Šahovski jednotomnik
Moskva 2013.
VESELE PRIČE O KRALJEVIMA
ČISTE BOTINE (kratke čizme) BOTVINIKA I TALJEVE ZAŠTITNE ŠALE
Fijasko šampiona
U vozu Hag – Amsterdam saputnik u kupeu ponudio je Evéu da odigraju nekoliko partija.
– Smatram svojom dužnošću da vas upozorim – rekao je putnik – da sam prilično jak šahista: tri godine zaredom osvajam prvenstvo našeg kluba.
Ipak, dok su stigli do Amsterdama, Evé je nekoliko puta potpuno razbio svog saputnika. Skupljajući prtljag, ovaj nije prestajao da se čudi:
– To je prosto nevjerovatno! Izgubiti od slučajnog partnera u vozu! I to ja, koga svi zovu „Evé našeg kluba“!
Čvrst karakter
Botvinik je osudio Kasparova zbog toga što je, uklanjajući „suvišnu prepreku“ na putu ka šahovskom tronu, odbacio očevo prezime – Vajnštajn – i uzeo majčino.
– Eto, ja to nisam uradio, pokazao sam karakter! – strogo je rekao patrijarh.
– A koje je bilo prezime vaše majke, Mihail Moisejeviču? – upitali su ga.
I tu Botvinik nije izdržao i nasmiješio se:
– Rabinovič. (to je jevrejsko prezime, a u sovjetsko-vremenu, mnogi su mijenjali prezimena da zvuče „neutralnije“ u društvu koje je imalo predrasuda prema Jevrejima).
Čiste cipele
Botvinik je bio jako pedantan; o njegovoj tačnosti I pedantnosti kružile su legende. Nikada sebi nije dopuštao, čak ni radi psihološkog pritiska na protivnika, da zakasni na partiju, kao Fišer ili Karpov, pet ili deset minuta. Sve je radio po planu, gotovo s hronometrom u ruci. Tokom jednog turnira neko od učesnika, ušavši u hotelsku sobu, zatekao je Botvinika kako čisti cipele pred obaveznu jutarnju šetnju.
– Šta radite, Mihail Moisejeviču?! Pa napolju je neprolazno blato. Od tog čišćenja imaćete koristi tri minuta – rekao je.
– To nije važno – odgovorio je Botvinik. – Još nijednom u životu nisam izašao na ulicu u neočišćenim cipelama!
Sumnjičavost
Botvinik se uvijek odlikovao sumnjičavošću. Evo jednog slučaja, doduše nepovezanog sa šahom. Stigavši taksijem na svoju daču, platio je vozaču i otpustio ga. A nekoliko sati kasnije taksista se vratio:
– Već u Moskvi sam primijetio da je na zadnjem sjedištu ostao svežanj ključeva – rekao je – pa sam morao da se vratim.
Botvinik je zahvalio vozaču, platio mu put u oba pravca i… istog trenutka otišao kod bravara da promijeni sve brave i, shodno tome, ključeve.
Do posljednjeg
Ove godine navršava se pola vijeka od kako je Botvinik izgubio meč za titulu od Petrosjana. A 1965. godine imao je pravo da učestvuje na turniru kandidata i, uz sreću, odigra još jedan revanš meč, ali nije iskoristio tu priliku. O svom odbijanju Botvinik nije obavijestio gotovo do posljednjeg trenutka.
Na kraju je došao poslednji dan kada je još mogao telegrafisati predsjedniku FIDE o svom pristanku. Veliki majstor Andre Liliental, koji je vodio šahovski odjel u „Komsomoljskoj pravdi“ (usput, 2011. se obilježavala stogodišnjica obojice – i Botvinika, i Lilientala!), odlučio je da pozove bivšeg šampiona:
– „Mihail Moisejevič, recite, molim vas, našim čitaocima nekoliko riječi o razlozima vašeg odbijanja.“
– „Ali rok još nije istekao,“ – suvo je odgovorio Botvinik, – „do ponoći je još puno vremena, i mogu da se predomislim!“ – i spustio slušalicu.
Nevjerovatan pedantizam, toliko karakterističan za Botvinika. A sutradan je poslao novinama svoje saopštenje o odbijanju da igra.
Jedan od razloga za takvu odluku bio je aktivan rad na algoritmu igre za računare. Šahovski patrijarh smatrao je da je tajna kako mašini pobijediti čovjeka sada potpuno jasna, i interes za igru mu je nestao.
Usput, Botvinik je na svoj način bio u pravu, iako je pogriješio za četrdeset godina. Na prelazu vijeka održano je nekoliko mečeva između kompjutera i svjetskih šampiona, a 2006. godine, kada je program „Fritz“ razbio Vladimira Kramnika 4:2, konačno je priznato da su mašine nadmašile velemajstore. U svakom slučaju, od tada se dueli između ljudskih i elektronskih šampiona više ne održavaju.
Žena je uvijek u pravu
1962.godine na šampionatu zemlje Smislov je prekinuo partiju sa Aroninom i kod kuće se uvjerio da je njegova pozicija beznadežna. Odlučio je da pozove sudiju i preda partiju.
– „Ni slučajno,“ – protestovala je Nadežda Andrejevna. – „Moraš da se boriš!“
– „Ali nema šanse za spas.“
– „Rekla sam: idi i igraj.“
Smislov je otišao da odigra partiju i uspio je da izvuče remi.
– „Nadja, čestitam,“ – pozvao je ženu – „ti si bolje procijenila završnicu od mene!“
Morfi ili Čigorin?
Kao što je poznato, Talj nikada nije blistao zdravljem, i često se morala zvati hitna pomoć da mu se zbog bolova da injekcija morfijuma.
– „Miša, da li je tačno da ste morfijanac?“ – upitao ga je nekada jedan novinar.
Drugi šahovski kralj bi se naljutio na tako bezobrazno pitanje i oštro odgovorio. Ali Mihail Talj nije bio takav.
– „Ko, ja morfijanac?“ (aluzija na Pola Morfija, američkog šampiona) – uslijedio je trenutni odgovor, – „ja sam Čigorinovac!“ (Mihail Čigorin, ruski šampion)
(Nastaviće se)