Piše: GM Rašit Ziatdinov
Meč protiv Aljehina (1929), Bogoljubov je časno izgubio. U tom trenutku, on je definitivno igrač u top 5.
Dalje će uglavnom ići nizbrdo. On će odigrati još jedan meč sa Aljehinom (1934), iako već nema posebno moralno pravo na to.
Zatim će početi teška vremena u Njemačkoj. Bogoljubov, već odavno prihvaćen od strane komšija, ali i dalje stranac za državu, nije se ponašao idealno – ali ni podlo. Pristupio je NSDAP (Nacistička partija Njemačke), ali nije davao nikakve izjave, nije pisao pisma i uglavnom se držao po strani od burnih događaja.
Kada su 1950. godine dodijeljene prve velemajstorske titule 27 šahista za prethodne i sadašnje zasluge, njega nisu uključili u spisak. Međutim, 1951. godine, pažljivo proučivši njegove aktivnosti tokom rata, ipak su dodijelili Efimu Dmitrijeviču najvišu titulu.
Godinu dana kasnije je preminuo. Bio je veliki šahista u njegovim najboljim godinama. Ne izuzetan. Ali sa svojim stilom, strašću i nepresušnim optimizmom koji mu je omogućavao da postiže pobede, napredovao je daleko i to ne samo u mladosti.
-Preneseno sa fejsbuka-