Niš, 2024
NIŠKI DANI EUGENIA TOREA
Na Chessbase portalu objavljen je povodom 71-og rođendana velemajstora Eugenia Torea (4. 11. 1951.) afirmativni članak filipinskog pisca Eugena Manlapa o njegovoj karijeri sa posebnim akcentom na izuzetno priznanje kojim je 2021 godine ozvaničen lauretom i građaninom Kuće slavnih. Živa legenda svetskog šaha predstavljena je rezultatima kroz poluvekovni kontinuitet trajanja na vrhunskom nivou, prisutvom i globalnim uticajem na šahovske prilike u svetu, posebno na azijskom kontinentu. Inspirativan, nezaobilazan, dobrodošao u svim sredinama kud bi ga šahovski vetrovi nanosili, kao prvi azijski velemasjtor Eugenio Tore predstavlja preteču šahovske erupcije koja na tom kontinentu upravo dobija pandemijske razmere. Povezao je više od 40 uzastopnih Olimpijada, postao njihov zaštitni znak i trajno prepoznatljiv ambasador Filipina na svim meridijanama.
Ovaj skromni prilog predstavlja minijaturni doprinos navedenom tekstu sa idejom da osvetli mladalački delić Toreovog šahovskog življenja privilegovano vezan za nišku šahovsku zajednicu.
Elem, negde upravo ovih dana navršava se pola veka od međunarodnog turnira u Nišu (03-18. 11. 1972) na kome nas je učešćem počastvovao Eugenio Tore. Angažovanjem preduzimljivog šahovskog organizatora Milana Peljina i posredstvom velemajstora Ljubojevića sa kojim je prijateljevao, iskorišćen je boravak Torea u Jugoslaviji uoči šahovske olimpijade u Skoplju i upriličeno njegovo učešće na niškom međunarodnom turniru. Jugoslavija je u to vreme imala status šahovske velesile, obilovala dobro organizovanim Berger turnirima i bila poželjna šahovska destinacija talentovanih mladih i još neafirmisanih igrača, Uoči niškog turnira Tore je bio pred 21-om godinom života, prethodno je u dva navrata igrao na omladinskim prvenstvima sveta i bio noslilac titule internacionalnog majstora osvojene na azijskom kontinentalnom prvenstvu.
Svojim izgledom (duga kosa, hipi frizura), vedrim stavom i nekonvencionalnim ponašanjem, Tore je u startu osvojio simpatije niškešahovske publike koja je u „fudbalskim“ količinama svakodnevno ispunjavala svečanu salu gradske skupštine, u kojoj se turnir održavao.
Posle svakog kola ljubitelji šaha, posebno mlađi niški igrači u razvoju, opsedali su Torea, nudili mu društvo, odvodili ga u klub na cugerisanje, izvodili u gradske restorane ili pozivali na kućna druženja. U neprestanom stimulisanju Torea na aktivan društveni život prednjačio je poznati šahovski kozer, u to vreme prvokategornik Dragan Živković Paja, koji je sa njim vrlo brzo uspostavio prisan odnos i na konto njihovog učestalog druženja samoproglasio se njegovim zvaničnim sekundantom.
Na turniru su pored Torea od stranaca igrali još internacionalni majstori Gizdavu (Rumunija), Ema (Argentina) i Peev (Bugarska), a pobedio je velemajstor Gane Janošević, koji je usput obavljao i novi narske zadatke turnirskog informisanja. Tore se na turniru nije proslavio igrom, podelio je deveto i deseto mesto sa tada IM Šahovićem.
Izgubio je četiri partije, a od niških igrača pobedio ga je majstor Slobodan Bojković, bivši omladinski prvak zemlje, raskošan ali i neiskorišćen šahovski potencijal koji je ceo turnir odigrao iz radnog odnosa.
Podatak nezamisliv za današnje prilike, kad je na svakom iole ozbiljnijem turniru pred svaku partiju uobičajena obavezna teoretska priprema!
Nakon niškog turnira Tore je napredovao meteorskom brzinom, dve godine kasnije je na Olimpijadi u Nici postigao srebrni rezultat na prvoj tabli i osvojio titulu velemajstora. Godinu dana kasnije osvojio je prvo mesto na turniru četvorice velemajstora pobedivši u mini mečevima Karpova, Ljubojevića i Brauna. Ubrzo je sledila i pobeda na međuzonskom, učešće u mečevima kandidata i još mnogo toga sve do pomenute inauguracije u Kući Slavnih. Niška šahovska zajednica sa radošću i navijačkim entuzijazmom pratila je i pozdravljala Toreove uspehe, ne propuštajući priliku da kroz njih na anegdotski način i sebi da na značaju: „srećan je što ga sudbina u pravo vreme nanese u naš kraj, komentarisli su Nišlije, mnogo je naučio ovde kod nas i od nas“.
I nakon pola veka svi mi koji smo kao učesnici, organizatori ili posmatrači bili deo atmosfere niškog međunarodnog turnira rado se sećamo Eugenia Torea. Njegov boravak u našoj sredini proširio je vidike nadolazećoj talentovanoj generaciji domaćih igrača i predstavlja dragocen kosmopolitski delić niške šahovske istorije!
(Nastaviće se)