POVODOM BRONZANE MEDALJE SRBIJE NA EVROPSKOM PRVENSTVU DO 12 GODINA
Stoje: Miloš Pasula i Leonid Ivanović; sede: Nikola Adamović, Uroš Perunović i Matija Arsenijević (Foto: Šahovski savez Srbije)
Ponedeljak, 03.08.2026.
Marjan Kovačević
Šahovski savez Srbije je povukao pravi potez šaljući u Pardubice, na Evropsko prvenstvo mladih u kategorijama do 12 i do 18 godina, sve četiri selekcije Srbije. Ovaj značajni test za budućnost našeg šaha počeo je ispod očekivanja za zemlju koja je na startnim pozicijama imala tri ekipe u samom vrhu, na drugoj, trećoj i petoj poziciji. Ni u konačnim plasmanima ni jedna od te tri ekipe nije ostvarila očekivane pozicije, ali je jedna stigla do bronzane medalje i oduševila na tom putu od startnih neuspeha do pobedničkog postolja.
Šahistkinje do 18 godina bile su treće po rejtingu, a na kraju sedme. Najuspešnija je bila rezervna igračica Tamara Janković (3,5 poena iz 4 partija), dok su Vera Vujović (3 iz 6) i Andrea Stanković (1 iz 4) imale po jednu pobedu. Posebno brine dugi zastoj u razvoju Vere Vujović (15), dvostruke uzastopne evropske šampionke u kategoriji do 14 godina.
Devojčice do 12 godina, Dunja Milojević (3 iz 7) i Nina Smilić (5,5 iz 7), zauzele su šesto mesto, jedno ispod očekivanog, a juniori do 18 godina su 13, upravo prema rejtingu. Novak Dumbelović i Boško Stefanović osvojili su po 3,5 poena iz 7 kola, Nikola Leskovac 3 iz 7, a Lazar Girgis 5 poena iz 7 kola, jedini iznad očekivanja po rejtingu.
Konačno, Srbija je u kategoriji dečaka do 12 godina izborila bronzanu medalju. Tome su, po tablama, doprineli: Leonid Ivanović (6,5 iz 7), Nikola Adamović (3 iz 6), Miloš Pasula (4 iz 6), Uroš Perunović (0,5 iz 4) i Matija Arsenijević (3 poena iz 5 partija).
Konačan plasman: 1. Poljska 12, 2. Ukrajina 11, 3. SRBIJA 9, 4. Rumunija 9, 5-8. Turska, Holandija, Nemačka i Slovačka po 8, 9-10. Izrael i Hrvatska po 7 meč-bodova, itd (16 ekipa).
I taj uspeh bio je ispod očekivanog drugog mesta, ali nekoliko stvari ga čini izuzetnim. Najpre, fantastična igra i liderstvo jedanaestogodišnjeg Leonida Ivanovića, a odmah zatim – kolektivni duh kojim se ekipa uzdigla posle veoma lošeg starta (poraz od Češke 2,5:1,5 i nerešeno 2:2 sa Rumunijom).
Trenutak koji će se posebno pamtiti je gromovita završna pobeda protiv dotle vodećih Ukrajinaca 3,5:0,5. Ukrajina je šahovska velesila i upravo poslednjih godina, u vreme rata, mladi Ukrajinci paradoksalno ostvaruju neverovatne uspehe. Fascinantne su činjenice da su ovogodišnja prvenstva Evrope u apsolutnoj konkurenciji osvojili ukrajinski tinejdžeri, rangirani kao 126. i 76. na startnim rejting-listama, osamnaestogodišnji Roman Dehtijarov i petnaestogodišnja Anastasija Hnatišin. I u Pardubicama su ukrajinski timovi blistali, zlatnim medaljama do 18 godina (predvođeni Dehtijarovom), te srebrnim u grupama do 12.
Za to što su ukrajinski dečaci do 12 godina izgubili zlatne medalje kriv je poraz od naše ekipe u poslednjem kolu. Ta šampionska igra kada je najvažnije i najteže podsetila je na identičan uspeh našeg seniorskog tima protiv Ukrajine (3,5:0,5) pre dve godine, takođe u poslednjem kolu. Tom pobedom je Srbija stigla do deobe drugog mesta na Olimpijadi u Budimpešti 2024. i po dodatnim merilima bila peta, što je najviši plasman od nezavisnosti zemlje.
Iza kolektivnog duha mlade reprezentacije krije se činjenica da su junaci završne pobede Leonid, Nikola i Miloš, listom članovi Novosadskog šah-kluba i učenici velemajstora Aleksandra Kovačevića, koji je njihovu igru komentarisao uživo na kanalu NŠK:
– Posle drugog kola, kada su jedva spasli bod protiv Rumuna i bili na dnu tabele, podsetio sam kako su godinu ranije maksimalno startovali u prva četiri kola, uz sve četiri pobede Leonida i Miloša, a na kraju ostali bez medalje. Najavio sam da to sada može da im se vrati i rekao im da Ukrajinci ni u kom slučaju nisu favoriti u završnom susretu. Adamović je bio van forme, kao i Perunović, koji je redovno imao dobijene pozicije i nije ih iskoristio. Na sreću, to je uspeo da pokrije desetogodišnji Arsenijević, najmlađi u timu. Sa Pasulom smo upravo krenuli da menjamo repertoar i to je dobro ispalo. Leonid je sam vukao ekipu i istakao se. Ne samo rezultatom, nego igrom. Toliko dobrih partija, toliko kvalitetne igre!
Posle Otvorenog prvenstva Srbije i Evropskog prvenstva u Češkoj nedostajaće mu samo par poena za majstora FIDE. Mislim da će se uskoro boriti za za intermajstorsku normu. Za tu našu grupu pravimo međunarodni turnir u Novosadskom šah-klubu, od 16. avgusta. Učestvovaće Leonid, Nikola, Miloš i naša članica Sara Mijić. I ona je radila sa mnom, jako je talentovana, ali još to ne pokazuje na turnirima. U kategoriji do 18 godina nedostajao nam je najbolji, Andrej LJepić, ali ni drugi nisu bili kompletni. mislim da ta kategorija više nema smisla jer su danas deca od 14 do 16 godina već u punoj snazi. Nama je bitno da bacimo akcenat na ove sa 7-8 godina.
Kao novi predsednik najstarijeg i najtrofejnijeg srpskog kluba, velemajstor Aleksandar Kovačević je oživeo rad NŠK sa mladima, a odnedavno je uključen i u buduću Akademiju Šahovskog saveza Srbije. O tome kako uzgoj podmlatka u NŠK funkcioniše skromno govori:
– Bog nas je pogledao te su se takva deca odnekud stvorila, a mene raduje što ni generacija iza ove neće biti ništa slabija. Leonidu ne moram ništa da namećem, mogu da pratim njegove predloge u pipremama. Dato mu je da to oseća sam od sebe. Kod tako talentovane dece važno je da ih ne ometamo previše. Njega je prvo spremao majstor FIDE Olah Ferenc, pa je pre oko dve godine došao kod mene, kao i Miloš. Nikola je sa mnom godinu i nešto, dotle je radio sa velemajstorom Goranom Kosanovićem. Olah Ferenc sada priprema generaciju od 7-8 godina: Leonidovog brata Longina Ivanovića i Borisa Jakšića. U toj grupi, koja sada igra za NŠK u Novosadskoj ligi, nalazi se i Lazar Popović. Neka deca su dolazila od Željka Medara, svi su oni u Novosadskom šah-klubu. Izgleda da taj sistem daje rezultate, a pomaže i Sportski savez Vojvodine, pogotovu Leonidu, u kome su prepoznali potencijal. Šolak nam puno pomaže iz Turske, jedino nije prisutan fizički, ali organizuje mečeve naših sa mladim Turcima.
Znači, trenutno je lepo biti predsednik NŠK?
– Imao sam sreće da se tako sklope karte. Zato meni iz perspektive Novog Sada stanje u našem šahu izgleda dobro. Nadam se da će i drugi da pogledaju kako bi mogli da se bolje organizuju, a nadam se da će i u Savezu oživeti Akademija. To bi moglo da ispravi nedostatak trenera za naše kadete na internetu. Dobri treneri ne mogu sa našim da postignu cene kao sa strancima. Imamo ideju i da organizujemo edukativne šahovske večeri, po uzoru na OŠK Beograd, sa kojim smo uvek sarađivali- zaključuje Kovačević.
(Preneseno iz POLITIKE)