НАВРШАВА СЕ ПРВИ ВЕК „ПОЛИТИКИНЕ” ШАХОВСКЕ РУБРИКЕ

Поносни смо на наше „вршњаке”

Шаховски кутак најутицајнијих новина рођен је 15. фебруара 1922, три дана после најтрофејнијег клуба Новосадског ШК и седмицу после најстаријег велемајстора Јурија Авербаха

Мало по мало и наврши се 100 година верности „Политике” шаху. Било је то 15. фебруара 1922, када је, у доњој четвртини шесте од укупно осам страница најстаријих и најутицајнијих новина на Балкану, одељак „спорт” почео насловом „шах”, а шаховски прилог дијаграмом са матом у два потеза. Прошле су од Сретења 1922. стотине хиљада потеза, шах и „Политика” су преживели многе партије и проблеме, а давнашња међусобна љубав се није угасила.

У сутрашњем празничном броју нашег листа обележићемо 100. рођендан „Политикиног” шаха подсећањем на његове почетке, али и погледом унапред, на оно што нам доноси други век тог специјалног односа. Данас предност имају други фебруарски стогодишњаци, чији су велики јубилеји непосредно претходили нашем.

Није се случано шах нашао у „Политици” те 1922. Три дана раније, 12. фебруара, у хотелу „Царица Јелисавета” (данашњи хотел „Војводина”), основан је Новосадски шаховски клуб, најстарији, најстабилнији и по многим мерилима укупно најбољи српски колектив посвећен игри на 64 поља.

Учесници Скупштине поводом прекјучерашњег 100. рођендана Новосадског шаховског клуба

Фото НШК

Код нас се клубови диче дугом историјом, имају податке о ранијем оснивању који сежу ка крају 19. века, али популарни НШК, баш као и „Политика” у новинарству, уједињује трајање, озбиљност и квалитет. Имао је и Нови Сад клуб у 19. веку, већ 1889, затим имао још два покушаја краћег даха, а тек је оно што је створено 33 године касније наставило да траје непрекидно, под истим именом, све до прекјуче прослављеног 100. рођендана. Уз сачувану документацију о раду клуба за сваку годину у целом том веку.

Јован Рајковић председник НШК 1922

Такмичарски резултати су се мењали, зависно од тренутних околности, али НШК је од почетка до данас имао угледни колектив и пажљиво чувао традицију. Пре Другог светског рата, Новосађани су делили прво место на државном шапионату 1934. и били вицешампиони државе 1926, 1937. и 1940. Поновили су то и 1947, а онда је дошло време Партизана и Црвене звезде, па загребачке Младости и ПТТ-а, сарајевске Босне … Ницали су и нови, приватни клубови, као печурке, освајали шампонске титуле и често се одмах гасили када би се задовољиле амбиције краткорочних спонзора.

Трајао је упорно у том периоду НШК са својом баштином, у међувремену био победник државног Купа за шахисткиње 1979, сачекао да прођу привремени шампиони и вратио се на велика врата у 21. веку. Од тада су наш убедљиво најтрофејнији клуб: петоструки екипни прваци државе (2008, 2011-13. и 2015), четвороструки вицешампиони (2000, 2004, 2006. и 2007.) и шестоструки победници Купа: 2001-03, 2010, 2012. и 2015).

Ако се томе додају репрезентативци, многи са дугогодишњом верношћу клубу, затим манифестације и публикације, јасно је зашто „Политикин” шах може да се дичи овим дуговечним вршњацима. Новосађани су 100. рођендан обележили радном Скупштином у свом клубу, кројећи планове како да достојно славе ову годину, укључујући и свечану монографију.

Да је фебруар 1922. био месец трајања, стабилности и квалитета, потврђује и други наш вршњак, рођен само недељу дана раније. Овог месеца се цео шаховски света клања Јурију Љвовичу Авербаху. Далеко најстарији живи велемајстор прославио је 8. фебруара 100. рођендан. Телефон је звонио од јутра до мрака, а у Централном шаховском клубу у Москви је отворена изложба посвећена стогодишњици изузетног играча, шаховског педагога, историчара, писца, композитора и судије …

Авербах је уједно обележио још једну уникатну годишњицу. Титулу велемајстора је освојио пре тачно 70 година, а две године касније био првак Совјетског Савеза у застрашујућој конкуренцији, испред Тајманова, Корчноја, Петросјана, Гелера, Флора …

Можда и више од свега другог, Јурија Љвовича издваја људска предусретљивост, несвакидашња међу шаховским величинама. Когод да је пожело да са њим разговара био је добро дошао, а небројено је много оних који су тражили и добијали његове савете.

Авербахову једноставност у опхођењу илуструју слике дуела пред камерама са четворогодишњим Михаилом Осиповом. Иако знатно ослабљеног вида, није се либио да учини част 91 годину млађем Миши, кога је телевизија пре тога прославила као чудо од детета.

Године нису препрека: Јуриј Авербах против девет деценија млађег „чуда од детета” Михаила Осипова

Фото Твитер

Чудо је, као и многа естрадна чуда, кратко трајало. Пет година касније, Мишу Осипова више нико не помиње, а име вршњака наше рубрике трајаће док буде шаха.

Марјан Ковачевић

Сутра: Други век „Политикиног” шаха

(Preneseno iz Politike)

Оставите одговор