Piše: Sergey Voronkov
pisac, istoričar
Ragozin i Havin:
„Od pet partija 4. kola koje su završile prije pauze, jedina odlučena bila je Korčnoj – Byvshev. Početak je bio miran, ali to je bio predah pred oluju. Šahista oštrog kombinacijskog stila, Korčnoj je ubrzo zakomplikovao igru i, iskoristivši nepreciznu odbranu Byvsheva, osvojio pješaka. Zatim, finim manevrima, bijeli je probio tabor crnog topom i damom.“
Oštro je tekao susret Holmov – Averbah. Protivnici su se rokirali na suprotnim stranama. Velemajstor je napadao na daminom krilu, majstor na kraljevom. Partija je prekinuta posle 47. poteza u složenoj poziciji, gdje je još očekivana duga borba (remi bez dopunskog igranja: Holmov je prije odlaganja propustio dobitak).
Zanimljiva je bila partija majstora Livšin – Borisenko. U cajtnotu, Borisenko je napravio nekoliko grešaka. Partija je prekinuta u poziciji u kojoj je pobjeda Livšina nesumnjiva.
(„Sovjetski sport“, 14. januar)
Stanje nakon 5. kola:
- Lisicyn i Furman – po 4;
- Korčnoj i Petrosjan – po 3,5;
- Averbah, Ilivicki, Lilienthal i Tajmanov – po 3;
- Borisenko, Geler, Nežmetdinov i Suetin – po 2,5;
- Byvshev, Ragozin i Holmov – po 2;
- Livšin, Sokolsky, Flor i Šamkovič – po 1,5;
- Bannik – 1.
Karikatura iz „Radjansky sport“ (15. januar).
POSLE PRVE ČETVRTINE
Pod ovim naslovom Salo Flor je u kijevskom listu objavio svoj prvi pregled. Inače, da nije bilo njegovih pregleda, čak ni ne znam kako bi se mogla stvoriti ukupna slika prvenstva… Dakle, hvala Salo Mihajloviču!
Flor: „Završila je prva četvrtina prvenstva. A na čelu nije velemajstor. Nepravilno! Ko je kriv? ‘Krivec’, i to vrlo, je najmlađi učesnik prvenstva, Viktor Korčnoj. Razbio je Gelera (u 2. kolu), a potom je doveo u beznadežnu poziciju i Tajmanova. ‘Zamjenik Botvinika’ bio je sretan kada je uspio u posljednjem trenutku riješiti partiju remijem. U 5. kolu Korčnoj je nastavio svoju agresiju. Nanio je prvi poraz Lilienthalu, koji je dobro započeo turnir. Tako se Korčnoj pretvorio u pravu prijetnju velemajstorima. Šta s njim uraditi? Po mom mišljenju, najbolji izlaz je da Korčnoj sam postane velemajstor. Njegov veliki talenat daje sve osnove da se očekuje da će postati sedamnaesti velemajstor SSSR-a.“
„Kijevljani s velikim interesom prate partije Viktora Korčnoja.“
(Ilustracija iz lista „Večernja Moskva“, 25. januar)
Jednom prilikom, na XIX prvenstvu zemlje, grupa velemajstora sjedila je u publici i pratila partiju Botvinik – Kopilov. Velemajstori su pokušavali da pogode Kopilovljev sledeći potez. Ali svaki put on bi odabrao potpuno drugi potez nego što su očekivali. Kopilov je originalan šahista. Zbog iznenađenja kojima često iznenađuje protivnike i publiku, u šali ga nazivaju „krivoručni“.
Šahista u Kopilovovom stilu je, recimo, i majstor Byvshev, a posebno izraženi „krivoručnik“ je Nežmetdinov. To je vrlo zanimljiv šahista. On je šampion RSFSR-a i šampion Tatarske ASSR. Prvi put učestvujući na prvenstvu zemlje, on (kao i svi ostali učesnici) sanja o tome da postane šampion čitavog Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika…
Publika je sa napetošću pratila partiju Nežmetdinov – Geler (4. kolo). Pozicija je bila opasna za obe strane, i sve je, kako se kaže, držalo na „vlaknu“ (na dlaci). Ko je bolji, ko slabiji? Partija je prekinuta u interesantnoj “šahovsko-damskoj” poziciji. Samo pažljiva analiza pokazala je da Geler ne može mirno spavati. Tako je i bilo.
Sledećeg dana, Nežmetdinov je ponovo prijetio da krene u napad. Protivnik se boji da mu daju inicijativu. Kada je ona u rukama Nežmetdinova, postaje strašna i zastrašujuća. Zato je Tajmanov smatrao da je bolje dati dva pješaka. Velemajstor ponovo računa na remi. Šanse postoje!
Često se dešava da dva velemajstora kreativno sarađuju. Kada se takav par susretne na turniru, teško je da pobijede jedan drugog: poznaju sve slabosti i snagu protivnika. Zbog toga je, na primjer, partija Tajmanov – Flor završena mirno (u 20 poteza). Ali takvih mirnih remija na turniru je malo.
Na kraju ih se nakupilo ne tako malo remi partija:
- Flor – Holmov (16 poteza)
- Flor – Furman i Flor – Suetin (po 18)
- Flor – Ilivicki i Lisicyn – Furman (po 20)
- Ilivicki – Furman i Lilienthal – Ragozin (po 21)
- Lisicyn – Flor (22)
- Petrosjan – Lisicyn (23)
- Ilivicki – Tajmanov, Livšin – Lisicyn i Šamkovič – Petrosjan (po 24)
Zanimljiva greška u mega-bazi ChessBase: umjesto partije Nežmetdinov – Averbah navedena je partija Flor – Suetin. U turnirskom zborniku one su jedna do druge na istoj strani, pa sam mislio da je samo došlo do zabune. Međutim, partija Flor – Suetin je bila bez poteza, tako da je prva partija potpuno ispala!
Slučajno sam naišao na još jednu grešku (koliko ih tamo ima!), ali partije Averbah – Suetin i Holmov – Geler su se samo „rokirale“.
Svi teže da igraju oštro. U svakom kolu može se uočiti nekoliko „bajonet napada“.
Peto kolo bilo je crni dan za velemajstore. Šta dobrog se može očekivati od trinaestog datuma?! Jedan poen za velemajstore bio je već obezbijeđen, pošto su Averbah i Ragozin igrali međusobno. Ali Bivšev je razbio poziciju Flora, ne dajući starom velemajstoru ni šansu da rokira. Nekulturno! Liliental je izgubio od Korčnoja. Neke brige izaziva i sudbina Gelera u partiji protiv Lisicina (izdržao).
Godine 1948. Furman se smatrao „50-postotnim“ velemajstorom (zauzeo treće mjesto na šampionatu). Ali dalje od toga nije postigao ništa značajno. Sada je Furman postao šampion Lenjingrada i nalazi se u dobroj sportskoj formi. On mirno i samouvjereno skuplja poene, i nakon doigravanja, najvjerovatnije će Furman biti lider turnira.
U savremenoj šahovskoj borbi izuzetno je važno imati jake, stabilne nerve. Furman ih ima. Ponekad stiče se utisak da Furman uopšte nema nerva, tako mirno i hladnokrvno vodi svoje partije.
(Nastaviće se)