Mnogi imaju iskrivljeno mišljenje o Bobiju Fišeru, zasnovano na stavovima propagandista različitih vlada. Poslušajte njegove riječi. Zaboravljeni intervju sa Robertom (Bobijem) Fišerom obavljen u avionu, 2005. godine.
Intervjuer: Da li ste najtalentovaniji igrač?
Bobi Fišer: Pa, opet, mislim da jesam.
Ali to je samo moje mišljenje.
Morfi je bio nevjerovatan.
Kapablanka je bio nevjerovatan.
Intervjuer: A šta je sa kasnijim šampionima, na primjer Kasparovom?
Bobi Fišer: Kao što sam već rekao, ne volim da previše ulazim u stari šah.
Jer ga zaista mrzim.
Imam osjećaj da, kada pričam o njemu, na neki način ga promovišem.
A ja ne želim da promovišem tu prokletu igru.
Jedino što me u vezi sa starim šahom zanima jeste jedno.
Samo jedno.
Razotkrivanje namještenih partija.
Ljudi žive u svijetu iluzija.
Intervjuer: Zar to nije paradoks? Kažete da ste najbolji šahista svih vremena, a sada tvrdite da je šah loša igra.
Bobi Fišer: Život je pun paradoksa, zar ne?
Intervjuer: Postoji jedno pitanje koje sam oduvijek želio da vam postavim.
Bobi Fišer: U tome nema nikakvog paradoksa.
Šah je, u suštini, potraga za istinom.
Zar ne?
Ja tragam za istinom.
A istina je da šah više nema stvarnu vrijednost.
To je iskren odgovor.
Šah je loša igra.
Objektivno gledano, nije dobra igra već oko 150 godina.
Od trenutka kada se razvila ogromna teorija.
Prije toga bio je dobra igra.
Možda prije 200 godina, u vrijeme… kako se ono zvao?
Onaj koji je proučavao i razvio teoriju pješaka.
Intervjuer: Da, znam. Ali, s druge strane, nije bilo toliko loše kao danas.
Bobi Fišer: Nema poređenja, ali bila je to loša igra. Tada me je ipak pokretala želja za pobjedom. Bio sam spreman da savladam sve te besmislene prepreke na putu do pobjede nad talentovanim protivnikom.
Ali sada… Razumijete? S godinama, znate kako kažu… Trebalo bi da postaneš mudriji. U tome je poenta. S godinama ne postaješ bolji – moraš postati pametniji.
Da, rekao bih da sam sada mnogo, mnogo pametniji nego tada. I zato više ne želim da idem težim putem. Zašto bih radio stvari na teži način ako postoji jednostavniji i bolji?
Kada si mlađi, to zoveš „stari šah“. To je ono kada udaraš glavom o zid sa svom tom teorijom. Pokušavaš da pronađeš neko sitno poboljšanje na 18. ili 20. potezu. To je apsurdno. Sve postaje sve komplikovanije. Potrebno ti je sve više računara, sve više ljudi koji rade za tebe. A zbog čega? Sve je manje i manje talenta. Zaista je apsurdno.
Intervjuer: Najvažnija je radost. Zašto sve toliko komplikovati? Da li ste postepeno počeli da mrzite šah ili se to dogodilo iznenada?
Bobi Fišer: To je ponovo dobro pitanje. Da li je bilo postepeno? Mislim da jeste. Dugo se to razvijalo, a onda sam u jednom trenutku već mrzio šah, samo što toga nisam bio svjestan.
Razumijete šta hoću da kažem? I dalje sam pokušavao da natjeram sebe da to funkcioniše. Ali sada shvatam da sam cijelo to vrijeme postepeno počinjao da ga mrzim.
Intervjuer: Postoji jedno pitanje koje sam oduvijek želio da vam postavim. Zapravo ste prestali da igrate takmičarski šah još 1972. godine i niste igrali narednih dvadeset godina?
Bobi Fišer: Da, da, da.
Bobi Fišer: To je ponovo dobro pitanje. Da li je bilo postepeno? Mislim da jeste. Dugo se to razvijalo, a onda sam u jednom trenutku već mrzio šah, samo što toga nisam bio svjestan.
Razumijete šta hoću da kažem? I dalje sam pokušavao da natjeram sebe da to funkcioniše. Ali sada shvatam da sam cijelo to vrijeme postepeno počinjao da ga mrzim.
Intervjuer: Postoji jedno pitanje koje sam oduvijek želio da vam postavim. Zapravo ste prestali da igrate takmičarski šah još 1972. godine i niste igrali narednih dvadeset godina?
Bobi Fišer: Da, da, da.
Intervjuer: Da li žalite što ste se povukli? Da li vam je žao što niste branili svoju titulu protiv Anatolija Karpova 1975. godine?
Bobi Fišer: Ne, ne, ne.
Intervjuer: Nimalo ne žalite?
Bobi Fišer: Predložio sam potpuno poštene uslove. On je odbio da igra protiv mene. Moji uslovi bili su potpuno pošteni. Sve ostalo su laži.
Na primjer, Kapablanka je igrao protiv Aljehina, zar ne? To je bilo 1927. godine? Ili možda 1928, ne znam tačno. U tom meču pobjeđivao je onaj ko prvi ostvari šest pobjeda, zar ne?
Intervjuer: Da.
Bobi Fišer: Da se meč završio rezultatom 5:5, Kapablanka bi zadržao titulu. To znači da je Aljehin morao da pobijedi najmanje 6:4, zar ne?
Intervjuer: Da, tako je.
Bobi Fišer: Ali niko se nikada nije žalio na taj meč. Svi govore da je to bio veliki i pošten meč.
Moji uslovi bili su mnogo pravedniji prema izazivaču. Mogao je da izgubi čak devet partija prije nego što bi izgubio priliku da postane svjetski šampion u tom meču. To su bili apsolutno pošteni uslovi. Čak smiješno pošteni.
Intervjuer: Gotovo svi vjeruju da biste ga pobijedili čak i pod uslovima koje ste odbili da prihvatite. Da li ste ikada zažalili što niste branili svoju titulu protiv njega?
Bobi Fišer: Pa… Preskočimo te navodne uslove. To je loše postavljeno pitanje. On je odbio da igra. Ja sam bio šampion.
Intervjuer: Da, znam. Cijela ta situacija bila je apsurdna. Sve je zavisilo od jednog čovjeka, od jednog glasa, zar ne?
Bobi Fišer: Ne, ne, ne. Prije svega, kasnije sam razgovarao sa Fredom Kramerom. Rekao mi je da sam pobijedio na tom glasanju u Amsterdamu.
Intervjuer: Dobro.
Bobi Fišer: Ako se sjećate, nikada nisu objavili detaljne rezultate glasanja.
Nikada nisu rekli kako je glasala svaka pojedina država o mojim uslovima.
A on tvrdi da sam ja pobijedio na glasanju.
Samo su objavili da sam izgubio.
Intervjuer: Mislio sam da ste izgubili za jedan glas.
Bobi Fišer: Tako piše u štampi.
Ali on kaže da to nije tačno, jer rezultati glasanja po državama nikada nisu objavljeni.
Kaže da sam zapravo pobijedio.
Jednostavno su lagali.
Intervjuer: Dobro, vratimo se na temu unaprijed dogovorenih partija.
Bobi Fišer: Da sam napisao knjigu o Karpovu i Kasparovu, kako sam planirao prije nego što su, po mojim tvrdnjama, Jevreji ukrali sav moj materijal, shvatili biste koliko je šah iskvaren.
Kada biste razumjeli razmjere unaprijed dogovorenih partija, ne biste žalili što bi stari šah nestao.
Politika u šahu je trula.
Sve se unaprijed dogovara.
Na najvišem nivou danas je gotovo sve unaprijed određeno.
Sve je unaprijed usaglašeno.
Ne pretjerujem.
Prvi meč Karpov – Kasparov bio je unaprijed dogovoren, potez po potez.
Svaki potez svake partije.
U to uopšte ne sumnjam.
Intervjuer: Čitav meč?
Bobi Fišer: Da.
I mislim da su svi mečevi Karpov – Kasparov bili unaprijed dogovoreni, potez po potez.
Svaki potez svake partije.
Ali za prvi meč uopšte nemam nikakvu sumnju.
Veoma pažljivo sam ga proučavao.
I dalje namjeravam napisati knjigu o tome.
Iako su mi, po mojim tvrdnjama, Jevreji ukrali sve materijale.
Imao sam nekoliko kutija punih knjiga o toj temi.
Svaku partiju analizirao sam na oko osamnaest različitih načina.
Imao sam osam ili devet knjiga o tom meču, kao i desetak časopisa u kojima su sve partije bile detaljno komentarisane.
Dakle, imao sam analize svake partije iz osamnaest različitih izvora.
Uz to sam imao i mnoge druge knjige povezane s tim mečom.
Sve je to, po mojim tvrdnjama, ukradeno.
A kada mi je majka umrla, tvrdi da su nestale i knjige koje je ona imala.
Radilo se o desetinama knjiga.
(Uskoro poslednji nastavak)