— Gukeš, čestitam! Upravo si pobijedio Jagiza Erdogmuša. Postao si najmlađi svjetski prvak sa 18 godina — i onda igraš protiv protivnika koji je u trenutku osvajanja titule četiri godine mlađi od tebe. Kako je to doživjeti?
Gukeš, D- Ima 14, je l’ tako? U redu. Iskreno, ranije mi je bilo lijepo to što sam bio najmlađi gotovo na svim turnirima na kojima sam igrao. Sada više nije baš tako. Ali stvarno sam impresioniran onim što radi tokom posljednje godine — to je jako, jako snažno. I danas sam, da tako kažem, želio da mu „održim lekciju“.
— Po utisku za tablom, to ti je polazilo za rukom, ali onda si poslije partije, kad si izašao u medijsku zonu, kao da si bio „poliven hladnom vodom“.
Gukeš, D– Da. Imao sam osjećaj da pritiskam od samog početka. Otvaranje je bilo čudno, ali do određenog trenutka sve je bilo u redu, bio sam malo bolji.
U jednom trenutku sam vidio lijepu ideju: mogao sam da mu uguram damu u ćošak i praktično je „uhvatim“, da ga natjeram da se izvlači, a ja bih počeo da igram na kraljevom krilu. Vidio sam varijantu: 28.Rad1 Qe7, zatim on povlači damu, a ja imam 29…Qb4.
A poslije partije su mi rekli da sam bio beznadežno izgubljen i da smo obojica to propustili. Pa dobro. Imao sam dosta peha, pa je lijepo što mi se sreća konačno makar malo vratila. U ovako dugom turniru to je važno.
— Opet se vraćamo na temu turnira: grešaka i „nemogućih“ partija ima kod svih jako mnogo. Imaš li neko objašnjenje?
Gukeš, D– Iskreno — nemam. Vajk-an-Zee je obično rezultatski bogatiji od drugih turnira, ali ipak… svi imaju neke strašne partije. Ja sam juče igrao užasno. Mislim da je to zbog mladih igrača, zbog opšteg stava „svi se bore“, i još zbog kontrole vremena.
Ali čak i danas, kada Kajmer igra s Ardžunom — oba igrača su top nivo — i opet vidimo greške koje nisu tipične za tako vrhunske šahiste. Veoma je teško objasniti.
Ako pogledaš turnir Aniša: bio je −2, gubio figure, pa je odjednom zaredom pobijedio mene i Nodirbeka crnim figurama, a sada izgubio od Blubama. Ne znam šta se dešava. U svakom slučaju, završnica turnira biće izuzetno uzbudljiva.
— Šta si osjetio kada su ti pokazali onu taktiku koju si propustio?
Gukeš, D– Bio sam u šoku, ali to je lijepa taktika. Hvala Bogu, on to nije vidio. Mislim da mu to uopšte nije palo na pamet. Obojica smo polazili od toga da mora da se pređe u završnicu. A kada smo do nje došli, tu, čini se, postoje šanse za remi, ali je u praksi veoma neprijatno braniti se. Objektivno bi trebalo da bude „nula“, ali kako tačno — ne znam. Teško je držati takve pozicije.
— O slobodnim danima. Ajdin Sulejmanli je rekao da su tri slobodna dana u Vejk-an-Zeu previše i da bi mu bio dovoljan jedan. Tvoje mišljenje?
Gukeš, D– Na turniru kandidata, čini mi se, ima četiri slobodna dana. I u meču za svjetsko prvenstvo su bila četiri. Tako da je ovdje, iskreno, skoro pa „malo“. Ali uopšte, pet partija zaredom na početku — to je teško. Pogotovo jer sam imao nekoliko jako dugih partija, to umara. Možda bi bilo logičnije da se slobodan dan drugačije rasporedi, bliže petom kolu.
Ali generalno, slobodan dan ili ne — meni je u redu: navikao sam na zgusnute rasporede, igrao sam mnogo duplih kola i slično. Za mene to nije veliki problem.
— Dakle, nisi „za manje“, ali ni ne smatraš da je to kritično?
Gukeš, D– Da. Postoji mišljenje da slobodni dani ponekad oduzimaju energiju: uđeš u ritam i onda pauza. Ne znam. Nemam neko određeno mišljenje. Kako je — tako je.