Piše: Velemajstor Božidar Ivanović
Na današnji dan 2008. godine umro je najveći igrač u istoriji šaha i čovjek koji je drevnoj igri dao sve, čak i svoj život, koji joj je posvetio cijelim svojim bićem. Razmišljajući o njemu, sjetio sam se jednog zanimljivog detalja koji želim da otrgnem od zaborava.
Svetozar Gligorić i ja bili smo članovi Žalbene komisije na meču između Fischera i Spaskog na Svetom Stefanu i u Beogradu 1992. godine. Onog dana kada se završavao dio meča na Svetom Stefanu, Gligorić mi je rekao da bi Bobi volio da čuje moje mišljenje o njegovoj ideji dodavanja vremena nakon pada zastavice. Gliga i ja smo zajedno došli u apartman i tokom tih dvadeset minuta bio sam potpuno iskren:
– Učinili ste mnogo za šah i ta ideja je veoma pravedna i korisna, kako bi partija imala logičan epilog, a ne da se odlučuje padom zastavice. Ali bojim se da bi ta ideja mogla biti zloupotrijebljena.
Bobi mi je zahvalio i izašao u šetnju…
Šest godina kasnije, kada se Gligorić vratio iz Buenos Ajresa, gdje je promovisao svoju knjigu na temu „nasumični šah“, rekao mi je da je Bobi, u trenutku kada su se rastajali, kazao da mu se to svidjelo i da je bio zabrinut zbog onoga što sam rekao 1992. godine na Svetom Stefanu.
Robert Fischer
Susret Gligorića i Ivanovića 1996. godine.
(Preneseno sa fejsbuk stranice velemajstora Božidara Bonje Ivanovića)