Piše: STANIMIR ILIC M, kanadski majstor
Ne vidim nikakvu korist od igranja dva strana igrača u ligama Srbije. Jedinu korist imaju sponzorske kompanije koje reklamiraju svoju firmu i kite se tuđim perjem. Mnogo korisnije za šah bi bilo da se novac, koji se troši na plaćanje stranih igrača, uloži u trenere koji bi držali časove mladim igračima. Za par godina bismo dobili mlade, jake šahiste.
Recimo, u ženskoj konkurenciji igra se na četiri table. To znači da su polovina igrači stranci, koji zauzimaju mesto u ekipi kluba, tako da domaći mladi igrači nemaju šansu da zaigraju. Lako je zaključiti da je to kontraproduktivno za klupski šah u Srbiji. Verovatno pojedini privatni klubovi nemaju ni prostorije gde se okupljaju, niti više od nekoliko članova, a visoko su plasirani. Tako ekipno prvenstvo Srbije u šahu prerasta u „Ekipno prvenstvo privatnih kompanija u šahu.“
Da li je to u interesu klubskog šaha? Privatne kompanije mogu da naprave ligu privatnih kompanija, kao što postoji u Čikagu, „Industrial Chicago Chess League,“ gde se takmiče kompanijski šahovski klubovi. A ni tu ne može da igra neki jak igrač ako ne radi u kompaniji.
Moja sugestija je da što pre treba ukinuti igranje stranaca u svim šahovskim ligama Srbije.
Pozdrav,
Kanadski majstor STANIMIR ILIĆ M.