*********
O modernizaciji šaha
Bilo je to prije otprilike trideset godina, na šahovskom festivalu. Moji cimeri, sasvim mladi momci, upoznali su dvije lokalne djevojke i pozvali ih kod sebe. A meni su, naravno, predložili da se prošetam dva-tri sata.
Krenem da izađem, a oni uzbuđeno raspravljaju o strategiji i taktici predstojećeg događaja. Prvi pita:
– A karte imamo?
– Nemamo. A zašto nam trebaju? – pita drugi.
– Zašto-zašto! Kada bi imali karte, mogli bismo im predložiti da igramo striptiz-poker.
– Kako to?
– Kako-kako! U poker na skidanje… Ali o čemu pričati kad karata nema.
Ćutali su. Onda je jednom „sinulo“:
– A možda šah na skidanje?
Tada sam otišao. Prošetao gradom, otišao u bioskop, večerao u kafani. Vraćam se – šahovske figure rasute po sobi, momci moji ljuti, svađaju se međusobno.
Eto šta bude kada se od šaha pokušava napraviti šou.
***********
Malo o delikatnosti
Sjetio sam se priča koju su nekada pričali o moskovskom kandidatu za majstora, Markusu.
Čovjek je bio izuzetno kulturan. I pri tom je volio da popije. A u šah je igrao dobro. Meni, doduše, još kao školarcu, uspjelo je da ga pobijedim, ali potpuno slučajno. U apsolutno beznadežnoj poziciji za mene, Markus je previdio dva puta zaredom jednostavne zamke (jedna ne bi bila dovoljna) i predao partiju. Ali znao sam da on igra mnogo bolje šah od mene.
Dakle, bilo je ovako. Protivniku Markusa – nazovimo ga K. – bilo je neophodno da ga pobijedi da bi ispunio normu za kandidata za majstora. Ali prije partije se nije usudio razgovarati s Markusom. Kako je kasnije pričao: kulturan čovjek, nije mlad, kako mu to uopšte ponuditi?
I počeli su da igraju. U otvaranju je Markus stekao prednost. I K. se usudio.
– Ne želite li po čašicu crvenog vina? – upitao je partnera.
– Rado – odgovorio je Markus.
Brzo su otišli, popili, vratili se u klub i sjeli za tablu. Markus je nastavio da povećava prednost. K. je predložio da ponove sa vinom. Ponovili su. Vratili se. Markus je metodično pritiskao i već je osvojio pješaka.
– Još po čašicu? – upitao je K.
– Neću odbiti – odgovorio je partner.
I trećom čašicom K. mu je otvoreno sve objasnio.
– Pa zašto odmah niste rekli? – iznenadio se Markus.
– Naravno, pa to nije uopšte u pitanju. A ja vas nisam shvatio! Izvinite mi, staroj budali! Toliko ste toga prošli, mogu da zamislim. Ah, kako nmi je neprijatno! Hajde da završimo!
I vratili su se u klub i završili partiju na obostrano zadovoljstvo.
(Nastaviće se)
******************
Stari Semjon
(Prenesene priče Starog Semjona iz knjige „Iz dubla“).