljivo pitanje: „Kako je moguće da jedan milionski Beograd sa brojnim šahistima, ima tako mali broj aktivnih rešavača?“
I još jedno pitanje, možda neprijatnije, ali svakako vredno razmatranja: da li tome doprinose i uticaji trenera? Da li se deci, i koliko, ukazuje na značaj problemskog šaha, ili se sve svodi na rejting, varljive rezultate i što bržu igru?
Jer šah nije samo takmičenje u tome ko će bolje zapamtiti varijantu, brže povući potez, i ko će, pri tome, manje da pogreši…
Ako deca nisu svesna značaja kreativnog pristupa šahu, samostalnog razmišljanja i suočavanja sa sopstvenom ličnošću, onda bi roditelji, ali i treneri, trebalo da im u tome pomognu. Trebalo bi da ih podstiču na samostalan rad, na razmišljanje van zadatih šablona, pa i na izvestan stepen introspekcije.
Upravo sa željom da pomognem roditeljima i trenerima, napisao sam tri teksta pod zajedničkim naslovom „Neka šahovska razmišljanja“. Tekstovi su objavljeni na „Večitom šahu“ https://www.perpetualcheck.com/problem/20260712.pdf i „Šah-mat listi“ https://sahmatlista.com/2026/07/12/fm-slobodan-bojkovic-neka-sahovska-razmisljanja-treci-deo/.
Problemi za rešavanje postoje na sajtu „Večiti šah“ u rubrici „Problemi“ https://www.perpetualcheck.com/problem/index.php?lan=cp. Dakle, mogućnost postoji. Pitanje je, da li postoji i zajednička volja?
A možda bi i odgovorni funkcioneri u ŠS Srbije mogli da pređu sa reči na dela. Pogotovo što i Ministarstvo prosvete u svom zajedničkom projektu sa ŠSS, „Šah-više od igre“, ističe značaj razvoja kompetencija za celoživotno učenje i rešavanje problema.
Da izgovorene i napisane reči nisu samo mrtvo slovo na papiru, i da Kadetsko-juniorska liga rešavača Srbije prestane da bude dobrovoljni, samoinicijativni projekat uglavnom vremešnih volontera. Da se konačno, u četvrtoj godini postojanja Lige, predvide određeni konkretni podsticaji za decu koja postižu uspehe u rešavanju šahovskih problema.
Po mome, među mlađom i srednjom generacijom, ipak usamljenom gledištu, takvi uspesi, naročito u ranom uzrastu, za razvoj dece višestruko su važniji i značajniji od uspeha na blic takmičenjima. Rešavanje problema zahteva koncentraciju, strpljenje, kreativnost, samostalnost i sposobnost da se čovek suoči sa sopstvenim greškama i ograničenjima. A te osobine se ne razvijaju samo igranjem sve većeg broja blic partija.
O tome sam detaljnije pisao u već pomenutim člancima „Neka šahovska razmišljanja“, a i u tekstovima „Jedno usamljeno gledište“, u prvom, drugom i trećem delu, , https://www.perpetualcheck.com/news/pics/1749.pdf objavljenim na „Večitom šahu“ i „Šah-mat listi“ https://sahmatlista.com/2026/06/01/fm-slobodan-bojkovic-jedno-usamljeno-glediste-treci-deo/ .
Možemo, naravno, i dalje brojati rejting poene, blic partije nabijene adrenalinom, pobede sa dopaminom i medalje.
Ali ako nam je zaista stalo do razvoja dece kao kompletnih ličnosti – možda bi trebalo da se zapitamo koje i kakve temelje im šah postavlja i ostavlja za psihofizički i kreativni razvoj, a ne samo koliko su uspešno odigrala, za većinu njih, neko blic stresno takmičenje.
FM Slobodan Bojković,
koordinator i organizator Kadetsko-juniorske lige Srbije
u rešavanju šahovskih problema