Dok je Velimir Ivić osvajao FIDE turnir u Londonu, susret u OŠK Beograd, posvećen večitom mladiću Dušanu Rajkoviću, podsetio koliko znači poštovanje prošlosti i budućnosti
Velemajstori raznih generacija, za ponos Srbije: Velimir Ivić (23) u Londonu, Bojan Vučković (45), Aleksandar Inđić (30) i Dušan Rajković (83) na večeri u OŠK Beograd
Da slavna šahovska tradicija može uvek da se oživi ako se neguje i u sušnim vremenima, potvrđuju poslednje godine njenog ovdašnjeg obnavljanja. A u novom „zlatnom dobu” srpskog šaha, sa četiri evropske titule na koje stalno valja podsećati (Aleksej Sarana i reprezentacija 2023, Aleksandar Inđić 2024. i Teodora Injac 2025), u istom slavljeničkom tonu se završava i sezona 2025.
Tek što su nas obradovale pobede Aleksandra Inđića u Kini i Alekseja Sarane u Kazahstanu, iz Londona se trijumfalno vraća i Velimir Ivić. Naš najmlađi reprezentativac je tamo, na masovnom FIDE turniru, ravnopravno podelio prvo mesto sa glavnim favoritom Pragnanandom i britanskim imigrantom Gasijem, a bio je i u prilici i da ostavi sve asove za sobom.
U ključnom duelu protiv dvostrukog kandidata za izazivača svetskog prvaka Ramešbabu Pragnanande, žrtvovao je pešaka u otvaranju i stekao nadmoćnu poziciju. Tada je, mladi ali već vrlo iskusni Indijac, povukao „najbolji nešahovski potez”, kako su to nazvali indijski mediji. Videvši da se Ivić bliži cajtnotu sa pešakom manje, izabrao je pravi trenutak da odigra potez i brzo ponudi remi. Naš reprezentativac je malo razmislio i prihvatio ponudu, a onda mu je protivnik za tablom pokazao „o čemu se radi”. Svejedno, Ivić je u završna dva kola nadoknadio zaostatak i stigao velikog favorita, kome je pobeda u Londonu bila uzuzetno važna da bi osigurao mesto na martovskom Turniru kandidata.
Da bi šah disao punim plućima, neophodni su mu uspesi domaćih asova na stranoj sceni, a Srbija ih sada ima. I, neophodno mu je najšire društveno poštovanje i priznanje takvih rezultata, u vremenu kada su glavni mediji zaboravili na njihovu vrednost i celokupni značaj kraljevske igre. Zato je OŠK Beograd, pod dirigentskom palicom neumornog predsednika Ace Milićevića, izabrao pravi trenutak za dugo planirano veče posvećeno velemajstoru Dušanu Rajkoviću, jednom od onih koji su današnjim uspešnim generacijama mogli da budu uzor.
U vreme kada slavimo rezultate igrača koji je kao „mali Velja” imao maksimalnu podršku Akademije OŠK Beograd, u klubu na Karaburmi je odavana počast onima koji su se borili za takve uspehe. Velemajstoru Rajkoviću, zaslužnom reprezentativcu, treneru i selektoru, te prerano preminulom majstoru FIDE, selektoru i klupskom prijatelju Momi Vučićeviću, čije ime od sada nosi klupska akademija.
Glavni deo večeri bio je posvećen Dušanu Rajkoviću, „poslednjem Mohikancu” među šahovskom gospodom, kako ga je Aca Milićević najavio. Novinar i publicista Miroslav Nešić je sjajno je pripremio i vodio ovaj susret; doajen šahovskog novinarstva Vladan Dinić je od srca govorio od višedecenijskom prijateljstvu sa velemajstorom iz Smederevske Palanke, a majstor FIDE Ivan Martić je analizarao jednu od partija slavljenika.
Vrhunac večeri bile su analize samog Rajkovića. Pune šarma i vedrog duha iza kojeg se ne vide ni 83 godine niti današnji problemi gašenja šahovskog života u Smederevskoj Palanci, našoj nekadašnjoj šahovskoj metropoli, partije su zračile lepotom i maštom, još od davne 1958, kada je sa nepunih 16 godina izborio mesto na Omladinskom prvenstvu Jugoslavije.
Važno je ovde reći ko se sve odazvao da prisustvom počastvuje već legenadarnog velemajstora i trenera. Lista je duga, ali ne smeju da se zaborave Vojin Vučićević, osnivač dobročiniteljskog udruženja „Stara Raška” i otac Mome Vučićevića; velemajstor Aleksandar Inđić, još iscrpljen posle pobede u Kini i zajedno sa ocem Dušanom, internacionalnim majstorom; velemajstori Bojan Vučković i Irina Čoluškina, generalni sekretar SD Beograd Miodrag Savić; slavni rukometaš i sportski radnik Nedeljko Jovanović …
I, što je i suština ovog skupa – polaznici Akademije „Moma Vučićević”, na čelu sa njenim izdancima, a današnjim reprezentativkama Adelom Velikić i Jovanom Srdanović. U tom blagorodnom druženju generacija i profesija; u poštovanju i za prošlost i za budućnost, najveća je nada da će naš šah nastaviti da širi krila.
Marjan Kovačević
(Preneseno iz POLITIKE)