Piše: Vladimir Nejštadt
Hju Aleksander – Svetozar Gligorić
Čeltnem 1951.
27.Nc5! Da, po prvoj varijanti…
27…Re8
28.Nd7+! Najefektnije i najefikasnije za nastavak napada!
28…Rxd7
29.Bf5 Re1+ (šta drugo?)
30.Rxe1 Rd6. Ovdje bi mladi, tamnoputi Srbin, koji na izgled podsjeća na holivudskog šarmera Klarka Gejbla, sigurno mogao i malo da uspori…
31.Re4 Nd4
32.Bc8 b6
33.Ba6 Ne6
34.Bc4 Nc5
35.Rxf4 Nd7
36.g4 Rxf6
37.Rxf6 Nxf6
38.Kd2 Nd7
39.Ke3 Ne5
40.Be2 Ke7
41.Ke4. 1-0.
U sljedećem kolu protiv samog najtajnovitijeg majstora šaha suprotstavio se bivši kandidat za svjetsku titulu, kojem je u avgustu 1936. prilično bez otpora poklonio partiju u 24 poteza na čuvenom Notingemskom turniru.
…Jednom prilikom, neki K.U. Lojd ispričao je svom mladom prijatelju, londonskom školarcu Bil Hartstonu, da je kao student Kembridža iz čiste dosade pokušao da nasloni ostatak šahovskih figura na bijelu damu tako da piramida stoji čvrsto i nepokretno. …I, usprkos svom trudu, ništa mu nije uspjelo. A nekoliko godina kasnije sam Bil, takođe student Kembridža (matematiku je učio na Jezus koledžu), odlučio je da sprovede u djelo tu ideju starijeg prijatelja, opet da razbije dosadu… Koristio je jeftin komplet od francuskog boksita koji je ponio od kuće. I skoro tokom čitavog studentskog života uporno je pokušavao da složi tu piramidu. I na kraju je uspio!
A dijeleći tajnu uspjeha, posebno je istakao da su kod konjića, koji su postali “oslonci” jedinstvene kule, uši virile na gore…
Taj divni konjić legendarnog Stountonovog dizajna, zbog oblika svojih ušiju, sigurno ne bi odgovarao za čudesnu konstrukciju Hartstona.
…Ispostavilo se – baš je to bilo idealno za povezivanje spratova u toj “velikoj šahovskoj hrpi”, kako sam Bil naziva svoju vlastoručnu fantastičnu kompoziciju od boksitnih figura!
Pored toga, Vilijam Hartston (nedavno je napunio 78 godina) poznat je u šahovskom svijetu kao međunarodni majstor, dvostruki šampion Engleske, kolumnista, televizijski voditelj, plodni pisac, koji piše ne samo o šahu, nego i o mnogim drugim temama.
A zašto smo ga spomenuli… Godine 1976. izdao je, zajedno sa Harijem Golombekom, sjajnu knjigu “The best games of C.H.O’Alexander” – sa dirljivim memoarom Stjuarta Milner-Barija o svom nerazdvojnom prijatelju. Njih dvojica su tokom Drugog svjetskog rata, živeći u susjednim barakama na čistini Bletchley Parka, razbijali neprijateljske “Enigme”. Hju – njemačku Kriigsmarin, Stjuart – Luftvafovu.
Dakle, u knjizi “The best…” nalaze se 70 najboljih partija Aleksandera; one koje je odigrao prije rata komentarisao je Golombek, a one nakon – Hartston, uključujući, naravno, i ovu…
Hju Aleksander – Jefim Bogoljubov
Čeltnem 1951
Sicilijanska odbrana B91
1.e4 c5 2.Nf3 d6 3.d4 cxd4 4.Nxd4 Nf6 5.Nc3 a6 6.g3 e5 7.Nde2 Be7 8.Bg2 Be6 9.O-O Nbd7 10.h3 Rc8 11.a4.
11…O-O? Znak pitanja – Hartstonova oznaka, a evo i njegovog komentara:
„Birajući za otvaranje pozicije udarac d5, crni je morao precizno sačekati trenutak kada će zaista moći da izvede taj potez. Međutim, sada je suočen s činjenicom da mu nedostaje jedan tempo, pa će se naći u beživotnoj i stegnutoj poziciji. Odmah posle 11…Nb6! ni 12.a5 Nc4, ni 12.Be3 Nc4 ne daju bijelom prednost, 12.Bg5 se dobro parira sa 12…h6, dok ostali beli potezi dozvoljavaju 12…d5 i potpuno oslobađaju ruke crnom, jer na 13.a5 uvek postoji kontra 13…d4.”
Izvinjavam se, poštovani Vilijame, ali „Stockfish“ ne osuđuje rokadu crnih, smatrajući je, prvo, ravnopravnom sa „odmah“ 11…Nb6, a drugo – da bi crni svejedno mogao da otvori poziciju prodorom pješaka u centru u daljoj igri…
12.Be3 Nb6 13.b3! (ocjena poteza po Hartstonu) 13…Qc7.
Ovdje umesto tihog pomaka kraljicom motor preporučuje probijanje 13…d5!, nakon čega slede:
14.Bxb6 Qxb6 15.a5 Qc5 16.Nxd5 Nxd5 17.exd5 Bd7, i iako bijeli ima višak pješaka, on se vraća:
18.c4 Bd6 19.Qd2 f5 20.Rfc1 Qb4 21.Qxb4 Bxb4 22.Rd1 g6 23.d6 e4 24.Nf4 Rf7 25.Rac1 Rc6 26.f3 g5 27.Nd5 Bxd6, završnica praktično izjednačena.
Hartston je dodao još pet poteza bijelog sa uzvičnicima (s kojim se „Stockfish“ uglavnom slaže), i evo ih u closti:
14.a5 Na8 15.f4 exf4 16.gxf4 Rfe8 17.Bd4! Qd8 18.f5 Bd7 19.Qd3! Bc6 20.Qg3 Bf8 21.Nf4! Nc7 22.Ncd5 Bxd5 23.exd5 Nb5 24.Bb6 Qd7 25.c4 Nc7 26.h4 Ne4 27.Qd3 Nc5 28.Qc3 Na8.
Loš povratak koji bijelom omogućuje moćni napad na kraljevom krilu; motor ovde savjetuje 28…Ne4, i crni bi mogao da izjednači – 29.Qd3 Nf6 30.Bd4 Qd8 31.b4 Re7…
29.Bxc5 Rxc5 30.Bh3 Qd8 31.f6! Qxf6 32.Qxf6 gxf6 33.Nh5 Re3 34.Nxf6+ Kg7 35.Ra2 Rxh3 36.Rg2+ Kh6 37.Rf5. 1-0.
Tako je Konel Hju O’Donel tačno 15 godina kasnije „vratio dug“ Jefimu Dmitrijeviču!
Naravno, Aleksander je bio upućen – zbog čega je FIDE prvo (1950. godine) odbila da prizna pobjedniku kultnog Prvog Moskovskog turnira za velemajstorsku titulu (kada je ta titula zvanično uvedena kao najviše šahovsko priznanje). Ali sigurno nije znao sve detalje dugog rada Bogoljubova u Krakovu kod egzekutora i šahovskog fana Hansa Franka. Ovu osjetljivu, dugo tabuiziranu, pa čak i bezobzirno prećutanu temu nedavno je duboko i potpuno nepristrasno istražio berlinski profesor anglistike i istoričar Bernd Lange.
Po završetku Drugog svjetskog rata saveznici su natjerali njemačke članove Nacional-socijalističke partije da odgovore na sve tačke posebnog upitnika (Meldebogen). U svom domu u Tribergu (tada u francuskoj okupacionoj zoni) Jefim Dmitrijevič je lično popunio ovaj obrazac u septembru 1948. godine. Bernd je uspio da pronađe taj njegov „izvještaj“ (način pronalaska vidi niže) i uzeo ga kao osnovu za svoja istraživanja objavljena početkom 2020-ih u šahovskom časopisu „KARL“ (izdavačkom kućom u Frankfurtu na Majni); te senzacionalne „karlske“ članke (sa svim varijantama) profesor je ljubazno poslao i vašem pokornom slugom, i u toku naše dosadašnje, i još uvijek trajne prepiske značajno ih dopunio.
(Nastaviće se)