Aleksej Sarana (na listi Šahovskog saveza Srbije) govorio je o teškoćama sa kojima se profesionalni šahista može suočiti prilikom potrage za trenerom.
„U principu, na šah mi dnevno ode vjerovatno šest do osam sati. Ipak, to nisu ozbiljni treninzi. Volio bih, na primjer, da mogu da radim pet sati dnevno, ali da se pritom uopšte ne ometam telefonom, YouTubeom, Instagramom i sličnim stvarima.
Trenutno nemam trenera. Djelimično mi je žao zbog toga, jer ranije nisam razmišljao o tome. Sada se ponekad pitam koliko bi to zapravo bilo svrsishodno. Na turnirima sam ponekad imao pomoćnike. Mislim da to ima smisla.
Ponekad razmišljam o treneru, ali veoma je teško procijeniti koliko se to isplati. Sekundante ponekad angažujem, upravo za rad na otvaranjima tokom turnira. Ali, generalno, radim samostalno.
Sada su svi veoma dobri treneri prilično skupi. I onda se čovjek zapita: da li vrijedi polovinu svoje zarade trošiti na treninge? Koliko je to efikasno?
Veoma dobre trenere, poput Vidonjaka, jednostavno ne bih mogao sebi da priuštim. Postoje dobri treneri koji koštaju manje, ali čak i tada se čovjek pita koliko je to svrsishodno.
Manje afirmisani treneri koštaju najmanje 500 eura dnevno. A oni baš dobri vjerovatno već traže i 1.000 eura dnevno. To je već nedmoguće priuštiti.
Ponekad razmišljam o drugoj opciji. Može se pronaći ne naročito jak šahista, ali neko ko je veoma talentovan za otvaranja. On možda ne bi bio toliko skup, ali takvu osobu još treba pronaći. Takođe, potrebno je veoma dobro komunicirati i ostvariti dobar kontakt. Taj čovjek vam još mora i odgovarati kao osoba.
Onima koji su pronašli takvog trenera zaista se posrećilo“, rekao je Sarana u intervjuu za kanal „Šahmaty s Mastriderom“.