16.11.2025 / FM Andrejić, Vladica (2122)
Naš dragi Borivoje Žarić, preminuo je dana 13.11.2025 godine u 87-oj godini života. Sahrana će se obaviti u ponedeljak 17.11.2025 u 12.30 časova na Novom Groblju. Opelo počinje u 12.00 časova u kapeli na groblju.
Odrednica u Srpskom šahovskom leksikonu (koji mi je nedavno poklonio sam čika Bora) kaže sledeće:
ŽARIĆ, Borivoje, majstorski kandidat, majstor dopisnog šaha, šahovski sudija, šahovski aktivista (Beograd, 26. HII 1938). U Beogradu se školovao i diplomirao prava. Iako je šah naučio veoma rano, ozbiljnije se zanteresovao za ovu igru tek sa 16 godina. Nije često učestvovao na turnirima – posvetio se šahovskom suđenju i organizovanju takmičenja. Titulu majstorskog kandidata osvojio je kroz ligaška takmičenja. Igrao je i dopisni šah i postigao „M“ (majstorsku) klasu. Šahovski sudija postao je 1956, a međunarodni 1970. godine, tada kao najmlađi u svetu u ovom zvanju. Jedini je naš sudija koji je sudio preko 100 značajnih šahovskih takmičenja. Tako je u dužem vremenskom periodu bio glavni arbitar na turnirima i mečevima na kojima su učestvovali skoro svi značajniji velemajstori toga doba: Smislov, Talj, Petrosjan, Spaski, Fišer, Larsen, Portiš, Štajn, Polugajevski, Najdorf, Meking, Olafson, Kasparov, Korčnoj, Anand, Kramnik, Ivančuk, Gaprindašvili, Čiburdanidze, Gligorić, Matanović, Ivkov, Matulović, Ljubojević, Milunka Lazarević, Verica Nedeljković, Katarina Jovanović Blagojević, Alisa Marić, Nataša Bojković, itd. Sudio je i nekoliko stotina mečeva u raznim ligama. Bio je direktor više velikih takmičenja, od kojih bi posebno trebalo pomenuti Olimpijadu za slepe šahiste 1972. koja je igrana pod pokroviteljstvom predsednika SFRJ Josipa Broza Tita. Osam godina (1967–1974) je sa Milanom Peljinom vodio naš šahovski festival. U preko pola veka rada u šahovskoj organizaciji obavljao je razne funkcije, između ostalih i generalnog sekretara ŠS Beograda i potpredsednika ŠS Srbije. Autor je jednog popularnog priručnika za organizaciju šahovskih takmičenja (sa tumačenjima šahovskih pravila) i koautor dva slična rada. Napisao je i popularnu knjigu za početnike Opasne zamke za šahiste tanke. Osam godina (1961–1968) bio je organizacioni sekretar i kapiten BŠK „Slavija“, u vreme kada je taj klub bio jedan od najmasovnijih u zemlji. Sa suprugom je osnovao BŠK „Gambit“ (1997) i bio mu predsednik i kapiten skoro 15 godina. Sa ovim klubom osvojio je dva prvenstva države (2003. i 2004) i jedan kup (2004. uz prvenstvo, kao „dupla kruna“). Preko 25 godina intenzivno se bavio istraživanjem šahovske istorije, sa posebnim akcentom na prikupljanju građe o beogradskom šahu, čime je doprineo očuvanju ovog dela naše nacionalne kulture. Za svoj višegodišnji rad u šahovskoj organizaciji nagrađen je Zlatnom značkom Šahovskog saveza Jugoslavije (1971) i Sportskog saveza Beograda (2012). Kongres FIDE mu je 2016. dodelio posebno priznanje kao šahovskom sudiji, a o njegovom značaju govori to da ga je do sada dobilo samo devet šahovskih arbitara u celom svetu. Nosilac je Ordena zasluge za narod sa srebrnom zvezdom, dobitnik dve Plakete grada Beograda (1964. i 1969), kao i više drugih priznanja, posebno od organizacija slepih u kojima se više godina u raznim akcijama angažovao kao volonter.
(Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića)