Ipak 2. oktobra ugodno iznenađenje (ili je bar izgledalo tada). Javio se ruski šahista A.M. zainteresovan da igra na velemajstorskom turniru u oktobru, a ima dobar ELO rejting od 2400. Izrazio je želju da igra na turniru, a vraća se šahu, kako kaže posle 14 godina. Osvojio je jednu velemajstorsku normu 1999. a ima i dvije IM norme. Planira da igra na Evropskom klupskom šampionatu u Ulcinju u novembru, na petoj ili šestoj tabli, pa bi tada opet igrao u Đenoviću jer se novembarski velemajstorski turnir u Đenoviću uklapa dobro sa tim šampionatom. Odmah je zatražio popust u upisnini od 30 procenata. Zatim je upitao za cijenu hotelske sobe, polupansion i puni pansion. Bio je zadovoljan cijenom. Posebno se oduševio kada sam mu rekao da je GM Gleizerov igrao ovdje i postigao 100% poena: „Bio je moj učitelj“. Klica sumnje mi se pojavila kada me upitao da li mogu da mu nađem šahiste u Crnoj Gori kojima bi držao časove, obećavajući mi dobar posao za obojicu. Rekao sam mu da neki šahisti iz Crne Gore i Srbije drže časove, ali ne za domaće igrače već preko interneta za strance. Ipak, on je insistirao da drži časove šahistima u Crnoj Gori. Rekao sam mu da u Crnoj Gori ima mladih talentovanih šahista, ali njima povremeno drže časove poznati velemajstori. Izgleda da ga je to malo oneraspoložilo. Odgovorio je da će još malo razmisliti o učešću na turnirima u Đenoviću u oktobru i novembru, pa će uskoro odlučiti. Malo posle stiže mi njegova poruka u kojoj je zatražio rezultate turnira „Treća subota- Đenovići“ na kojem je igrao Gleizerov. Naravno, pošaljem mu tabelu. Bio je oduševljen.
Sutra, 3. oktobra mi se ponovo javio i zatražio još veći popust na upisninu. Zatražio je 50 procenata popust. Zatim je zatražio popust u cijeni hotelske sobe. Rekao sam mu da nemam uticaja na cijenu hotelske sobe ni cijenu transfera. Zatražio je zatim listu igrača za oktobar. Poslao sam mu. Upitao sam ga da li je siguran da će igrati. Odgovorio je: „85%“. Ostalih 15% zavisi od njegove supruge, zato što bi došli zajedno. Opet je zatražio informaciju o hotelu, slike hotela i broj zvjezdica. Odgovorio sam mu i poslao slike. „Izgleda sjajno“, prokomentarisao je.
Sledećeg dana, 4.oktobra mi je konačno (ili je bar u tom trenutku izgledalo) potvrdio: „Dolazimo na ovaj turnir u oktobru! Ona je konačno prihvatila!“ „Da li je to sada 100%?“ upitao sam. „Da“. Planira da stigne letom iz Moskve ili St. Petersburga za Tivat. Predložio sam mu da proba preko Wizzair kompanije koja ima vrlo jeftine letove. Zahvalio se na predlogu. Zatražio je da rezervišem dvokrevetnu sobu u hotelu Fiammanti 2 dana pred početak turnira, tj od 17. oktobra, jer je našao zgodan let St Petersburg –Beograd-Tivat. Ponovo je upitao za cijenu punog pansiona. Poslao sam mu opet traženu informaciju. Zatim je opet upitao za cijenu polupansiona. Na kraju je odlučio da mu rezervišem polupansion. Vidjeće kakva je večera u hotelu, a ako bude dobra, uzeće pun pansion. Djelovalo je razumno. Zatim je opet upitao za cijenu transfera sa aerodroma u Tivtu do hotela. Kada sam mu naveo, upitao je koliko taksisti sa aerodroma traže za tu vožnju. „Isto“, odgovorio sam. Rekao je da stavim njegovo ime na listu učesnika. To sam i napravio. Izgledalo je da je velemajstorski turnir u oktobru sklopljen.
Sledeći dan, 5. oktobra me upitao da li sam ja i organizator i sudija. „Ne“, i navedem mu ime sudije. A.M. mi kaže da je i on sudija i da mu trebaju neke norme za FIDE sudiju. Kaže da je sudio na šampionatu Rusije za šahiste mlađe od 20 godina.
Ujutro 6. oktobra, upitao sam ga da li je kupio karte za Tivat. Odgovorio mi je tek 7. uveče. Rekao je da je bio zauzet šahovskim suđenjem, tako da nije stigao da mi odmah odgovori, zbog čega se izvinjava i da će uplatiti upisninu i poslati sliku uplatnice. Zaražio je broj računa na koji može da uplati. Rekao je da će uplatiti što prije može. Upitao sam ga može li da mi pošalje fotografije avionskih karata čim ih kupi. „Nema problema, šaljem i fotografije karata i upisninu“.
Sumnja se ipak povećavala. Otac turskog šahiste mi je javio da se A.M. prijavio za dva turnira nedavno, od kojih je jedan Čigorinov memorijal, ali da nije igrao ni na jednom, pa je moguće da neće ni ovdje. Poslao mi je linkove turnira sa prijavljenim učesnicima i tabelom turnira. Oprezno sam upitao A.M. za Čigorinov memorijal. Svoje neučestvovanje na Čigorinovom memorijalu gdje je bio prijavljen kao igrač, objasnio je činjenicom da je baš tu u statusu sudije. To je bilo moguće, pomislio sam, ako mu nedostaje još neka sudijska norma, pa se odlučio da sudi umjesto da igra. Sumnja je ipak bila još pojačana kada na listi sudija Čigorinovog memorijala nisam našao njegovo ime.
Pored toga produžava se neprijatna situacija za domaćeg igrača koji je rezerva i koji bi rado igrao na turniru, ali čeka konačnu odluku i postaje nestrpljiv, jer se približava početak turnira.
Osmog oktobra, 11 dana pred početak turnira ponovo upitam ruskog šahistu A.M. da li je kupio avionsku kartu i da li može još jednom da potvrdi da igra na velemajstorskom turniru. Stigao mi je odgovor: zbog zdravstvenih problema u užoj familiji neće moći da igra u Đenoviću u oktobru. Stvarno je, kaže, želio da igra, ali ne može zbog tog zdravstvenog problema. Mnogo se izvinjava, ako mi je napravio neki problem. Poželio mi je sve najbolje u vezi turnira. Naravno i ja sam njemu poželio sve najbolje i da riješi ubrzo te zdravstvene probleme u familiji.
Izgledalo je da ću bez obzira na ovaj otkaz, rezervnim igračem popuniti listu velemajstorskog turnira i da će sve biti u redu. Nažalost, nije bilo tako i prave nevolje su počele ubrzano da pristižu jedna za drugom, a kulminacija problema je nastala kad sam se najmanje nadao.
(nastaviće se)