U eri burnog razvoja i popularnosti drevne igre u drugoj polovini prošlog vijeka naša bivša država SFRJ dugo je držala drugo mjesto iza prejakog Sovjetskog saveza. Zato je zanimljiva ova priča sa Olimpijade „Lucern 1982.“ koja je došla u trenucima kad moćni jugoslovenski tim počinje da osjeća efekte državne krize zbog koje je SIV hitno donio „Dugoročni program ekonomske stabilizacije“. Tako se desilo da šahisti budu prvi koji će osjetiti simptome državne nemoći ali će baš zato dati svoj maksimum da bi sačuvali ugled jugoslovenskog šaha.
Zvučaće nestvarno ali jednu od tih nazovi restrikcija čelnici naše ekspedicije saopštili su uz odluku za koju smo pomislili da je šala. Naime, vođa puta je saopštio da, u skladu sa pomenutim programom, tim koji nastupa tog dana (4 muškarca i 2 žene) ima pravo da ruča po narudžbini a rezerve (2 muškarca i 1 žena) mogu da koriste samo pansion. Nije teško shvatiti kako smo se osjećali ali smo se svi pogledali i „dogovorili“ da mislimo samo na igru.
Startovali smo jako dobro i već u ranoj fazi naišli na glavnog rivala SSSR. Zaigrali smo kao nikad prije u tom okršaju i nadigrali sovjetski tim : Karpov Kasparov, Beljavski, Talj. Veoma zadovoljni igrom i pozicijama u prekidu potrudili smo se da brzo dođemo u hotel i, bez večere, obavimo analize kako bi se spremno vratili na nastavak. Takav je bio presing igranja partija.
Čim smo stigli u hotel „Ancre“ dali smo prednost analizi Gligorićeve pozicije protiv Kasparova. Baš u tim trenucima ušla je delegacija SSSR -a (Aleksandar Rošalj i Nikolaj Krogijus) koji su nam predložili 2 : 2 bez nastavka. Ponudu smo s razlogom odbili a i jasno je bilo da su oni bili nezadovoljni pozicijama u prekidu. Ali eto, šta se drugo moglo desiti kad su oni tako organizovani pa su još iz dvorane izdiktirali stručnom štabu pozicije da ih što prije prouče a mi u skromnim uslovima i bez takve važne podrške… Kad su gosti otišli svi smo nastavili da tražimo spas za Gligorića. Bilo je šansi za remi ali je partiju odlučio neobičan postupak Kasparova koji se desio tokom prekida. O tome sam naveo detalje u svojoj knjizi pod naslovom „Misterija kovertiranog poteza“. Za prvim stolom Ljubojević je imao malu prednost protiv Karpova ali se crni vješto odbranio. Tu je sad nastupio prvi mali šok za nas kad je Vlado Kovačević ispustio laku pobjedu protiv Beljavskog. Kad sam to vidio i ja sam, umoran od teške borbe, ispustio dobitak protiv Talja. Tako smo propustili da prvi put u našim međusobnim susretima pobijedimo SSSR što bi nam otvorilo vrata prema samom olimpijskom vrhu. Na kraju smo bili četvrti a nedostajao nam je poen za drugo ili treće mjesto.
Kroz ovaj presjek stanja u zemlji u tom periodu i tako snažan duh naših igrača, bez adekvatnih uslova, želio sam da izrazim sjećanja i radost što sam u tom društvu proveo najljepše dane svog života. Nažalost, u ovom vijeku mogao sam jedino da čuvam ta sjećanja iako sada nema razlike između porudžbine i pansiona.
Slika: u prvom planu M. Talj – B. Ivanović, u pozadini G.Kasparov-S.Gligorić
(Preneseno sa fejsbuka)