— Vincente, čestitam na lijepoj pobjedi i povratku u plus – sada si na 50% nakon pobjede nad Ardžunom. Odigrano je već 10 partija i imaš samo dva remija. Rekao si da si ovdje izgubio više partija nego tokom cijele prošle godine. A pritom i mnogo pobjeđuješ. Šta se uopšte dešava?
Keymer Vincent – Iskreno, ni sam ne znam. Ne baš tokom čitave prošle godine, nego u posljednjih pola godine. U klasičnom šahu u drugoj polovini godine izgubio sam možda dvije ili tri partije, a ovdje već četiri. I ono što je najneprijatnije – to su bile jednostavno loše partije. Ne da su me dugo nadigravali, nego sam sam veoma lako „poklanjao“ poen. I kod mnogih je ovdje isto tako. Još uvijek pokušavam da shvatim zašto.
— Zar ranije nikada nisi pobijedio Ardžuna u klasičnom šahu?
Keymer Vincent – Da, nikada. Dva puta sam od njega izgubio i nijednom nisam pobijedio. Obično je s njim veoma teško: dobro se priprema, igra jako čvrsto. A danas je sve ispalo previše lako, već iz otvaranja. Napravio je čudne izbore, dobio veoma lošu poziciju i onda je jednostavno patio. Tako se obično ne dešava.
— I nije samo kod tebe: vidimo da i Aniš, koji je inače veoma pouzdan, gubi neke čudne partije. Šta misliš o tome?
Keymer Vincent – Da, ja uopšte ne razumijem šta se ovdje dešava na ovom turniru. Pokušaću da se ne vratim opet u niz užasnih poraza.
— Jučerašnja partija protiv Jordena bila je za tebe veoma netipična.
Keymer Vincent – Da, imao je dobru ideju u otvaranju. Dobio sam malo lošiju poziciju i počeo da pokušavam da ne budem malo lošiji – i u tom procesu sam odmah izgubio. Juče, kada sam se vratio poslije partije, mislio sam: „Šta se uopšte dešava? Mi smo, navodno, top 10 na svijetu, a igramo kao da uopšte nismo na tom nivou.“ Zaista moram igrati bolje.
— Rekao si da si poslije poraza u 2. i 3. kolu počeo igrati bolje, a onda opet „recidiv“.
Keymer Vincent – Upravo tako. Nadam se da je sada dosta. Sutra je slobodan dan i poslije njega se nadam da ću nastaviti već dobrom linijom.
— Predstoji slobodan dan. A evo pitanja: Ajdin Sulejmanli rekao je da, po njegovom mišljenju, ovdje ima previše slobodnih dana i da bi jedan bio sasvim dovoljan. Šta ti misliš?
Keymer Vincent – Ne slažem se. Jedan je definitivno premalo. Sa dva se još može živjeti. Pogotovo sada, kada je kontrola vremena skraćena – igram otprilike upola kraće nego ranije i to je potpuno drugačiji ritam. Da, možda bi se sa ovakvom kontrolom mogao izbaciti jedan slobodan dan, ali ovo je i dalje turnir najvišeg nivoa.
Osim toga, on igra u Challengers grupi – njemu ne treba da troši toliko snage na pripremu. A meni se slobodni dani sviđaju, važni su da bih održao nivo. Čak i treći slobodan dan cijenim.
— Nedavno je objavljen sastav Grand Chess Toura i ti si prvi put tamo. Kakav je osjećaj?
Keymer Vincent – Fantastičan. Grand Chess Tour je jedan od turnira na koji uvijek želiš da se plasiraš. Ove godine imaću i Norway Chess i Grand Chess Tour. To znači da su dobra prošla sezona i izlazak na 4. mjesto na svijetu zaista nešto donijeli. Ovo će biti moja prva godina na ovako elitnom nivou i, naravno, slijedi mnogo priprema. Veoma se radujem tome.
— Ali kalendar ne postaje lakši: Norway Chess, Grand Chess Tour, Vajsenhaus u februaru…
Keymer Vincent – Da, kalendar je zgusnut. Nadam se da ću uspjeti da pronađem neki mirniji period negdje u martu–aprilu, kako bih i trenirao i odmorio se. Ali, naravno, ovakvi turniri su upravo ono zbog čega uopšte igraš šah.