Piše: Sergey Voronkov
pisac, istoričar
KRENIMO!
Od dvadeset prethodnih šampionata, samo dva (Odesa 1929. i Tbilisi 1937.) nisu održana u Moskvi (12) i Lenjingradu (6). Ovaj su odlučili organizovati u Kijevu, a povod je bio zaista spektakularan – 300-godišnjica ponovnog ujedinjenja Ukrajine s Rusijom. Moglo bi se pomisliti da bi lokalni Sportski komitet dao sve od sebe da turnir bude organizovan na najvišem nivou. Ni približno! Propuste u organizaciji morali su popravljati tokom turnira, a jednu problematičnu tačku nisu uspjeli riješiti.
Vinogradov: „Pokušaji da se izda bilten posvećen prvenstvu završili su potpunim fijaskom. Preuzimajući ovu obavezu, Ukrajinski komitet za fizičku kulturu i sport nije je ispunio. Ranije su latvijske, litvanske i druge šahovske organizacije obezbjeđivale izdavanje biltena čak i tokom kvalifikacionih turnira za šampionat. A ukrajinska organizacija, kojoj je povjereno najodgovornije takmičenje, čitavm tokom turnira se spremala za izdavanje biltena – ali ni jedan broj nije izašao.“ („Šah u SSSR-u“ br. 4, 1954.)
Da, u „Šah u SSSR-u“ objavljen je „Dnevnik turnira“ Mikenasa sa Ragozinom, ali bez lirike, sa naglaskom na partije. Ovaj put je „Sovjetski sport“ razočarao: niti intervjua, niti karikatura. U „Večernjoj Moskvi“ također ništa živopisno, samo suvi, bez uobičajenog humora, izvještaji Flora, ali bar su dali karikaturu Korčnoja…
Na toj pozadini, kijevski „Radjanski sport“ izgleda kao cvjetni vrt: tu su i karikature, i intervjui s pobjednicima, pa čak i Flor piše tako da izgleda kao da je poliven živom vodom!
Iz štampe:
„U Palati kulture prehrambenih radnika 7. januara otvoren je XXI šampionat SSSR. Od prethodnih se razlikuje po tome što je među učesnicima mnogo mladih šahista.
Zastavu šampionata podigao je velemajstor M. Tajmanov. Zvone državne himne SSSR i Ukrajinske SSR. Takmičenje je otvoreno. Obavlja se žrijebanje. Kao rezultat, učesnici su raspoređeni ovako (kurzivom označeni velemajstori):
1.G. Lisicyn (Lenjingrad), 2. R. Holmov (Viljnus), 3. Ju. Averbah (Moskva), 4. A. Suetin (Minsk), 5. E. Geler (Odesa), 6. M. Tajmanov, 7. V. Bivšev (oba – Lenjingrad), 8. A. Lilienthal, 9. T. Petrosjan (oba – Moskva), 10. S. Furman, 11. G. Borisenko (oba – Lenjingrad), 12. A. Sokolsky (Minsk), 13. I. Livšin (Moskva), 14. G. Ilivicki (Sverdlovsk), 15. L. Šamkovič (Jaroslavl), 16. A. Bannik (Kijev), 17. V. Korčnoj (Lenjingrad), 18. S. Flor (Moskva), 19. R. Nežmetdinov (Kazan), 20. V. Ragozin (Moskva).“
(„Sovjetski sport“, 9. januar)
Havin:
„Četvorica učesnika – Bannik, Livšin, Nežmetdinov i Šamkovič – prvi put igraju na tako jakom turniru. Ali to ni malo ne znači da neće aktivno konkurisati za nagrade. Bannik, višestruki šampion Ukrajine, uspješno je nastupao na niz polufinalnih turnira za prvenstvo SSSR. Nežmetdinov – šampion RSFSR (zanimljivo je da ima i titulu majstora sporta u igri dame). Imena Livšina i Šamkoviča manje su poznata šahovskoj publici, ali istorija šahovskih takmičenja zna mnogo slučajeva kada takvi „novajlije“ prestignu slavne majstore.“
(„Radjanski sport“, 8. januar)
Flor:
„Šampionat SSSR treba da bude kulminacioni događaj svake šahovske godine, sportski i kreativni pregled dostignuća naših šahista. Nažalost, ove godine sovjetska šahovska javnost je veoma razočarana odsustvom brojnih velemajstora. Gdje su oni?
Ne može se imati nikakvih zamjerki Botviniku i Smislovu. Obojica imaju mnogo obaveza: Botvinik mora braniti svoju titulu, a Smislov je pokušava oduzeti. Obojici nije lako. Prirodno je da se obojica moraju dugo i ozbiljno pripremati za taj susret.
Bronštajn i Toluš su na početku šampionata bili u Engleskoj. Keres je tri puta osvajao zlatne medalje državnog šampiona (preciznije, dva puta, jer 1947. medalja još nije bilo). Šteta što ga nema u Kijevu. Velemajstor je zauzet literarnim radom. To nije naročito uvjerljiv razlog da odbije učešće u turniru…
Pomalo čudno je i podudaranje okolnosti – bolest Boleslavskog i Kotova sa početkom šampionata.
Ali resursi sovjetskog šahovskog pokreta, njegove snage i talenti su toliko veliki da, čak i bez nekoliko velemajstora, 21. šampionat SSSR ostaje turnir prvog reda.“
Po prvi put šampionat se održava u glavnom gradu Sovjetske Ukrajine (podsjećam, u Kijevu je trebao biti 10. šampionat, ali je zatim prebačen u Tbilisi). Tokom mjesec dana, šahisti iz različitih republika biće gosti prekrasnog Kijeva, u zlatnoj Ukrajini. Šampionat SSSR održavaće se u danima sveukupnog narodnog slavlja 300-godišnjice ponovnog ujedinjenja Ukrajine s Rusijom.
Mjesto održavanja šampionata izabrano je vrlo mudro. Ukrajina je dala mnogo za razvoj sovjetske šahovske umjetnosti. Ukrajinski majstori razvili su brojne vrijedne teorijske probleme. Šahovskom svijetu je dobro poznato ime iskusnog praktika i teoretičara A. Konstantinopoljskog, a daleko izvan naših granica širi se slava poznatih velemajstora Boleslavskog, Bronštajna i Gelera, koji su se školovali u Ukrajini. Poznata su i imena metodičnog i jakog šahiste I. Lipnickog, upornog i oštrog majstora A. Bannika, te mnogih drugih talentovanih ukrajinskih igrača.“
(„Šah u SSSR-u“, 12. januar)
Učesnici, sudije i organizatori šampionata.
Sjede (slijeva nadesno): Flor, Lilienthal, Petrosjan, Ratner (sudija), Vinogradov (glavni sudija), Geler, Averbah, Tajmanov, Furman, Ilivicki.
Drugi red: Sokolsky, Holmov, Livšin, Bivšev, Borisenko, Usaji (sudija), Mahinja (sekretar), Korčnoj.
Treći red: Suetin, Nežmetdinov, Šamkovič, organizator, Kofman, Volkoviski.
(Iz arhive Ju. Averbaha)
Iz štampe:
„Velika sala Palate kulture radnika lake i prehrambene industrije bila je prepunjena. Zvoni zvono. Glavni sudija turnira V. Vinogradov daje znak za uključivanje šahovskih satova. Na deset šahovskih stolova odvija se napeta borba.“
Vinogradov:
„Nažalost, ukrajinska šahovska organizacija nije u potpunosti iskoristila pružene mogućnosti. Masovni rad tokom turnira bio je loše organizovan. Sala za publiku, kapaciteta 1000 gledalaca, bila je ispunjena tek do pola, i tek u posljednjim kolima u sali nije ostalo slobodnih mjesta…
Bilo je i drugih nedostataka u organizaciji finala. Demonstracione table pojavile su se tek u 2. kolu, i to tako loše postavljene da je bilo teško pratiti partije. Na rotatoru štampane partije izlazile su s mnogo grešaka.“
(„Šah u SSSR-u“ br. 4, 1954.)
(Nastaviće se)