🎤 — Imao si veoma interesantnu partiju protiv Esipenka: ideja sa lovcem na d3, zatim konj f5, šah na g7, kralj ide na d7, c7 — sve je djelovalo ludo. Odakle to uopšte?
Anish Giri – Nemam pojma. Obično iza takvih stvari stoje kompjuteri. Postoji mnogo načina da se igra protiv ove nove ideje — lovac d3, dama e2 — ali ova varijanta je jednostavno naj„bolnija“. I što je najčudnije, izgleda da je to jedan od glavnih izbora kompjutera. Vrlo čudno: računar smatra da je to jedan od najboljih načina igre. Ne baš najbolji, ali jedan od. Ne samo igriv — nego stvarno vrhunska linija.
Poslije poteza konj f5 imam mnogo opcija: mogu rokirati, mogu igrati ef — sve to izjednačava. Ali iz nekog razloga moderni kompjuter kaže da je najbolji potez lovac e7. To je potpuno ludilo. Zašto to igrati kad postoje normalne varijante? Ali za ovu partiju to je savršeno odgovaralo.
🎤 — Po svemu sudeći, to je bila priprema. Koliko dugo imaš tu ideju?
Anish Giri – Pa, imam jednu foru — pravim se da Najdorfovu sicilijanku znam od rođenja. I veoma sam tajanstven kad je riječ o pripremi. Tako da je to kao uvijek bilo… i kao nikad nije bilo. Čak sam i danas igrao kao da ništa ne znam. Sve je nekako mutno, nejasno. Oko mog Najdorfa postoji neka mistika.
🎤 — Jesi li znao ključni momenat — da je uzimanje damom na d3 greška i da je trebalo uzeti topom?
Anish Giri – Pa, znaš… ja znam sve. Bukvalno sve.
🎤 — Sada imaš 2 iz 4, slijedi slobodan dan. Kako ocjenjuješ svoju poziciju na turniru?
Anish Giri – Upravo sam shvatio zašto je potez konj g5 radio u varijanti sa Rxd3 — tu je ideja sa Qd6, Qd7… Zanimljivo je da sam, kad si me pitao da li znam sve, i sam počeo da sumnjam.
Generalno, start mi je bio težak. Često mi se to dešava. Na ovom turniru — poraz na početku. Na Kandidatima 2020 isto sam počeo porazom. Kao da „razigravam“ početak turnira — kao u kartama: izvučeš kartu, a ja uvijek izvučem pogrešnu. Tako da je početak bio loš.
S obzirom na to, 2 iz 4 je u redu. Ali put je još dug. Sada je najvažnije ostati u zoni gdje si još u borbi. Ponekad se dese čuda — možeš dobiti par partija. Bitno je samo da ne ispadneš iz trke.
Naravno, bolje je biti lider. Ako ne lider — onda u potjeri. Ako ni to — makar ostati u grupi, u pelotonu. Najgore je ispasti iz igre. Danas sam lako mogao izgubiti — mogao je odigrati jednu preciznu partiju i pobijediti. Tada bih vjerovatno već ispao iz borbe. Ovako je sve u redu.
🎤 — U narednom kolu igraš protiv Wei Yi. Imaš li dobar skor protiv njega?
Anish Giri – Ne, sada više nemam. U Global League sam dobio dvije partije protiv njega, ali u klasičnom šahu — ne, tu imam loš skor. Gubio sam od njega dok je bio baš mlad. Ali to uopšte nije važno.
Na ovom nivou i na ovakvom turniru međusobni skorovi više ništa ne znače. Ranije je to možda igralo ulogu — na primjer, imao sam loš skor protiv Levona Aroniana i Vladimira Kramnika, i za to su postojali objektivni razlozi vezani za pripremu. Danas su svi igrači izuzetno jaki.
Čak i onaj koga su smatrali autsajderom — Matthias Bluebaum — odlično je pripremljen i igra veoma dobro. Zato nema smisla dijeliti igrače na „slabije“ i „jače“. Svi se bore. To je kao neki prećutni dogovor: svi su došli da se bore, jer ako nećeš ti — pobijediće neko drugi. Zato jednostavno igraš i nadaš se najboljem.