Piše: Velemajstor Božidar Bonja Ivanović
TRI MAESTRA U „TRI ŠEŠIRA“
U jednu od brojnih posjeta Beogradu Talj je došao na poziv svog budućeg kuma Petra Smederevca, tadašnjeg kapitena Olimpijskog tima SFRJ. Pera je priredio večeru u poznatom restoranu „Tri šešira“ u Skadarliji i poželio da budemo njegovi gosti još Svetozar Gligorić i ja.
Bilo je divno veče uz muziku i tu smo tek saznali za razlog našeg okupljanja. Pera Smera, kako su ga u šali zvali, iznio je pred Taljem želju da bi, ukoliko dobije sina, čemu se nada, volio da mu Talj podari svoje ime.
Miša se prijatno iznenadio i dok je razmišljao šta da odgovori, ja sam u blizini primijetio jednog slikara koji je povremeno gledao u Talja i grafitnom olovkom crtao njegov portret na većem listu papira. Razmišljao sam da li ga je poznao ili mu je bio zanimljiv lik kao inspiracija.
Utoliko se Talj oglasi riječima: „Znaš Pera, sasvim te razumijem i biće mi drago da dam ime tvom sinu, ali da znaš, imam ime i ako bude kćerka. Mislim da bi za djevojčicu bilo lijepo ime Talija!“
Tek što je Talj to izustio, našem stolu priđe slikar. Izvuče list iz bloka i pokaza svoj rad Talju, pa ubrzo dodade: „Ako želite da otkupite, slika košta 100 DM.“ Pogledah rad i baš mi se dopao, pa sačekah da vidim kako će Talj reagovati. Malo je zagledao i onda reče: „Pera, daj mi olovku, moju sam zagubio“. Kapiten nađe u tašni pero i pruži ga Talju. Mihail potpisa svoje puno ime, vrati Peri olovku a portret slikaru, pa zaključi: „Sad možete prodati sliku 500 DM“. Čovjek se tek sad ozbiljno zagleda u Talja i dok se udaljavao od stola nije skidao pogled sa „gusara iz Rige“.
A kakva je intuicija krasila Talja ubrzo je shvatio i Pera kad se rodila T a l i j a
(Preneseno sa fejsbuka)