„Crno-bela, Nato moja“ – nova pjesma Milice i Natalije, nastala je na splitskoj Rivi, iz jedne neobične priče koju nam otac djevojčica otkriva i koja je šah, muziku i porodičnu inspiraciju spojila na sasvim poseban način.
Crno-bela Nato moja – pesma koja je počela na Splitskoj rivi
Pre nešto više od mesec dana, na Splitskoj rivi održana je simultanka sa čuvenim engleskim velemajstorom Najdželom Šortom, a među onima koji su dobili priliku da mu se suprotstave bila je i jedanaestogodišnja Natalija.
Ambijent gotovo kao stvoren za pesmu: Split, riva, more, reflektori, televizijske kamere i Šort koji ide od table do table. Organizatori su se potrudili i da učesnici imaju podršku, pa su iza njih stajale različite poznate ličnosti i sportske zvezde.
A Nataliji je zapao – predstavnik vlasti iz Srbije.
Tu je vrlo brzo počela šala da njegov dolazak nikako nije slučajan. Poslao ga je, naravno, ON, lično sa vrha, sa jasnim zadatkom: da se protiv Najdžela Šorta ostvari dobar rezultat.
„Je l’ ON zna?“, pita Natalija.
„Nego šta!“, stiže odgovor.
Što je šala duže trajala, situacija je postajala sve smešnija. Drugi imaju sportiste da ih bodre, a Natalija, bar prema njihovoj priči, ima čitavu državu iza sebe. Njen neobični navijač nudi picu, nudi sok i podiže raspoloženje, ali ostaje jedan mali problem – preko puta je ipak Najdžel Šort.
I dok je „državna podrška“ svoj deo posla očigledno shvatila ozbiljno, Natalija je imala mnogo konkretniju brigu: kako se sada iz svega ovoga izvući i stvarno napraviti dobar rezultat?
Partije oko njih završavale su se jedna za drugom. Program se bližio kraju, reflektori su se gasili, a njihova tabla je i dalje ostajala u igri. Natalija se hvatala za glavu, pokušavala da pronikne u svaki Šortov potez i tražila način da izdrži do kraja.
A onda je stiglo:
„It is equal.“
Šort nudi remi.
I tako je, sasvim u duhu šale koja je pratila partiju, „zadatak sa vrha“ na kraju zaista bio ispunjen.
A jedan važan deo pesme zaista je ostao direktno sa Splitske rive.
Tokom programa tamo se mogla čuti i poznata splitska pesma „Ćiribiribela, Mare moja…“. Uz more, gužvu, šahovske table i reflektore bila je deo atmosfere tog dana, pa je bilo gotovo prirodno da se kasnije pojavi i u novoj pesmi.
Tako je Mare postala Nato:
„Crno-bela Nato moja,
crno-bela Nato moja,
crno-bela Nato moja,
kako do marine?!“
I „Crno-bela Nato moja“ nije ni morala da izmišlja atmosferu Splita – samo je u pesmu prenela onu koja je već postojala na Rivi: more, muziku, šah, jednu tešku partiju, malo dečje brige i mnogo šale.
A šala da je pomoć stigla „sa samog vrha“ na kraju je dobila najlepši mogući rasplet – dobar rezultat je zaista ostvaren. Samo što je za poteze Natalija ipak morala da se pobrine sama.
Crno-bela Nato moja (2026)
Simultanka, Splitska riva,
u marini gužva živa,
reflektori TV scena,
iza leđa morska pena.
Sportisti se listom kreću,
‘ko će kom’ da nosi sreću,
ali što k’ meni čika ide,
kamere ga nit ne vide.
Nit’ iz FIDE nit’ je sport,
tek on šapnu: „Pada Šort“,
„Jel ON zna?“ pitam g’ ja
on mi reče „Nego šta!“,
smejemo se glasno mi,
oko nas se čude svi,
što se zbiva sada tu,
nismo ni na potezu.
Crno-bela Nato moja
crno-bela Nato moja
crno-bela Nato moja
kako do marine?!
Što ću sada jadna ja,
iza mene država,
nudi picu, nudi sok,
da pogodim meču tok.
Za glavu se često hvatam,
Šortov potez svaki shvatam,
pod pritiskom mozak radi,
iz najveće frke vadi.
Programu se bliži kraj,
reflektoru gasne sjaj,
samo naša tabla stoji,
potezi sve brži moji,
„It is equal“ kaže Šort,
men’ se čini drma zort,
neću remi izbor nemam,
nerešeno prihvatam.
Crno-bela Nato moja
crno-bela Nato moja
crno-bela Nato moja
kako do marine?!
(Nastaviće se novom pjesmom Milice i Natalije Vujičić)