“GENS UNA SUMUS“ (Jedan smo rod) parola šahista ima dvoje opravdanje jer se sa šahem proširuje poznanstvo ljudi, stiče drugarstvo, a ponekad i prijateljstvo. Šahom sam počeo da se bavim kao đak drugog raz reda Srpske pravoslavne gimnazije u Novom Sadu (1917), iz knjige “Das kleine Lehrbuch des Schachspiels“ od A.Miesesa. Slobodne partije sam igrao sve do završetka studija medicine u Beogradu, 1930.
Sa igrom sam nastavio 1941, u italijanskom zarobljeništvu 1941, u nemačkom zarobljeništvu od januara 1942, u Oflag XIII B Niurnberg -Langwasser. Sanitetsko osoblje Jugoslavije povremeno je igralo mečeve sa Sovjetskim zarobljenicima sanitetske struke. Tako je vreme lakše prolazilo zarobljenicima.
Po završetku rata Dr.Dragiša Ivanović prof.Elektrotehničkog fakultea predložio je da se na Univerzitetu održavaju međufakultetska takmičenja u šahu. Tada je osnovan Šah klub “Crvena zvezda“ u koji sam se upisao. Na kategornim turnirima osvojio sam V,IV i III kategoriju, dok dok mi je druga izmakla jer je protivnik koga sam pobedio istupio u prvoj polovini turnira.
Na Medicinskom fakultetu prof. dr. Milutin Nešković bio je veliki ljubitelj šaha, pa je na svome lnstitutu fiziologije organizovao takmičenja nastavnika i nastavnika sa studentima. Pored prof. Neškovića učestvovali su dr.Siniša Bogdanović dr.Jovan Slavković, dr.Josip Konečni, dr.Rugomir Đorđević, dr.Relja Nedeljković i ja, da pomenem samo neke. Na Veterinarskom fakultetu su učestvovali dr.Mirko Šipka, dr. Dragutin Tešić, dr.Milovan Jovanović, dr.Milivoje Putnik i dr. Na Stomatološkom fakultetu odskakao je dr.Predrag Pavlović, koji je kasnije niz godina bio predsednik Šah kluba “Crvena zvezda“.
Kao član ŠK “Crvena zvezda” izabran sam za prvog potpredsednika Šahovskog saveza Srbije (predsednik Gija Dimitrijević) 1958/63. i član Sekretarijata Šah.saveza Jugoslavije (predsednik Brana Jevremović) 1958/64. U Beogradu je održano završno, treće kolo Turnira kandidata u velikoj sali Doma sindikata 18 okt.1959., koje sam otvorio sledeći govorom: “U ime Šahovskog saveza Srbije imam osobitu čast i retko zadovoljstvo da pozdravim osmoricu učesnika Turnira kandidata velemajstore: Smislova, Keresa, Talja, Olafsona, Benkea, Petrosjana, Fišera i Gligorića, glavnog sudiju Turnira g.Golombeka, zatim sekundante i sve prisutne ljubitelje šaha!
Neki učesnici već poznaju Beograd, ali će Beogradjani prvi put videti za šahovski stolom velemajstore: Mihail Talja, Bobi Fišera, Paul Benkea i Fridrih Olafsona. Svi ljubitelji šaha i beogradski šahisti, sa živim interesovanjem pratiće Turnir ne samo zato što je ovo najveća šahovska priredba koja je ikad održana u našem glavnom gradu, već i stoga što su bledska i zagrebačka kola protekla u znaku velike borbenosti i malog broja “velemajstorskih remija“; To je otkrilo novu životnu snagu šahovske umetnosti!
Premda je šah takmičenje u kome se ponekad doživljuje i gorčina poraza, ipak on stvara prijatelje i prijateljske veze među narodima. Naročito u “atomskom veku“ prijateljstvo među ljudima i narodima je potrebnije nego ikada! S uverenjem de će ovaj veliki Turnir za šahovsko prvenstvo sveta obogatiti šahovsku teoriju i praksu i doprineti još boljem upoznavanju i razumevanju između šahista raznih zemalja, želim prijatan boravak našim gostima u Beogradu i pobedu najboljem među najboljima,“
Potpredsednik ŠSS
Dr.Mileta Magarašević
Klub Udruženja univerzitetskih nastavnika iskoristio je dolazak na Turnir kandidata Vasilija Smislova, pa je u Šafarikovoj 6. organizovao njegovu simultanku sa 12 igrača. Meni je uspelo da remiziram sa velemajstorom Smislovom.
U toku svoga života od ŠSS dobio sam POHVALNICU i ZLATNU ZNAČKU, a od ŠSJ dve POHVALNICE i “PRIZNANJE za dugogodišnji rad i postignute rezultate na unapređenju šahovske kulture“. ŠK Crvena zvezda izabrala me je za Doživotnog počasnog predsednika!
4 jun 1998
Beograd
Ispod možete da pročitate tekst u originalu kucan na pisaćoj mašini: