Borba u Rejkjaviku
Jurij Averbah se prisjeća:
Međunarodna unija studenata počela je da svake godine održava ekipno prvenstvo svijeta. Prvi šampioni su bili češki studenti, drugi su bili naši, treći su bili takođe naši. I 1957 godine u Rejkjaviku je trebao da se održi 4 šampionat.
Ekipa SSSR-a okupila je najbolje omladinske snage zemlje, uključujući dva buduća prvaka svijeta – Talja i Spaskog, kao i Polugaevskog, Gipslisa, dok su rezerve bile Gurgenidze i Nikitin. Trener – majstor I. Kan. Ja sam imao odgovornost šefa delegacije, višeg trenera i prevodioca.
U Rejkjaviku smo se prvo smjestili u studentski dom, ali, pošto su uslovi života bili više nego skromni, ubrzo se preselili u mali hotel. Srećom sredstva dodjeljena za tim su to dozvolila. Mongolski studenti, koje sam inače morao da čuvam, su se preselili zajedno sa nama: pored njihovog vođe, koji je znao malo ruski jezik, ostali su govorili samo na maternjem jeziku. Pored toga, oni su bili prvi Mongoli koji su došli na Island!
Jedne večeri, njihov vođa mi je prišao i počeo da priča:
– Ma, nije dobro, o, nije dobro!
– Šta se dogodilo? ′′ Pitao sam.
– Izgubio sam novac, novac!
Ispostavilo se da je izgubio 400 dolara.
Odmah sam kontaktirao glavnog sudiju turnira, ispričao šta se desilo i tražio da prijavi policiji.
– Zašto ići u policiju? – sudija se stvarno iznenadio.- Moramo da se oglasimo u novinama!
Sada sam ja bio iznenađen.
Međutim, nije prošao ni dan nakon objavljivanja, kad je jedna žena došla na turnir i donela izgubljene dolare. Prema zakonima Islanda, ona je mogla da zatraži 10 % pronađenog iznosa. Na njenu radosti Mongol joj je dao pedeset dolara, i ona je otišla sretna.
Momci su se posle partije vraćali u hotel gladni kao vukovi. Očigledno im je nedostajalo hrane na turniru. A onda sam se dogovorio sa vlasnikom hotela da pored doručka u cijenu sobe obezbjedi ekipi hladnu večeru koja se sastoji od sendviča, lepinja i kafe.
Sve je bilo u redu dok jednog jutra za doručkom nisam video Gipslisu modricu ispod oka.
– Odakle vam ovo?
– Zaspao sam i pao sa kreveta! – objasnio je Ajvar.
Ipak, istraga je pokazala da je razlog za modricu bio drugačiji. Noć prije, za večerom, oni i Spaski nisu podijelili zemičku. Bijesan Gipslis je odjurio je do Spaskog, a kad su ga momci koji su sjedeli pored njega zgrabili, Boris je, sustigao i udario Aivaru pravi nokaut. Nisam ovu priču razglasio tako da ovaj incident nisam prijavio Komitetu za sport.
Ipak, sledeće godine radnik šahovskog odeljenja L. Garkunov me pozvao i zamolio da mi kažem šta se desilo. Ustvari, kada se formirao tim studenata za sledeće Svetsko prvenstvo, Spaski je prigovorio na kandidaturu Gipslisa, govoreći o incidentu, u svom saopštenju.
Uvijek ima mnogo jakih, perspektivnih šahista na studentskim olimpijadama. Bilo je to i ovaj put. Dovoljno je da se pomene B. Larsen, L. Portiš, M. Filip, F. Olafson, P. Benko, V. Lombardi. Ipak, imali smo najjači tim, koji nam je omogućio da variramo sastav, tako da igraju i igrači iz osnovnog sastava i rezerve. Naši učenici su relativno lako zauzeli prvo mjesto, ostavivši drugoplasirane bugarske studente za šest i po poena. Ovo takmičenje je jasno pokazalo da je posle nas, generacija rođena 20-ih godina prošlog vijeka, počela uspešno podizati generacija rođena sredinom 30-ih godina.
Preneseno sa fejsbuka Aleksandra Zasuhina