Greška velemajstora Polugajevskog
Godine 1980. u naš Institut došao je Polugajevski. Neposredno prije toga pobijedio je Talja u meču, zatim u polufinalu izgubio od Korčnoja, dokazujući, sebi pre svega, da je konačno naučio da kontroliše nerve i postao pravi borac. Nažalost, Polugajevskom je već bilo četrdeset šest, i taj ciklus ostao je njegov najveći uspjeh.
Sala našeg Instituta bila je prepuna; svi su došli da čuju velemajstora kako priča o novom ciklusu kandidata i predstojećem trećem meču Karpov – Korčnoj. Ljudi su zapisivali bilješke, postavljali pitanja, aplaudirali. Predavanje je trajalo oko sat i po, a zatim je Polugajevski održao simultanku.
Jedna naša saradnica, Valja, dovela je sina koji je već nekoliko godina igrao šah u Dvorcu pionira. Dječak je učestvovao u simultanci – i izgubio. Kada je sve završeno, velemajstor se spremao da ode, a Valja ga je zaustavila:
– Lev Abramoviču, kako vam se čini moj sin? Zna li da igra?
– Sposoban dečko – ljubazno je odgovorio Polugajevski i otišao.
Valja je tada potpuno izgubila kontrolu:
– Ako takav čovjek kao Polugajevski kaže da je moj sin sposoban, učiniću sve da se ostvari u šahu!
Klimnuo sam glavom. Nije imalo svrhe objašnjavati joj da niko, pa ni Polugajevski, po jednoj partiji u simultanci ne može procijeniti talenat. Dječak je ionako četiri godine išao u Dvorac pionira, a još nije prešao drugu kategoriju.
– Slušaj – rekla je – možeš li ti da radiš sa mojim sinom kod nas kod kuće, bar jednom nedjeljno?
Pokušao sam da se izvučem, ali nije išlo. Valja je bila uporna. Moralo je da se ide.
Radio sam s dječakom, a zatim su me Valja i njen muž pozvali za sto: bokal votke, kavijar, crvena riba. Sami nisu pili mnogo, a ja nisam mogao da odolim. Vozio sam se kući sat i po, posle bokala, i ujutro rano na posao. Sledeće nedjelje sve se ponovilo. Počeo sam da razmišljam kako da se toga rešim.
Tada sam se sjetio Sergeja. Povremeno sam s njim igrao blic za vrijeme pauze za ručak. Iako običan amater, igrao je na nivou prve kategorije, a živio je blizu Valje.
– Serež, ovako je stvar – kažem mu – može se zaraditi, u pedeset sedmom odjelu radi jedna žena…
Ispričao sam mu čitavu situaciju. Pristao je.
– Valja, slušaj – rekoh – nemoj se ljutiti, meni je ovo previše naporno, putujem daleko. Ali u mom odjelu radi jak prvokategornik, zove se Sergej, živi blizu tebe. Spreman je da radi sa tvojim sinom, za novac, naravno.
Sergej je od Valje uzimao deset rubalja po času, dolazio nekoliko mjeseci, dok se Valja nije uvjerila da i velemajstori mogu da griješe. Za to vrijeme, Sergej je uspio da kupi dobar magnetofon.
Rukopis
Jednog dana neka televizijska novinarka uzimala je intervju od slavnog narodnog akademika Terentija Semjonoviča Malceva. Bio je već veoma star. Djevojka ga upita:
– Mnogo se govori o “Malcevovom rukopisu” u poljoprivredi (radi se o metodi u poljoprivredi koju je otkrio davno Malcev). Šta vi o tome možete reći?
– Ma, rukopis mi je još u djetinjstvu bio loš, a sada su to prave škrabotine, ne može se pročitati – odgovorio je Terentij Semjonovič.
(Nastaviće se)
******************
Stari Semjon
(Prenesene priče Starog Semjona iz knjige „Iz dubla“).