Др Слободан Илић
МАЈСКИ СЕМИНАР ШАХОВСКЕ ПСИХОЛОГИЈЕ
(2. наставак)
11. ЖАЛ ЗА ПРОПУШТЕНИМ
Ако се жaл појави у току партије по правилу уводи у безплодну руминацију кроз коју се губи енергија, драгоцено време, расејава пажња, умањује воља за борбом. Након партије га се није лако отрести “задатак” му је да распаљује мазохистичке клице манифестоване чежњом за патњом и самосажаљењем. Делотворан рад на себи који комбинује увид у конкретни догађај и интроспективну анализу реакције на њега, жаљење за пропуштеним претвара у објективну и едукативну перцепцију промашаја.
12. ЕМПАТИЈА
Кад те након пораза добијене партије ошине бол, извежбај се да у истом тренутку из сећања извучеш сличан пример али са обрнутим значењем. Помисли на боли својих противника које си незаслужено победио. А било их је. Увуци их емпатијски (саосећајно) у своје тренутно стање и биће ти лакше. А успут ћеш се глобално побољшати. Као човек и као шахиста.
13. ПЕРФЕКЦИОНИЗАМ
Опсесивна потрага за најбољим потезом често се претвара у илузију. У сенку златне птице која трагајући за својим пореклом сама себи измиче. Не улази по сваку цену у ментални лавиринт, препусти га компјутеру. Повуци добар потез, у контексту практичног садржаја, он је не ретко бољи и сврсисходнији од најбољег.
14. ТРИЈАЖА САВЕТА
“Ја дајем такву врсту савета која има за циљ да сачува и промовише јаке, а елиминише слабе шаховске особине”- поручује Ботвиник. Али само су одабрани имали ту привилегију да им саветодавац буде шаховски патријарх. Упркос тој немогућности не избегавај добронамерне саветодавце. Не мораш послушати сваки савет али пре него што се према њему одредиш обавезно га саслушај и провуци кроз себе. На тај начин ћеш временом изоштрити ум за правилну селекцију.
15. ДОГМАТИЗАМ
“Зар не треба бити забринут-питао се велики шаховски реформатор Штајниц како се неки догматски држе стереотипних метода само да би избегли узнемиравање свог комфора”. Врхунски шах не трпи конформизам, лењост, инерцију, паразитски став. Праве ствари се често сакрију кад ти се чини да је све познато. Ако успеш да се ослободиш стереотипног понашања и шаблонског размишљања и погледаш на стварност из другог угла, са „неке вишље осматрачнице“ за коју си се радом на себи изборио оне могу да добију ново значење.
Или како би рекао Нимцович: „бојажљива догма о „апсолутној правилности“
потеза и ропска дистанцираност од необичних путева, а посебно страх пред новинама гуше оригиналност и креативност“.
16. ПОСТМОРТЕМ АНАЛИЗА
“У праву си, у праву, лично ћу те подржати да то докажеш у следећој партији”- иронично теши Богољубов свог пораженог противника анализирајући са њим ток управо завршене партије.
У постмортем анализи не претеруј у доказивању да си изгубио добијену партију, нити у убеђивању пораженог противника да није имао никаве шансе. Витешким понашањем омекшај емотивно надражени међупростор који је произвела тензија свеже окончане партије. Такав приступ ће створити амбијент да са противником у толерантној атмосфери измениш мисли и највише научиш.
17. САМОПОУЗДАЊЕ
Слабији играчи су углавном субјективни према себи, а објективни према противницима. Али прави задатак је постићи објективност према себи, а субјективност према другима. На тај начин се култивише самопоуздање и развија емпатија.
18. КОНТАКТ ОЧИМА
Контакт очима је један од најјачих и најинтимнијих суодноса између две особе и важан аспект шаховске борбе. То је комуникација осећања на дубљем нивоу од вербалног. Поглед може бити чврст и оштар или мек, може се гледати у другога кроз њега, око њега, изнад њега. Сетимо се само Таљевог агресивног погледа од кога се Бенко штитио тамним наочарима. Али и Кересовог љубазног и меког, потпуно дискординантог са његовим тактичким стилом. Сваки озбиљан играч у психолошком репертоару треба имати “свој поглед прилагођен себи и истовремено бити спреман на њихове различите варијације у противника”. Као практични пример одбране од некоректног фиксирања погледом може да послужи метода Велимировића који је учестала пиљења Георгијуа растварао намигивањем.
19. КАПАЦИТЕТ ЗА НЕИЗВЕСНОСТ
Очекуј неочекивано без обзира на сва проверавања и мере предострожности које си предузео. Прошири свој капацитет за неизвесност али без опсесивних стражарења јер ће се тиме потрошити превише енергије коју треба уложити у креацију. Запосли своје несвесно да брине о њему. Буди налик слуги који чека свог господара. Он незна кад ће господар доћи, али је спреман за дочек било код да дође. И у том чекању се не досађује.
20. ИМПУЛСИВНОСТ
Импулсивност представља блесак у коме рука нема времена да са више инстанце (мозга) сачека потврду о исправности покрета. Да би се компензовало импулсивно понашање мора се у резерви имати унутрашњи аларм који ће правовремено сигнализирати појаву и додатни контигент енергије да га након дојаве примири. Код великих играча синергични процес неутрализације се спонтано или радом на себи временом аутоматизује. За утеху мање или више квалификованом шаховском плебсу и великани попут Ларсена, Тајманова, Корчноја нису били апсолутно имуни на грозничав позив одрођеног импулса.
(Наставиће се)