Danas možete da počnete da pratite predivan serijal koji će mnogim šahistima biti vrlo koristan. Prof. dr Slobodan ILIĆ je poslao 50 odrednica šahovske psihologije tako da će serijal biti objavljivan u nekoliko nastavaka, kako bi čitaoci mogli da ih pažljivo pročitaju i primjene spoznaje iz ovog serijala u svojim šahovskim duelima.
Др Слободан Илић
МАЈСКИ СЕМИНАР ШАХОВСКЕ ПСИХОЛОГИЈЕ
(1. наставак)
1. УЗБУЂЕЊЕ
Кад је играч узбуђен, склон је ићи према напред, тешко враћа фигуре, нестрпљив је. То је разлика између великих и малих. Велики су концентрисани на позицију, а мали подлежу енергији жеља и амбиција.
Велики можда имају и веће амбиције, можда су чак и грамзивији, али могу контролисати своју психу.
2. КОНЦЕНТРАЦИЈА
Пад концентрације је један од сложенијих проблема, јер може имати више разлога. Основни је у томе што се на први импулс чини да то и није неки проблем а то је уствари и највећи проблем тог проблема. Кад је ЦНС напет дуже него што организам може поднети неминовно долази до присилне деконцентрације. “Кад год ухватим себе да сањарим и ментално плутам, а то се нарочито дешава кад је противник на потезу препознајем повампирење механизма самоспокојства, лежерности и лењости. Ужаснем се на трен а онда протресем главу и исправим леђа”-Каруана
3. ПАРТИЈА КОЈУ ИГРАШ ЈЕ ТВОЈА САДАШЊОСТ
Прошлост је баласт, будућност илузија. Између њихових бескраја сместила се твоја минијатурна садашњост. Партија коју управо играш. То је једино што у том тренутку стварно имаш. Посвети се, буди фокусиран, не троши се на оно што је било и што ће бити, потруди се максимално да себи приуштиш садашњи тренутак. Да садржајно живиш у њему.
4. СТИЛ РАЗМИШЉАЊА
Након пораза препорука је да се уместо претераног мозгања, вајкања и кукања, радије учини за себе нешто пријатно (по савету Корчноја например одрадити лаки шопинг) што ће у самом старту отклонити мисли са проблема. Прошлост се не може изменити али се зато може улепшати будућност Али технику САМООРАСПОЛОЖЕЊА није лако научити. Архетипски репови мазохизма траже своје. Много лакше је понављањем жала склизнути у НАУЧЕНУ БЕСПОМОЋНОСТ.
5. БУЕНОС АИРЕС
Какав чудесан град. У њему се велики Аљехин шампионски окрунио победом над Капабланком, а Мађари после година и година Руске доминације узели олимпијско злато. У њему је Фишер разорио Петросјана и стекао право да направи последњи шампионски корак. Град који је удомио Најдорфа, на последњи пут испратио Ларсена. Град у коме је након емиграције величанствени Гомбрович зарађивао за живот играјући по кафанама шах.
6. МЕМЕНТО МОРИ
Попут римског роба чији је задатак био да у парадама слављења војних победа у одређеним временским размацима куцка по рамену владара и опомиње га да не заборави да је само човек, а самим тим и смртник и шахиста би унутар себе требао да удоми сличног унутрашњег роба који ће га у току партије свако неко време (посебно у добијеним позицијама) опоменути да се приземљи и не препусти еуфорији прераног слављења.
7. ИНТУИЦИЈА
је била и остаје један од основа шаховског стваралаштва говорио је Давид Бронштајн. Она се не преписује на рецепт, већ тражи особно препознавање, прихватање, развијање. Неговање сопствене интуитивности упркос ризицима и опасностима у које може да одведе неопходан је услов за врхунске домете. Да је жив доста тога о овој теми могао би да каже Миша Таљ. Али пошто из оправданих разлога нажалост није, бесмртне партије које је оставио у легат су достојне његове реинкарнације.
8. ИЗБЕГАВАЊЕ ЦАЈТНОТА
Хармоничан интерактивни однос између концентрације и емоција директно је пропорционалан рационализацији времена. Лако је рећи али треба извежбати, повезати мисао и емоцију. Први корак у вежби је увид да узрок који нас доводи до оскудице времена не борави споља већ унутра. Поразговарај искрено „са својим карактером“, покушај да освестиш аутоматизоване обрасце понашања Шаховска партија је јединствен медијум кроз који се радом на себи може укротити време
9. ПРОКРАСТИНАЦИЈА
је системско одбијање или одлагање одлуке које у условима временске принуде резултура доношењем одлуке у последњи час. Кад се у таквим амбивалентним условима одлука и коначно донесе она најчешће није плод смирене синтезе претходног промишљања већ импулсивна одбрана од страха да нас време потпуно не преплави. Карактеристична је за кампањски карактер.
10. ПОДНОШЕЊЕ ПОРАЗА
“Колико год пута ме победили, ја ћу се подићи”. Способност брзог рециклирања је генератор резултатске опстојаности професионалца. У једном од интервјуа на питање о овој теми Топалов је изјавио: “волео бих да сам као Камски, с њега пораз склизне као вода са поквашене гуске. Просто залепета крилима и воде (пораза) више нема”
(Наставиће се)