U međuvremenu čudna šahistkinja je nastavila da presreće ljude prije, ali i posle partije sa čudnim pitanjem „Da li vjerujete u život posle smrti?“ Odmah po završetku partije je ispred hotela sačekivala prolaznike, šetače, radnike, ali najviše kupce kod marketa IDEA. Žena našeg velemajstora joj je odgovorila na to pitanje da se radi o demonskim silama, na što se čudna šahistkinja okrenula i brzo otišla. Primjetio sam da se takođe odmah okrene ako dobije odgovor: Ja sam Hrišćanin, ne vjerujem u demone. To sam i preporučio kao odgovor poznanicima koji su čuli za čudnu šahistkinju. Neki su mi posle potvrdili da se čudna šahistkinja na taj odgovor odmah okrenula i gubila interes za dalji razgovor. Jedan internacionalni majstor je primjetio da je čudna šahistkinja na dlaku vješala i skakača. Pokušao je da razgovara sa njom i da joj objasni da nije lijepo to što svakoga pita. Nije uspio da je ubjedi, pa je odustao.
Na turniru je, čisto u šahovskom smislu, još jedan neobičan događaj je postao tema razgovora učesnika u slobodno vrijeme. Najtalentovaniji srpski šahista, prema ocjeni mnogih, koji sa šesnaest godina ima rejting 2497 (u trećem kolu) gubi partiju protiv jedne šahistkinje u samo osam poteza. Praktično, previđa figuru. Posle poteza 8.Lxf6 crni je predao jer na 8…Lxf6 sledi 9.Ld5 i gubi figuru.
Previdi se dešavaju, tako da ovu partiju (u trenutku kada je igrana) nisu povezali sa drugim neobičnim događajima. Ipak, sada je i ona postala tema razgovora. Pitao sam ovog šahistu da li mu se desilo nekada da izgubi tako brzo partiju. Sa osmjehom je rekao: „Pa, ne baš“.
Turnir se i dalje igrao, naizgled sasvim normalno. Dešava se da šahisti previđaju, da slabiji igrači dobijaju jače (prema rejtingu). Ništa čudno.
Ipak, situacija u samom Đenoviću je počela da se komplikuje. Čudna šahistkinja je sačekivala ljude u prodavnici IDEA sa pitanjem koje je izazivalo kod nekih strah. Počeli su svi da pričaju i da zaziru od razgovora sa njom. Neki su čak, kada im se obraćala počinjali da bježe.
Jedan učesnik turnira je vidio kako je jedna djevojka na pitanje čudne šahistkinje počela da bježi uz stepenice. Ipak, čudna šahistkinja je prilično mršava pa je jurila za njom. Djevojka se zaduvala kada je došla na vrh stepenica (oko 50 stepenica) i stala pretpostavljajući da je sigurna. Kada se okrenula pored nje je bila čudna šahistkinja sa svojim pitanjem. Djevojci je pozlilo. Skoro van sebe nekako je potrčala niz stepenice i utrčala u market IDEA gdje su joj dali sok i pokušali da je smire. Čudna šahistkinja je tako postala tema razgovora u ovom dijelu Đenovića. Situacija je počela da izmiče kontroli. Mještani nisu imali više strpljenja za čudnu šahistkinju i njena pitanja. Mojoj supruzi su rekli: „Ne možemo više“. Ona im je savjetovala da se još malo strpe, da ova šahistkinja nije opasna, ni agresivna, već da ima kao neke tikove i da mora da pita to što pita.“
Ipak situacija i na turniru je iznenada počela da se komplikuje jednim potpuno misterioznim događajem, koji možda ima neko realno objašnjenje, a koji je doveo u opasnost čak i odigravanje turnira.
(uskoro četvrti nastavak)