Mnogi imaju iskrivljeno mišljenje o Bobiju Fišeru, zasnovano na stavovima propagandista različitih vlada. Poslušajte njegove riječi. Zaboravljeni intervju sa Robertom (Bobijem) Fišerom obavljen u avionu, 2005. godine.
Intervjuer: Bobi, da li se nešto promijenilo u tvom unutrašnjem osjećaju sada kada si postao islandski, a ne američki državljanin?
Bobi Fišer: Pa, i dalje sam Amerikanac, kako bi Amerikanci rekli. Koliko znam, dozvoljeno je imati dvojno državljanstvo, zar ne?
Intervjuer: Tako je.
Bobi Fišer: Da. Ali veoma sam srećan što sam postao Islanđanin. Prije svega, godinama sam imao sve te probleme sa Sjedinjenim Američkim Državama. A drugo, danas je opasno biti Amerikanac.
Kad god bih se prijavljivao u hotel i pokazivao američki pasoš, uvijek bih pomislio: možda su ovi ljudi povezani s nekim muslimanima i mogli bi reći: „Evo jednog Amerikanca“, pa da me ubiju, otmu ili nešto slično, jer bi mogli pomisliti da sam protiv muslimana ili nešto tako. Razumiješ?
Danas je opasno biti Amerikanac. Opasno je prijaviti se u hotel i jednostavno reći: „Ja sam Amerikanac.“
Intervjuer: Bolje je reći da ste Islanđanin.
Bobi Fišer: Da, mnogo bolje. Mnogo bolje.
Intervjuer: Kakvi su ti planovi za narednih nekoliko mjeseci ili čak godina? Da li namjeravaš da ostaneš na Islandu ili planiraš da se preseliš negdje drugo ili da putuješ?
Bobi Fišer: Nadam se da ću provesti neko vrijeme na Islandu, ali volim da putujem. Ne bih želio da čitavu godinu provodim samo na Islandu.
Intervjuer: Postoji jedna zanimljiva stvar. Po islandskom zakonu, velemajstori imaju pravo na platu.
Svaki islandski šahovski velemajstor prima platu, pod uslovom da povremeno drži časove šaha ili možda igra za reprezentaciju Islanda.
Bobi Fišer: Ne. Ja zaista ne volim šah. Ne treba mi taj novac. Ne želim ga. Odbiću.
Intervjuer: Dakle, nećeš igrati?
Bobi Fišer: Mrzim šah. Zaista.
Intervjuer: Mrziš ga?
Bobi Fišer: Da.
Intervjuer: Znači, nećeš tražiti platu koja pripada velemajstorima?
Bobi Fišer: Ne. Ne, ne, ne.
Intervjuer: Kako možeš da mrziš šah kada te mnogi smatraju možda najvećim šahistom u istoriji?
Bobi Fišer: Zato što znam šta je šah u stvarnosti.
Intervjuer: Da?
Bobi Fišer: Sve se svodi na pamćenje. Sve je unaprijed pripremljeno.
Intervjuer: A šta je s kreativnošću?
Bobi Fišer: Kreativnost je daleko od prvog mjesta.
Intervjuer: Zaista tako misliš?
Bobi Fišer: Da.
Intervjuer: Ali ti si postao svjetski prvak upravo zahvaljujući kreativnosti.
Bobi Fišer: Prije svega, to je bilo davno. Kada sam igrao meč sa Spaskim. Prvi meč. A i revanš je već bio prilično davno. Prošlo je gotovo petnaest godina.
U posljednjih nekoliko godina šah se potpuno promijenio zbog razvoja računarske tehnologije.
Ali, ako šah zaista objektivno analizirate… Zaista veoma objektivno… To je prilično loša igra.
Intervjuer: Čak i ako se vratimo u Morfijevo vrijeme, i tada je postojalo mnogo teorije. Ali ipak ostaje prostor za talenat i kreativnost. Nije sve samo teorija i unaprijed pripremljeni potezi.
Bobi Fišer: Ne, nije sve. Naravno da nije. Slažem se.
Ali zašto biste željeli da se bavite nečim što se uglavnom zasniva na unaprijed pripremljenim varijantama?
Naravno da nije samo to. Ali kreativnost ovdje nije najvažnija.
Možda je tek na trećem mjestu po značaju.
Na prvom mjestu je priprema, zatim pamćenje, a tek onda dolazi kreativnost.
(Nastaviće se uskoro)