Piše: DRAGAN POPADIĆ FIDE majstor iz Tivta
ŠTA TREBA DA IMA DOBAR ŠAHISTA
Pravi šahista u sebi mora da ima snagu Gilgamešovu, borbenost Ahilovu, hrabrost Hektorovu, mudrost Odisejevu, strpljenje Prijamovo, snagu Samsonovu, čvrstinu Blek Stijene, smionost Ajvanhoa, neustrašivost Zagorovu, bojažljivost Čikovu, maštu Don Kihota, praktičnost Sančo Panse, sanjarenje Petra Pana, dileme Hamletove, principijelnost Lirovog Kenta, nonšalantnost Onjeginovu, logiku Ivana Karamazova, harizmu Vladike Danila, iskustvo igumana Stefana, plemenitost Banović Strahinje, hazarderstvo Miloša Obilića, pouzdanost Vuka Mićunovića, preciznost Viljema Tela, magiju Prosperovu, promućurnost Šerloka Holmsa, avanturizam Guliverov, suzdržanost Horacijovu, nevinost Malog princa, naivu kneza Miškina, razdraganost Dmitrija Karamazova, zbunjenost Raskoljnikova, obrazovanje Luna kralja ponoći, naivnost Alana Forda, vještinu Grunfovu i pamćenje Broja 1.
Sve zajedno to nema nijedan šahista. Ali nema ni mašina. Koliko god moćna bila.
********************
Zahvaljujem prijatelju Draganu Popadiću na izuzetno inspirativnom tekstu. Koga biste vi izdvojili kao najbližeg ovom „idealnom šahisti“? Pišite nam u komentarima!
Goran Tomić, urednik Šah-mat liste