Rameshbabu Praggnanandhaa se ne žali. Ali iza turnira, titula i težnje ka najvećem uspjehu, govori o izazovima života šahovskog čuda od djeteta.
„Volio bih da kod kuće imam prijatelje iz škole ili sa fakulteta. Ali ja sam taj koji se prijavio za sve ove turnire, tako da moram da prihvatim odgovornost za to. Težim nečemu mnogo većem i zadovoljan sam trenutnom situacijom. Ponekad imam osjećaj da sam previše usredsređen na šah. Postoje i druge stvari koje bih volio da isprobam. Pauza ili neki drugi hobi mogli bi da pomognu i u šahu.
U nekom trenutku jednostavno se iscrpiš. Više nemaš energije. Čak i ako još uvijek imaš fizičke energije, više nemaš mentalne snage da ponovo i ponovo počinješ od početka. U jednom trenutku sve postane automatski i više u tome zaista ne uživaš. Zato su pauze važne.“
📸 Lennart Ootes
📝 Izvor: The Times of India