Piše: GM Rashit Ziatdinov
Viktor Korčnoj i Gari Kasparov u maju 1990. godine tokom turnira Immopar u Parizu.
Sam Viktor Ljvovič je opisao taj trenutak u svojoj knjizi:
„Loš rezultat imao sam sa Kasparovom. Ali ne u tapid šahu. Evo šta se desilo 1990. godine u Parizu. Turnir po olimpijskom sistemu. Igra se meč – dvije partije u rapid šahu. Ako je rezultat neriješen, onda jedna, odlučujuća, partija blica. Takav sistem se često primjenjuje.
U polufinalu igram protiv Kasparova. Prve dvije partije završene su neriješeno. Sada blic; Kasparov je izabrao bijele figure, čime je bio obavezan da pobijedi! Pojavila se jednaka, potpuno remi završnica. Kasparov ima jedinu šansu – da ja potrošim vreme. Obojica jako pritiskamo po satu. Sat je odjednom pao na pod. Ko je kriv? Sudija! Trebalo je da vidi unapred šta se događa. Tada, dok postavljaju sat, sjetim se da postoji pravilo – u remi poziciji tražiti da se formalno prizna remi rezultat, ne dati protivniku šansu da besmislenom igrom ostvari prednost u brzini ruku. Tražim od sudije Gijsena da formalno prizna remi rezultat. On pristaje. Kasparov je ispao. Ulazim u finalni meč sa Nigelom Shortom.
Ali sudija Gijsen nije mogao da se pomiri s tim da je favorit izgubio. Dan ranije priznao je da je odlučujuća partija završena remijem i tako me proglasio pobjednikom meča, a sledećeg dana odlučio je da promijeni pravila turnira i odredio nam da igramo dodatne blic partije. Sa takvim sudijom bio sam osuđen. Izgubio sam treću dodatnu partiju… Kasparov je jako dobro shvatio šta se desilo. Mogao sam insistirati na pobedi u meču! Ali radije sam poslušao glavnog sudiju I prilagodio se okolnostima. I pri tome sam izgubio veliku sumu novca. I tu sumu mi je, u znak zahvalnosti, nadoknadio Kasparov! Kompleksna, protivrječna ličnost – 13. svjetski šampion.
-Preneseno sa fejsbuka-