Sada preskačemo dio teksta i prelazimo na Metodiku nastave nove teme

МЕТОДИКА НАСТАВЕ НОВЕ ТЕМЕ
МЕТОДИКА КОРИШЋЕНА У ОВОЈ КЊИЗИ
Свака нова тема даје се кроз неколико лекција, да би деца могла поновити, утврдити и запамтити материјал.
Свака нова тема се састоји из:
– упознавања са новом темом
– наставка теме
– утврђивања материјала са варијацијама различитих игара.
Упознавања са новом темом.У то улази детаљно објашњење теме, разговор са децом са водећим питањима, разноликим задацима деци са циљем да се олакша усвајање материјала, индивидуални задаци за утврђивање градива и обавезно – стваралачки задатак.
Ево описаћу један мој час: Дођем у учионицу пре деце и поставим демонстрациону таблу и столице тако да свако дете може јасно да види таблу, а наравно припремим и компјутер да могу да га користим. Пошто ћу тог часа учити децу о карактеристикама топа, ставим топа на центално поље табле и поређам кружиће на свако поље где топ може да стане. Када деца уђу у учионицу ја им, са осмехом, кажем да могу да изаберу столицу где хоће да седнуи прозовем их. Нашалим се мало – значи господин Марко је овде, а Ацко; и он је дошао… тако да се деца опусте и спреме за рад. У уводном делу их питам о каракреристикама шаховске табле и о називима поља, пошто смо то учили претходног часа и објасним да ћемо данас учити о топу,а да се топ креће и узимана њој. Тада покажем руком и кажем да је то топ, а онда сви заједно углас кажемо топ, топ. топ…
Деца уживају да понављају заједно наглас и тако брзо науче назив фигуре. Покажем им на табли да топ може да стане на свако од поља где се налази кружић и да може да се креће и да узима противничке фигуре у правим линијама – напред, назад, лево, десно, а то демонстрирам и рукама. После тога им изрецитујем песмицу о топу и онда је сви понављамо, колико год пута то деца хоће. После тога склоним кружиће са табле и прво, одиграм неколико потеза топом, а потом поставим црну фигуру – ловца коју топ може да поједе и покажем како топ узима ловца.
Онда постављам црне фигуре – једну по једну и кажем сваком детету да дође и да узме ту фигуру. Веома је важно да размак између те фигуре и топа не буде више од два, три поља. Тада укључим компјутер и деца виде видео како се топ креће и како узима. Видео је толико занимљив да деца хоће да га погледају више пута. Ако имамо времена погледамо и како се остале фигуре крећу, да би деца почела да добијају уопштену представу да се различите фигуре крећу различито. На крају им поделим стикере и похвалим за диван рад и дисципплину, ако је час био успешан.
Следећи час поновимо како се топ креће и узима, изводим их пред таблу и постављам им теже задатке, ако су спремни за то, пустим им да погледају видео о топу и понудим им да обоје фигуру топа, која је нацртана на папиру(понудим им да ураде, такозвани, стваралачки задатак).
На следећем часу после решавања тежих задатака ( фигуре које топ треба да једе су све удаљеније једна од друге и има их све више ), ко је спреман за то, децу поделим у парове и дам да играју игру – узми све кружиће и стави их у „кућицу“, где деци постављам кружиће које топ може да поједе и да их ређају на картон или папир где је нацртана фигура топ, док не попуне све квадрате или кругове. Почнем да стављам на таблу мањи број кружића и онда полако повећавам број и дајем теже задатке, наравно само у случају да су деца у стању да их са лакоћом решавају. На крају сваког часа је коментар о раду и дисциплини и подела стикера.
Стваралачки задаци су задаци који појачавају интересовања малишана за шах. Такви задаци чине део часа, на коме се деца баве стваралачком делатношћу, која је јако омиљена код предшколаца и млађих – они добијају задатак да обоје, нацртају или залепе неку од шаховских фигура, онако како је она доживљавају. Такви задаци код деце формирају стваралачку фантазију и машту.
Наставак теме.
Утом процесу нова тема се понавља и утврђује помоћу различитих дидактичких игара –задатака. Неки задаци су и компликованији – то су игре-задаци који су сложеније конструкције, а намењени су деци која су, брже од других, решавала претходне задатке.
Утврђивање материјала са варијацијама различитих игара.
Утврђивање материјала са варијацијама различитих игара помаже у усвајању новог градива. То подразумева надаље и практичну игру (не мисли се на играње партије већ на вежбање елемената кретања и узимања фигорум која се учи) или практичне лекције, за време којих се деца раздвајају на парове и већ за шаховском таблом – и као у практичној игри – учвршћују пређени материјал.
Сигурно да се при предавањуградива може варирати: нема општих и чврстих правила – колико часова и шта треба да буде посвећено одређеној теми. То зависи од нивоа обучености деце и њихових индивидуалних карактеристика и, наравно, од педагога који ради са децом.
Практична упутства за рад која би требало имати у виду
При раду би требало имати у виду следеће:
– односити се према деци са поштовањем, користећи добродушни тон;
– озбиљно припремити час;
– не предавати ново градиво док деца у потпуности не усвоје претходно
– предавати градиво по редоследу датом у овој књизи;
– имати приступ који развија жељу деце да самостално решавају задатке;
– развити блиску сарадњу са породицом.
Исто тако је јако важно да су столице и столови у учионици прилагођени узрасту детета, као и да су сва позиционирана да јасно виде демонстрациону таблу и да без проблема могу да дођу до ње кад им се постави неко питање. Демо табла мора да буде на висини на којој деца могу лако да померају фигуре.
Обука може да буде индивидуална (са једним или два детета) или у групи (не више од 10-12 деце). Руски шаховски педагози наводе да је оптималан број од 6-8 деце.
———————————————————-
Nastaviće se