Piše: Vladimir Nejštadt
Kao odgovor stigao je radiogram sa potpisima predsjednika američkog organizacionog odbora za održavanje meča, bankara-mecene Morisa Verthejma i Denkera:
„Šahovski tim SAD, organizacioni odbor i njujorški gledaoci šalju sovjetskim učesnicima najtoplije pozdrave. Nadamo se da će ovaj značajni meč biti samo jedan mali korak u budućim prijateljskim odnosima između naših velikih zemalja. Tim SAD će u ovoj borbi uložiti svu svoju snagu. Pridružujemo se vašoj želji da pobijede najbolji.“
Vasilij Smislov, koji je na drugoj tabli dobio obe partije protiv Reševskog
Jedini gubitnik u sovjetskoj ekipi Igor Bondarevski sledeće godine u direktnom okršaju šahovske garde SSSR i SAD “spušten” je na osmu tablu (u dopisnom meču igrao je na petoj), ali i 1946. Igor Zaharovič ponovo je izgubio svoj meč, ovog puta od Kevica, “igrača iz sjene”: o ovom šahistu srednjeg ranga sovjetski navijači nisu ni čuli…
Ove fotografije iz Tass-a iz 1945. godine dao mi je pre 40 godina tadašnji odgovorni sekretar “Altajske pravde”, veliki ljubitelj šaha Gennadij Osipov, koji ih je do tada čuvao u svom ličnom arhivu.
Štajner je, ustvari, slučajno pobijedio Bondarevskog: u približno izjednačenoj poziciji “holivudski tip” je predložio remi, ali je velemajstor smatrao da ima dobre šanse za pobjedu. A posle se “preigrao”…
I suština komentara o strašnom porazu na početku u američkoj štampi svodila se na to da upravo Fajn, koji je skoro oborio na leđa zvijezdu sovjetskog šaha u usponu, treba da preuzme ulogu vođe i povede ekipu u drugom kolu (koje je počelo 3. septembra u 16 sati po moskovskom vremenu).
Ponovo citiram članak Rohlina u “Šah u SSSR-u”:
“Ali da li je čuveni američki šampion izvukao prave psihološke zaključke iz prvog susreta sa mladim velemajstorom? Vjerovatno ne, jer je Fajn pogrešno procijenio stil svog protivnika, misleći da je Boleslavski uporan u odbrani, ali nedovoljno aktivan u napadu. Nakon što je Boleslavski bijelim odmah “naskočio” na protivnika, Fajn je upao u situaciju u kojoj, kako navodi Botvinik, američki velemajstor nikada prije nije bio. U radiogramu o predaji partije, Fajn je iskreno priznao da mu je smjeli 11. potez bijelog i čitav dalji manevar bio potpuno iznenađenje.”
Zanimljivo je, koju je to „zanimljivu knjigu“ toliko strastveno čitao Boleslavski tokom prve partije protiv Fajna, dok je balansirao na ivici provalije?
Saopštenje posle meča Reubena Fajna:
„Rusi igraju šah značajno bolje od nas. Potpuno su se oslobodili doktrinarnosti i posebno dobro razvijaju otvaranja.“
Boleslavski – Fajn
Španska partija
Bilješke I. Boleslavskog
1.e4 e5 2.Nf3 Nc6 3.Bb5 a6 4.Ba4 d6 5.c4 Bd7 6.Nc3 g6 7.d4 exd4 8.Nxd4 Bg7 9.Nxc6 bxc6 10.O-O Ne7
11.c5! Jak potez posle kojeg crni upada u tešku poziciju. Ako 11…dxc5, onda 12.Be3; ili 11…d5 12.exd5 cxd5 13.Nxd5 Nxd5 14.Qxd5 Bxa4 15.Qe4+ očigledno u korist bijelog.
11…Nc8 12.Be3 O-O 13.Qd2 Qe7 14.Rad1 Be8? Ovim potezom crni potpuno remeti koordinaciju svojih figura. Bolje je bilo 14…Rd8.
15.f4 f5. Pažljivije je bilo 15…f6, otvaranje linija je u korist bijelog.
16.exf5 gxf5 17.Rfe1 dxc5 Da bi mogao da izvede konja sa c8.
18.Qf2 Nd6 19.Bxc5 Qd8 Pozicija crnog je očigledno nezadovoljavajuća. Bijelom preostaje da pronađe pravi plan za realizaciju prednosti.
20.Bd4! Putem poteza 20.Qf3 bijeli bi mogao da osvoji pješaka, ali bi crni imao kontrašanse i igra bi postala komplikovana. Potezom 20.Bd4 bijeli mijenja jedinu aktivnu figuru crnih – lovca na g7, nakon čega je crni nezaštićen od kombinovanog napada u centru i na oba krila. Slabost kraljevog krila prisiljava crnog na razmjenu kraljica, ali završnica za njega je veoma loša zbog razbijene pješačke konfiguracije.
20…Bxd4 21.Qxd4 Qf6 22.Bb3+ Kh8 23.Qxf6+ Rxf6 24.Re7 Rc8 25.Rde1 Da prebaci topa na petu liniju. Dobar potez je bio i 25.Na4 Ne4 26.Be6 Rb8 27.Bxf5.
25…Bg6 26.R1e6 Rxe6 Ako 26…Rff8, onda 27.Re5 i crni ne može da spasi pješake na daminom krilu.
27.Bxe6 Re8 28.Rxe8+ Bxe8 29.Na4
Crni je izbjegao materijalni gubitak, ali završnica mu je potpuno izgubljena.
29…Kg7 30.Nc5 a5 31.Kf2 Bf7 32.Bxf7 Kxf7 33.b3 h5 34.Ke2 Ke7 35.Ke3 Nb5
Crni pokušava očajnički potez, svjestan da je pasivna odbrana beznadežna. Bijeli postavlja kralja na d4, pješaka na a4 i lako pobjeđuje, makar zahvaljujući cugcvangu.
36.Nb7 c5 37.Nxa5 Kd6 38.Nc4+ Kd5 39.Kd3 Nd6
Samoubistvo u beznadežnoj poziciji.
40.Nxd6 cxd6 41.a3. 1–0
U ovoj, za crnog bezizlaznoj poziciji, partija je prekinuta, a sledećeg dana, čim je igra nastavljena, Fajn je predao partiju, istovremeno sa Keždenom, koji je izgubio partiju od Kotova.
5.septembra, daleko posle ponoći — u 3 sata i 15 minuta — sudijska komisija u svom moskovskom sastavu (Zubarev i drugi) potpisala je zapisnik koji je potvrdio ukupni rezultat meča — 15,5 : 4,5 u korist tima SSSR-a!
„Niko nije očekivao“, prenio je iz Njujorka saradnik sovjetskog konzulata, koji je zastupao interese naših šahista, A. Fomin, „da će američki tim izgubiti ovaj meč, pogotovo s tako lošim rezultatom. Amerikanci su posebno potreseni činjenicom da su potpuni poraz pretrpeli njihovi šahovski lideri Reševski i Fajn. Amerikanci svoj debakl uglavnom objašnjavaju time što šah u SAD nije stekao popularnost kakvu ima u Sovjetskom Savezu. Šahovski majstori uživaju veliko poštovanje u SSSR-u, država o njima vodi brigu, dok u SAD šahovske aktivnosti zavise od pojedinačnih filantropskih sredstava koja daju bogati ljudi.“
Dalje u dopisu se navodilo da je „odmah po završetku meča, još prije nego što su američki šahovski rukovodioci dobili poziv od sovjetskih šahovskih organizacija da 1946. godine posjete Sovjetski Savez, ozbiljno pristupio pripremama tima za naredni susret sa sovjetskim šahistima. Najjači američki šahisti formirali su grupu za proučavanje otvaranja i najnovijih šahovskih noviteta. Prema riječima učesnika meča (a ovo mišljenje prenosi čitava američka štampa), izgubili su većinu partija zato što nisu bili upoznati sa najnovijim radovima sovjetskih šahista o teoriji otvaranja. Kao primjer, Amerikanci navode prvu partiju Reševskog protiv Smislova, u kojoj je Reševski pao kao žrtva pripremljene varijante Smislova.
Osim toga, u aprilu-maju 1946. godine Amerikanci će održati šahovski turnir za prvenstvo zemlje, na osnovu čijih rezultata će formirati tim koji će otputovati u SSSR.“
Međutim, ove planove je iznenada poremetio Herman Steiner!
(Nastaviće se)