Razgovor sa Iljumžinovim je prava stvar. Proveli bismo čitav dan u njegovoj kancelariji, da nismo bili tako uviđavni.
Ograničili smo se na četiri sata razgovora. Tokom čitavog tog vremena u čekaonici je čekao poznati biznismen Viktor Baturin. Ispratio nas je pogledom koji nije bio najprijatniji. Četiri sata kasnije, u njegovim očima sam pročitao mnogo, mnogo stvari. Brrr!
— Nazvali ste Fišera genijem. Da li ste još sreli ljude, o kojima možete to reći? — upitao sam Iljumžinova.
Kirsan Iljumžinov— Perelman. Lično, nažalost, nisam se upoznao sa njim. Ali komuniciramo preko jednog čovjeka. Prije pola godine, dao sam Perelmanu zanimljivu ponudu. Sada čekam odgovor.
— Kakvu ponudu?
Kirsan Iljumžinov— Izvinite, još ne mogu da govorim. Reći ću samo da Perelman takođe igra šah. Veoma me zanima taj čovek. Odbivši milion dolara, dao je do znanja da je svoje genijalno otkriće napravio ne zbog novca. Iako ga narod nije razumio. Gledao sam emisiju na tu temu. Perelmanovi komšije kažu, navodno, bolje bi bilo da je uzeo milion i popravio ulaz u zgradu, neko je tražio pomoć za bolnicu, dom za djecu. A Perelman, čini mi se, jednostavno je djelovao po instinktu.
Kirsan Nikolajevič se zamislio na trenutak, dodirnuo je prstima bradu – i odjednom je rekao:
— Zato što sam se odlučio da kažem o kontaktu sa vanzemaljcima?
— Zašto? — automatski smo pitali. Nismo stigli pravilno da razmislimo.
Kirsan Iljumzhinov— Takođe, po instinktu! Nisam sjedio i nisam razmišljao: eto, sutra me zovu na radio „Sloboda“, tamo ću izreći istinu. Niko me nije vukao za jezik. Sami procjenite, kakve prednosti mogu biti u toj izjavi? Posebno za predsjednika republike i međunarodne federacije. Razgovori su odmah počeli: „Ko je taj lider, koji komunicira sa ‘malim zelenim’? Je li poludio? Treba li ga poslati kod Kašenka?“ Sve se dogodilo spontano. Prije deset godina, pozvali su me u emisiju, gdje se raspravljalo o vertikali vlasti. Nedjeljni dan, strašno dosadna rasprava, neki ljudi u studiju, španski novinar. Muče me tom vertikalom… I iz mene je izletjelo: „Koja vertikala? Evo ih – da! — „Ko su oni?“ — „Vanzemaljci“. — „Da li ste, komunicirali s njima?“ — „Naravno.“ Nastala je tišina. Preostalih pola sata do kraja emisije pokušavao sam prisutnima da objasnim, da se ne šalim s njima, već govorim ozbiljno.
— Onda ste zažalili? — Nakon nekoliko minuta, misao mi je proletjela kroz glavu: „Možda sam previše rekao?“ Ali ako je signal došao odatle, onda sam morao da kažem. Ja nisam izmišljao ništa.