Karolina Mellen – A koje su negativne strane te profesije?
Ljubomir Ljubojević – Svaka profesija ima svoju deformaciju. Svaka profesija, kada se čovjek njom bavi, dovodi do određene vrste deformacije. Svaka deformacija je negativna po meni. Deformacija kičme, ako se mnogo sedi. Deformacija vrste razmišljanja. Deformacija je jedna kod šahista jer čitav svet gledaju kroz neke zakone šaha. Oni gledaju kroz čistije zakone. Neki put se čude, kako je moguće da neka stvar dogodi i da bude tako ili se bore možda za pravdu, znajući da u šahu postoji neka vrsta pravde. Ali, mislim, da deformacija postoji. Onda je vrlo teško da se čovek otrgne autokritičnosti, objektivnost u svemu tome, zato što radi se puno puta jer se bori sa protivnikom. Želi da dokaže da je on više u pravu nego njegov protivnik. To je borba nekih ideja, borba ličnosti, karaktera u krajnjem slučaju. Prema tom onaj koji to ne uspe da dokaže, a pati od velike ambicije da to uradi, onda to ga strašno boli, to mu smeta i onda, verovatno, postepeno, posle određenog groja godina, posle velike frustracije, ako velika ambicija ne dođe do svoga cilja – na kraju onda u tim ličnostima verovatno da postoje neke vrste kočnica koje će ga, koje će ga možda načiniti takvim da ga ljudi drugačije gledaju. Da ga ne prihvataju takvim, odnosno, verovatno će se posle određenog vremena takva ličnost osjećati neprirodnom, i što je, apsolutno normalno i realno za sve zakone psihologije.
Karolina Mellen – Obzirom da imate sina od 10-11 godina, da li se on možda interesuje za šah, i da li biste vi njemu predložili da se bavi tom profesijom?
Ljubomir Ljubojević– Pa mislim da u principu decu ne treba siliti da rade ono zašto ne pokazuju interesovanje. Dati im opštu kulturu, dati im ono osnovno što treba. Mislim da je to u redu, ali ne bih rekao da ih treba siliti. To s ozirom da moj sin ne pokazuje nekakvo interesovanje, onda ga treba ga pustiti da ide svojim putem. Svaki čovjek i dete je ličnost za sebe. Imaju svoje tendencije, imaju svoje kriterijume po kojima se vode u životu. Prema tome, ne bih rekao da je važno terati bilo koga da radi nešto, da radi nešto protiv njihove volje u tom smislu. Treba im dati odruđeno vrstu, naravno, discipline, načina mogućnosti da sami pronađu sebe ako mogu, dati jednu disciplinu rada, da imaju poverenje u sebe, da imaju poverenje u druge ljude i tako dalje. Ali je jako važno da što pre pronađu sebe. Mislim da je to osnovna karakteristika razvoja čovjeka. Da mora pronađe sebe i da bude ono što jeste.
Karolina Mellen- Zanimljivo je pitanje da li vaš sin govori naš jezik uopšte?
Ljubomir Ljubojević – U početku je dolazio češće, i tako govorio. Međutim kod dece, ako se to ne potencira svakodnevno, dođe do neko vrsta zaborava. Mislim da je podosta reči zaboravio jer je jak utisak same sredine moje, nije toliko sad često odsustovanje, ali ipak, neka vrsta odsustovanja je napravilo da bude španski jezik, njegov maternji. I jako mi je žao što je došlo do tog zaborava, ali mislim da će vrlo brzo povratiti kad dođe razgovor sa decom svog uzrasta i kad vidi babu i dedu ovde i tako, da će biti dobro.
(Uskoro nastavak)