Piše: Božidar Bonja Ivanović
Jučerašnji derbi duel Gukeš – Karlsen donio je puno uzbuđenja ali i motivacije za ljubitelje senzacija koji su više opisali nesvakidašnji čin poraženog igrača nego sami tok i kraj ove borbene partije. Naime, Karlsen je izvrsnom strategijom nadigrao protivnika ali je u oskudici vremena napravio grubu grešku i previd „začinio“ jakim udarom šake po stolu. Onda je pružio ruku u znak predaje i otišao iz sale.
Ovaj događaj meni je poslužio da ukažem na neke činjenice koje će, donekle, objasniti ovaj iznenađujući čin.
Prvo ću reći da je šah surova psihofizička borba gdje se čovjek poslije jedne ovakve partije osjeća kao da nije par noći spavao. Ne pravdam Karlsena ali ga mogu shvatiti jer sam se par puta i ja tako osjećao ali sam znao da smirim emocije.
Ljubitelji šaha će ovo tumačiti svako na svoj način a ja ovo više navodim iz razloga da ukažem na jedan bitni detalj koji je povezan sa ovim dogadajem.
Prvo ću reći da su veliki majstori prošlih vremena usaglasili racionalni tempo sa 40 poteza za 5 sati igre. To znači da su oba protivnika imali na raspolaganju po dva i po sata za razmišljanje i zato su i partije iz tih vremena završavale sa manje nepreciznosti.
Nove generacije valjda „osjećaju“ da je taj tempo zastarao i da igru treba ubrzati a evo šta o tome kaže ova partija. Karlsen je dobitničku poziciju stekao kad je, po starim pravilima već prošla kontrola igre i imao bi čitavu noć za odmor i analizu. Ovako je, premoren teškim manevrima, morao da požuri i to mu je donijelo poraz.
Ako ima nešto dobro u svemu tome bilo bi za očekivati da igrači, pogotovo oni najjači, shvate šta je donio taj novi tempo i da vrate šahu dostojanstvo koje su mu iskovali Štajnic,Lasker, Aljehin, Kapablanka, Botvinik, Smislov, Talj, Karpov, Petrosjan, Kasparov i nadasve Boris Spaski i Bobby Fischer….
(Preneseno sa fejsbuka)