Dr Slobodan ILIĆ: Majski seminar šahovske psihologije (4.nastavak)

Др Слободан Илић

          МАЈСКИ СЕМИНАР ШАХОВСКЕ  ПСИХОЛОГИЈЕ
(4. наставак)

31. ПРЕРАНО СЛАВЉЕЊЕ

           Феномен се уклапа у психолошку динамику садржану у два

Тартаковерова практична афоризма: “најтеже је добити добијену партију” и “нико није предајом спасио партију”. У тренутку екстремног дисбаланса позиције изражено се ремети и међусобна биоенергетска вибрација противника. Добијена страна почиње и несвесно да слави, потенцијални губитник ангажује све  ресурсе (“ и нокте и зубе”) да би спасио партију. Разлика између врхунских играча и средњака је у томе да код  првих импулс прераног славља не прави претерану емотивну буру па самим тим и не утиче на реализацију док код  других не ретко доводи до еуфоричног узбуђења, маскираног весника преокрета.

                             32. ГЕНИЈЕ ВС ТАЛЕНАТ

          Од Лабурдониса је Стаунтон научио да ваља брзо и складно развијати фигуре али водити тако расцвале позиције у једном субјективно обојеном смеру није одговарало Стаунтоновој објективно усмереној здравој памети. То је био и суд Морфија који је за Стаунтона казао да му недостаје дар стваралачког вођења игре у одређеном смеру. Због тога не налазимо у Стаунтоновим партијама оне дражи инвенције и финих рокадних напада као код Лабурдониса који је био прави уметник, као и Андерсен и Морфи после њега. И то је важан и одлучан критеријум за разликовање талента и генија у шаху и не само у шаху.

          „Геније је таленат плус карактер обуздан истина објективним оковима, али у исти мах прожет стваралачким еросом који се буни против свих конвенција средине и свој пут до врхунца сазнања тражи силовито и субјективно“ (Владимир Вуковић-ШГ 5/72).

  А ево и мишљења Петросјана: „од јаког играча јачи је талентован играч јер он зна сва правила и законе игре као и јак играч али види изузетке од правила. А велики таленти, можемо их назвати и генијима постепено те изузетке претварају у нове законе“

                   33. КАИСИН ОСМЕХ ТРЕБА ЗАСЛУЖИТИ

          Он има много креативних идеја и делује веома живахно.  Игра са жељом и уживањем, неспутано, ризикује и заслужује по жеђи за борбом да буде увек у врху. Он је заслужио срећу јер у свакој партији игра борбено и са „отвореним визиром“. Он је давно схватио да одустајање од ризика представља неповратни губитак чаролије коју ризик може да донесе.

          Шаховска богиња Каиса га је приметила и више пута му се насмешила (Томашевски o Мамеђареву).

                    34. ДОБРОНАМЕРАН КОМПЛИМЕНТ

          Уколико добијеш похвалу за своју игру или видљиви напредак, посебно ако дође од особе коју цениш или је исказана на добронамеран духовит начин од незнанца, не пропуштај прилику да исту искористиш као инспиративно-мотивациони стимуланс. Не прелази олако и брзо преко комплимента који ти се даје  питање је да ли и колико ће их убудуће бити. Осећај задовољства на рачун похвале је најчистије гориво за ментално ојачавање.

          Ево и коментара Јудит Полгар на наведену тему: „ништа више ме није стимулисало за рад на развијању  тактичких потенцијала до коментара Смислова да га стилом игре подсећам на „Таља у сукњи“

                             35. ЈЕДНАКА  ПОЗИЦИЈА

          Рекао сам Гарију да евалуација позиције која указује на једнакост не значи да је реми неминован крајњи исход, већ само констатација да предстојећи наставак борбе истовремено даје подједнаке шансе за победу или пораз. Такве позиције обично добија играч чија мисао је  ослобођена предрасуда, налик глумцу који се потпуно подредио својој  улози тежећи да унутар видљивог оквира  проникне у њене  суптилне нијансе. То је посао који за тебе не може обавити тренер.  У тој димензији је валидан једино твој ниво разумевања, твоја процена, твој играчки потпис ( Никитин).

                             36. У ИШЧЕКИВАЊУ РЕМИЈА

          Не можеш играти на победу ако си  духом задовољан (срећан) реми исходом. Да би прерастао себе у  околностима кад си у процепу између ума који те представља у  игри  и душе која чезне за комфором ремија  помогни се подсећањем на  Фишерову бескомпромисност који (а ништа му није било лакше од тога) добијене турнире и мечеве није оверавао неборбеним ремијима.  Са првим потезом буди спреман на борбу и не учи се да ратнички  дух градиш на одбијеној мирољубивој понуди.

                                                37. ОДБРАНА вс НАПАД

  Одбрану преферирам више од напада, и незнам да ли је ико доказао да је одбрана мање опасна и ризична вештина од напада. Зар играч који штити своје утврђење од јуриша не хода по ивици пропасти? Зар за такву игру није потребна мужевност? И зар је мало партија ушло у архиву шаховских достигнућа захваљујући виртуозној одбрани ? (Петросјан)

                   38. ТРЕНЕРСКА ФЛЕКСИБИЛНОСТ

          Тренерски рад, налик неизвесном току живота као и брзини и степену напредовања  ученика, захтева непрестано „апдејтовање“ тренерске улоге прилагођено сопственој снази, нервној енергији, искуству, способностима, спољним околностима….Застој и криза у радном процесу обично настају у ситуацијама кад се пропусти увид у неопходност промене улоге и радне атмосфере што последично доводи до неадекватне реакције на новонастајуће изазове

                   .

                             39. БОЛЕСТ СВЕЗНАЊА

          Све му је било интересантно и грозничаво је желео да учи најбрже и најдетаљније. Претоварио се информацијама и „оболео од свезнања“. Агилна, прехрањена  меморија журно је грабила напред, али процес разумeвања њеног садржаја запостављен и непризнат  каскао је за њом у даљини. У међупростору који их је раздвајао механичко меморисани подаци витлали су хаотичан плес вапијући за методологијом која ће их довести у ред.

           У своје  доба Петросјан је заражене овом болешћу звао „децом информатора“, технолошки напредак их је преименовао у „децу компјутера“.

                             40. КРАЉ УМИРЕ СТОЈЕЋИ

          Михаил Таљ је последњи турнир одиграо маја 1992 године у Барцелони. У току турнира ми је позлило, организатори су се усрдно трудили да му олакшају напоре и омогуће да одигра турнир до краја. Неколико недеља касније Таљ је преминуо. У легенду су га испратили учесници турнира велемајстори Корчној, Дорфман, Романишин, Лотје, Иван Соколов, Акопјан, Гуревич и домаћи играчи Пастор, Бадалс, Варгас, Де Ецхаугулин. Уз шест ремија, Таљ је три партије добио и три изгубио. Последњу такмичарску партију одиграо је са Акопјаном и добио је у нападачком стилу. Последњи потез којим је завршио своје величанствено путовање био је Ке1. Стављајући краља на почетно поље, завршио је  каријеру и налик Хомеровом јунаку Одисеју херојски се вратио кући.

(Наставиће се)