David Navara: „Nedostaje mi šah, želim da igram!“
(4. nastavak)
E.SUROV: Da li se možete sjetiti turnira sa neugodnijim uslovima za igru?
D.NAVARA: Sećam se, ali ne želim da pričam o tome.
E.SUROV: Onda ću pitati o tradicionalnom meču u Pragu, koji se igrao u junu svih poslednjih godina, po mom mišljenju 18 godina. Očigledno je da je ove godine manifestacija otkazana?
D.NAVARA: Izgleda da je otkazano. Ali ipak sam ja još ranije rekao da ne želim da igram. Jednostavno zato što sam imao toliko poraza zaredom da sam već bio pod pritiskom, bilo mi je neprijatno.
E.SUROV: Samo tako? Znači, ustvari ste otkazali sami meč?
D.NAVARA: Da, govorio sam o tome i ranije, ali sada sam to rekao tako glasno da je organizator shvatio da zaista želim da napravim tajm-aut. Mislim da će Pavel Matokha održati meč bez mog učešća. Iako će u Češkoj najverovatnije za nekoliko nedjelja početi neki mali turniri. Srećom, naša situacija je manje-više dobra.
E.SUROV: Ukidaju se ograničenja, život se polako vraća u normalu, zar ne?
D.NAVARA: Da. Naravno, nema garancije da više neće biti problema, ali ograničenja se postepeno uklanjaju.
E.SUROV: Češka je jedna od prvih zemalja koja je zatvorila granicu. Dogodilo se to par dana prije otvaranja turnira kandidata – dobro sam ga se sjetio jer sam sve to pratio.
D.NAVARA: Tada sam htio da odem na Bundesligu, iako sam se kolebao. Po mom mišljenju, tada je u Njemačkoj, prema podacima, bilo manje od jednog pacijenta na deset hiljada zdravih, što znači da rizik nije bio toliko veliki ako biste otišli na dva dana. Ali liga su jednostavno prekinuli. Uradili su pravu stvar, jer su tada mnoge države već uvele svoja ograničenja – ne samo Češka, već i Poljska, Slovačka …
E.SUROV: Kako ste psihološki izdržali karantin? Jako se namučili?
D.NAVARA: U početku, čak i dobro, uspio sam da se odmorim. Prije toga sam igrao previše, kao i uvijek, i trebalo mi je odmora. Tada sam radio na ispravljanju grešaka u knjizi, što je takođe bilo korisno, jer to ranije nisam dobro uradio. Pored toga, jedna knjiga je već štampana, a druga se priprema, ali u ovoj drugoj knjizi sam samo mali koautor.
Kasnije je ta situacija počela da vrši pritisak na mene, nije bilo dovoljno socijalnog kontakta. Već sam imao i ranije problem sa tim, ali sada mislim da je sve u redu.
E.SUROV: Da li vam nedostaje pravi šah?
D.NAVARA: Da naravno. S jedne strane, dobro je što sam mogao da se opustim za par nedelja, s druge – naravno, nedostajalo mi je, želim da igram.
E.SUROV: A da vam se sada ponudi da odigrate meč sa nekim veoma jakim protivnikom, kao što je to bio slučaj sa Ding Lirenom prošle godine – ne biste li odbili?
D.NAVARA: Verovatno bih igrao. Iako u slučaju Ding Lirena rezultat meča, ne bio pod znakom pitanja. Veoma je jak, gubi vrlo malo.
E.SUROV: Možda je poenta u tome da niste dovoljno sigurni u sebe? Često govarite stvari poput „ishod meča je unapred odlučen“ ili „rezultat je logičan“. I zašto? Mislim da u meču od četiri partije uvijek možete nekako okrenuti tok meča na svoju stranu?
D.NAVARA: Da, ali u poslednje vrijeme smo igrali ne četiri klasične partije, već osam ili više rapid partija. I što je više partija, to je manja šansa da se meč završi iznenađenjem. Nisam rekao da je rezultat unapred odlučen, ali u ovim mečevima stalno igram loše. U isto vrijeme, postoje i turniri na kojima skoro uvijek igram dobro. Kao i oni gdje ja slabo igram. Ne znam o čemu se radi. Ali u pravu ste – ponekad nemam dovoljno samopouzdanja, ovo je posebno tačno kada sretnem veoma jake protivnike. Moj pristup takvim turnirima je uvek bio pogrešan – previše sam zanemario pripreme. Na turnirima nižeg ranga možete se pripremiti na licu mjesta već tokom takmičenja, ali na veoma jakim turnirima to se skoro nikada ne može uradititi. Čak i veoma jaki igrači poput Richarda Rapporta ili Vladislava Artemijeva, bez odgovarajućeg treninga, najčešće ne zauzimaju visoka mjesta na super turnirima koji odgovaraju njihovom talentu.
E.SUROV: Davide, vjerovatno ste slušali ili čitali moj veliki razgovor sa Genna Sosonkom, održanom usred karantina. Između ostalog, Genna je predvidio da će kao rezultat čitave ove neočekivane i neviđene istorije šahisti vremenom postati slabiji, izgubiti formu i neće je obnoviti. Jer obnoviti je teže nego izgubiti. Kako se osjećate – za ovo vrijeme ste postali slabiji ili, obrnuto, jači?
D.NAVARA: Moja forma je generalno u „zamahu“. Mislim da sam u početku definitivno postao slabiji, jer sam radio na knjizi, a to uopšte nije šah – obraćao sam pažnju na tamošnje formulacije, a uopšte nisam bio u teoriji otvaranja.
E.SUROV: Ranije ste podnijeli prijavu za šahovskog novinara …
D.NAVARA: Da, na kratko vreme. Generalno, pretpostavljam da sam izgubio formu, mada, iskreno, i prije karantina moji nastupi nisu bili baš ubjedljivi. Na Gibraltaru sam osvojio visoku nagradu, ali imao sam veliku sreću u poslednjem kolu, mogao sam da izgubim. Tada sam u Pragu nastupio ne baš najbolje. Već tada mi se činilo da sam izgubio formu. Ali sam na Evropskom prvenstvu ponovo igrao dobro. Vidjećemo šta će se dalje dešavati. Teško je suditi po jednom turniru, ali šta da se radi kad nema drugih turnira.
E.SUROV: U ćaskanju pitaju: „Koje su šahovske knjige koje čitate najbolje i najkorisnije za razvoj šaha ?“
D.NAVARA: U Češkoj je vrlo zanimljiva knjiga – nešto kao „Psihološki vodič za šahovsku igru“. Njegov autor, jaki majstor, kompetentna i inteligentna osoba, dobro je napisao. Razmotrio je pitanja šahovske psihologije.
E.SUROV: Ali to je na češkom, zar ne?
D.NAVARA: Da, nema prevoda. Ako govorimo o drugim knjigama, onda je, naravno, „Međunarodni turnir velemajstora u Cirihu 1953.“ sjajna knjiga. Knjige Marka Izraileviča Dvoretskog uveliko su uticale na mene. U početku su me moji treneri upoznali sa njima – IM Pržbil i GM Jansa. Tada sam i ja počeo da proučavam ove knjige, naročito mu je „Udžbenik završnica“ znatno pomogao da podignem nivo igre u završnicama.
E.SUROV: I pitanje istog slušaoca: „Koji format igre vam se najviše sviđa – klasičan, rapid ili blic?“
D.NAVARA: Svi mi se sviđaju, ali u blic-u, mnogo toga zavisi od forme. Kad sam u formi, mogu da igram dobre partije, a kad ne, ne biste uopšte trebali da gledate moje partije. Ali klasiku smatram ozbiljnijom. Rapid šah trenutno dobija sve veću popularnost, i to je razumljivo, jer ima manje remija i nema toliko grešaka kao u blicu.
E.SUROV: Već sam vas pitao da li vam je dosadno. Ali zar vam ne nedostaju samo normalni, klasični, dugi šah? Da dođete, sjednete, dobro razmislite o potezu. I na samom turniru – budete na nekom mestu, prošetate posle partije, ćaskate … Ali zar vam takav režim ne nedostaje?
D.NAVARA: Nedostaje mi. Takođe zato što nije tako lijepo stalno biti kod kuće. Uvijek je lijepo vratiti se sa turnira kući, radujem se tome. A kad sam bio kod kuće, radovao se turnirima, odlazio sa velikim zadovoljstvom i igrao. Volim da mijenjam ove dvije faze. Naravno da mi nedostaje. Posebno je dobro igrati u ligama, jer u većini liga imamo veoma prijatan tim, volim da razgovaram sa prijateljima, šalim se i igram šah.
E.SUROV: Recimo, da vam sada neko ponudi izbor turnira, na koji da idete, da li biste izabrali klupski turnir, neku ligu?
D.NAVARA: Teško je reći. Ali tim mi je važan. Ekipa u našem češkom klubu je jako dobra, imamo ugodnu atmosferu. Evrokup je dobar u tom pogledu – tamo je mnogo ljudi, mnogo prijatelja.
E.SUROV: Možda poslednje moje pitanje. Da li nekoga trenirate sami? A ako ne, da li planirate da to ozbiljno uradite u bliskoj budućnosti?
D.NAVARA: Djelimično treniram jednog učenika. Koliko je to ozbiljno, drugo je pitanje. Prije je imao više trenera, ali ja nisam bio glavni. Sada se priprema za maturu, nema puno vremena za šah, ali vidjećemo šta će se dalje dešavati. Budućnost je vrlo teško predvidjeti. Treniram ga malo, ali to nije moj cilj. Jednostavno se osjećam još kao igrač. Čak i u okviru treninga, mislim da je najkorisnije kada igramo trening partije i analiziramo ih.
(Kraj)
Ovo je veći dio intervjua, a ako želite da ga pročitate kompletno možete da vidite na linku ispod