David Navara: „Nedostaje mi šah, želim da igram!“
(3. nastavak)
E.SUROV: Mogu li da vas zamolim da pokažete zanimljive fragmente vaših partija sa šampionata?
[David pokazuje i komentariše. ]
E.SUROV: Davide, ponudiću vam sada na tri minuta da se odvojite od šaha i igrate blic sa mnom, ali ne šahovski, već verbalni.
D.NAVARA:Pokušaću, ali bojim se da moja reakcija neće biti brza.
Chess-News · Blic sa Davidom Navarom
E.SUROV: Pred emisiju neočekivano sam od vas dobio fotografiju. Reci mi, nešto o toj fotografiji?
D.NAVARA: Nedavno sam završio rad na svojoj knjizi. Ovo je dijelom prevod mojih čeških knjiga, nešto što sam promijenio. Knjiga se zove „Moj šahovski svijet“, veoma je velika, ima 600 stranica. Postoji 64 moje partije, ali ne samo pobjede. Tu je 46 pobjeda, par remija, ostatak poraza. Mislim da je knjiga dobra, ali prevelika. Da sada ponovo počnem da pišem, uradio bih nešto drugačije.
E.SUROV: Davide, već sam mnoge ljude pitao o ovome, ali još vas nisam pitao. Kakav je vaš stav o onome što se dogodilo na turniru kandidata? I da li biste mogli da igrate umjesto učesnika ovog turnira pod uslovima kakvi su bili u Ekaterinburgu? Hoću da kažem da ne znamo potpunu sliku, jer na mjestu događaja nije bilo nijednog novinara koji bi vam tačno rekao u kojim se uslovima radi. Ali prema komentarima igrača, iz videa koji smo vidjeli možemo izvući neke zaključke.
D.NAVARA: U osnovnom, već sam pisao na Chess News-u [u komentarima] da o tome razmišljam. U početku sam mislio da će sve biti u redu – u Rusiji je manje-više sigurno. Ali otprilike pet dana prije turnira, počeo sam da shvaćam da je turnir veoma dug, i dok on traje, nešto se moglo promijeniti. Naravno, nisam pomislio da će se takve akcije početi takvom brzinom da će države svakodnevno početi da zatvaraju svoje granice i tako dalje. Nisam to očekivao i priznajem da sam pogriješio.Ali mislim da su organizatori od početka turnira dobro postupali, osim ceremonije otvaranja – bilo je to, po mom mišljenju, vrlo glupo. U drugim slučajevima, mislim da su postupali logično i pošto se to dogodilo, prekinuli su turnir u jedinom mogućem trenutku. Posle još drugog kruga, bilo bi nemoguće nešto uraditi.
Generalno, u početku sam se zalagao za održavanje turnira, a zatim sam počeo da sumnjam kada je bilo kasno da se nešto promijeni. Mnogi su potcjenili stepen opasnosti, čak i političari koji imaju savjetnike. Predviđanje je njihov dio posla, ali ne i za mene.
Što se tiče toga kako bih igrao, ne znam. Na tako jakim turnirima često ne igram baš dobro. Vjerovatno bi neobični uslovi uticali na mene, ali ne mogu sa sigurnošću da kažem. U mom životu postojao je period kada se moja baka teško razboljela, roditelji su se razveli, nije bilo ničeg dobrog u mom ličnom životu, ali ipak sam tada pokazao veoma jaku igru. Zato se ništa ne može reći. Kad počinjete turnir nikad ne znate kako će on ići.
(Nastaviće se)