Hans Niemann: „Šah rizikuje da ostane u statusu hobi-igre ako se sistem ne promijeni“
Američki velemajstor Hans Niemann u intervjuu Dini Belenkayi podijelio je svoje viđenje savremene šahovske ‘ekosfere’ – od paranoje oko varanja, preko prenatrpanog kalendara, do budućnosti šampionskog ciklusa.
O paranoji zbog varanja
„Problem je u tome što koriste Proctor zbog malobrojne, ali veoma glasne manjine. Ja sam lično osoba s minimalnom sklonošću ka paranoji. Ali ljudi generalno imaju poteškoća s tim – a šahisti su posebno podložni toj vrsti ludila.“
O sovjetskoj šahovskoj školi
„Ja sam američki patriota, ali izuzetno cijenim istoriju šaha. Mnogo znam o sovjetskoj šahovskoj školi i svemu što je s njom povezano, jer je to zaista fascinantno. Nikada ranije nijedna zemlja nije dominirala šahom kao Sovjetski Savez. Očigledno je da se iz njihovog sistema organizacije i pripreme igrača može i treba mnogo naučiti.“
O pozivu na Vajk-an-Zee
„Radujem se tom turniru – to je bilo sjajno priznanje, na kojem sam iskreno zahvalan. Naučio sam igrati šah u Holandiji, tako da je za mene to i vrlo nostalgično. Pokušaću da maksimalno iskoristim ovu priliku.
Moram poboljšati rezultate u klasičnom šahu. Mnogi igrači mojih godina već su bili u top-10, a neki čak i u top-5, tako da u klasici moram da sustižem. Nisam imao mnogo prilika, ali osjećam da sam najmanje ravnopravan, ako ne i jedan od najboljih svoje generacije u rapidu i blicu. Međutim, pošto rijetko igram klasiku, teško je precizno odrediti moj nivo i objektivno procijeniti svoje vještine.“
O prenatrpanom kalendaru
„Problem je što sa toliko formata više ne znaš za šta se tačno pripremaš. Danas blic, zatim klasika, pa šah 960 – i sve to uz izuzetno gust raspored. U takvim uslovima teško je procijeniti sopstveni napredak. Jednostavno pokušavaš da igraš, učiš i postaješ bolji tamo gdje možeš.“
Zašto je fristajl najpošteniji format
„Moja glavna zamjerka klasičnom šahu je premali statistički uzorak. Jedna partija dnevno, ogroman obim pripreme. Fristajl je, s druge strane, najmeritokratskiji format, jer nema pripreme otvaranja. Tempo je brži, partija je više.
Sa sportske tačke gledišta, trebalo bi da bude što više partija i što pravedniji sistem – i bez sumnje, takav sistem je šah 960. Mislim da bismo trebalo da se ugledamo na tenis, jer sadašnji format loše odgovara šahu. Strogo individualni sport se bolje razvija u nokaut-sistemu.“
O rejtingu u šahu
„Činjenica da se Magnus i Hikaru predstavljaju kao broj 1 i broj 2 – to je svetogrđe. Neaktivni su, ne igraju. U mnogo čemu naš sport izgleda neozbiljno. A podijeljena titula svjetskog prvaka u blicu u Njujorku bila je, iskreno, najodvratnija stvar koju sam ikada vidio u šahu. To je bilo potpuno poniženje sporta.
Čini mi se da se šah trenutno nalazi u tački u kojoj se očajnički pokušava zadržati zvijezde, polazeći od pretpostavke da je u njima koncentrisana komercijalna vrijednost. A pritom je čitavom sistemu potrebna radikalna reforma – u suprotnom ćemo ostati hobi-igra koja nikada neće dobiti prave sponzore.“
O „nabijanju“ rejtinga, Hikaruu i Turniru kandidata
„Ako pratite Hikaruovu retoriku prema Emilu i FIDE-u, ona je prilično agresivna i oštra. U svojim formulacijama je neprofesionalan, a njegov neprijateljski stav odavno nije tajna. Meni to izgleda kao loša šala. Ne bih volio da se tako ozbiljna stvar pretvori u farsu, jer je riječ o svjetskom prvenstvu.
Da sam ja tako skupljao rejting, ljudi bi bili šokirani. Hikaru neće biti dobro pripremljen za Turnir kandidata – to što radi je najgora moguća priprema.
Usprkos njegovom, po mom mišljenju, prenaduvanom rejtingu, ne smatram ga favoritom. Osim ako ne dođe u neku čudesnu formu. U suprotnom bih prije vidio Sindarova kao favorita.“