Niš, 2024
ESEJ O PETROSJANU
Doprinos razvoju šahovske psihologije
Igra na ograničenje imala je i psihološko dejstvo i bila potpuno u skladu sa Petrosjanovim karakterom. Ona nije bila posledica njegove neodlučnosti ili unutrašnje pasivnosti, već izraz njegovog krajnje odgovornog odnosu prema svom delu i objektivnosti u proceni svojih mogućnosti. Osećaj odgovornosti formirao se u Petrosjanu još u njegovom teškom i siromašnom detinjstvu i držao ga je tokom cele karijere. Za razliku od svojih vršnjaka, on nije imao pravo „da vrati potez“, njegov potez je uvek odlučivao mnogo (bio samo jedan) i zato je morao biti precizan. Uzroci objektivnosti i kritičke samoprocene, takođe, vode poreklo iz detinjstva. Ostavši rano u poziciji da sam, bez pomoći starijih donosi važne životne odluke, iskustvo uspešnog ili neuspešnog rešavanja dnevnih problema stvorilo mu je refleks, da voljno ili nevoljno stalno kritički preispituje i procenjuje svoje postupke. U njegovim zrelim godinama to se pretvorilo u potrebu za samospoznajom I samoposmatranjem.
Ako u najkraćem predstavimo suštinu psihološke borbe u šahu ona se sastoji u: a) u proučavanju protivnika, upoznavanju njegovih kvaliteta i slabosti; b) samoanalizi, izučavanju sopstvenih vrednosti I nedostataka i c) iskustvu i znanju adekvatnog suprotstavljanja sebe protivniku što podrazumeva umeće stvaranja situacija koje ne prijaju protivniku, a odgovaraju sebi. Većina šahista uspešno rešava prvi problem, ali se nažalost većina tu i zaustavlja (uvideti nedostatke drugih je mnogo lakše). Mnogo je teže ocenjivati sebe i najčešće se svoji promašaji, porazi vezuju za slučajnosti ili neverovatne događaje. U tom delu Petrosjan je bio neprikosnoven, redak primer umeća da bez sujete, objektivno sagleda svoje mogućnosti i pošteno proceni sebe u odnosu sa drugima.
Mada nije iza sebe ostavio puno pisanog materijala (prerana smrt ga je sprečila do dovrši nekoliko pisanih projekata), kao doprinos izučavanju šahovske psihologije od neprocenjive koriste su njegove beleške o psihološkoj pripremi za meč sa Botvinikom. U njima on demonstrira praktičnu primenu dubokog introspektivnog uvida u svoju karakterologiju, ali što je još važnije istom daje dinamsku dimenziju i koristi ga za praktičnu namenu u motivacionom stimulisanju sebe i neposrednom kreativnom izražavanju u partiji. Ilustrativni su redovi u kojima pokušava da svoja iskustva iz profesionalno-novinarskog praćenja prethodnih mečeva Botvinika sa Smislovom i Taljem transformiše u element svoje pripreme, ali ne samo kroz analizu propusta u njihovim partijama, već kroz retrogradno uživljavanje u samu atmosferu tih mečeva i razne alternativne psihološke aspekte koji su ih pratili. Opis njegovog kontinuiranog psihološkog stanja pred sam početak meča u kome navodi da su njegove misli, bez obzira šta radio (druženje sa prijateljima, kućni poslovi, boravak na fudbalskoj utakmici, čitanje novina) stalno bile posvećene Botviniku i budućem meču, predstavlja izvanredan primer spontane psihološke vežbe da se bude u neprestanom kontaktu sa svojim nesvesnim, da se ono kontinuirano stimuliše i drži u pripravnosti da kad krene „bitka“ bude spremno da mu uzvrati „kreativnim materijalom“ Njegov odnos sa svojim dugogodišnjim sekundantom Boleslavskim, koji je stalno vibrirao u kritičnoj interakciji dve jake ličnosti, istovremeno u ulozi prijatelja i profesionalnih saradnika predstavlja demonstraciju autentičnosti u kojoj su obojica kroz šahovski process svako na svoj način ispunjavali svoje životne misije. To se najilustrativnije iskazivalo u pripremama mečeva za šahovsku krunu, kad je tenzija rasla i još više naglašavala njihovu individualnost. Petrosjanova prisećanja na njihove diskusije, opservacije, vrlo često i direktan sukob mišljenja, predstavljaju dragocen zalog razvoju moderne šahovske psihologije.
(Nastaviće se)