Timur Ganejev
Zamjenik šefa sportske rubrike Sport –Express-a
Ruski velemajstor Daniil Dubov.
Foto FŠR
Ilja Levitov je rekao da sada čeka odgovore američkog velemajstora na detektoru laži.
Ruski velemajstor Daniil Dubov pobijedio je u mini-meču u Moskvi američkog šahistu Hansa Niemanna (9,5:8,5).
Meč se sastojao od 18 partija sa kratkim vremenom za razmišljanje (3 minute + 2 sekunde po potezu) i bio je vrlo napet. Nakon prvog dana Dubov je vodio 5,5:3,5, ali je drugog dana Niemann uspio izjednačiti rezultat. Prije poslednje partije rezultat je bio izjednačen — 8,5:8,5. Daniil je igrao bijelim figurama i uspio je napraviti probleme svom protivniku, a kada je već izgledalo da će Hans izbjeći poraz, Rus je pronašao odličan resurs i uspio da pobijedi u završnici sa skakačima. Prema dogovoru, poraaženi je pristao da prođe testiranje na detektoru laži.
Rezultati meča, koji je održan u studiju Levitov Chess, „SE“ je diskutovao sa tvorcem projekta — bivšim izvršnim direktorom Federacije šaha Rusije Iljom Levitovim.
Na kraju se ispostavilo da igraju otprilike isto
Može li se ovaj meč uporediti sa susretom Garija Kasparova i Vladimira Kramnika u hotelu „Kosmos“ 1998. godine (to je bio jedan od prvih pokušaja prenosa sličnih događaja — napomena „SE“)? Hoće li rivalstvo Dubova i Niemanna ostaviti sličan trag u istoriji šaha?
Ilja Levitov — Ne, ovo je ipak više lokalni događaj. Tada su igrali aktuelni svetski prvak i jedan od kandidata za krunu. U tom trenutku Vladimir je već bio drugi-treći šahista svijeta, zajedno sa Višijem Anandom. Plus, tada se blic šah uopšte nije igrao na ozbiljnom nivou. A sada imamo meč između dva velika šahista, u online formatu. Sama ideja, čini mi se, bila je vrlo revolucionarna. A sada je to već postala norma. Ali uopšte, jako mi se dopao ovaj format. Čini se da potcjenjujemo ovaj format.
— U nedjelju, 9. marta, napisali ste: „Igrati 9 partija 3+2 — ideja Daniila i Hansa. Uspjelo je još i zato što nije bilo pauza ‘za WC’, ‘za cigaretu’ i slično. Napetost ostaje, potezi idu, situacija se stalno mijenja. Ima kulminaciju i rezultat.“ Da li se pokazalo da 18 partija nije dovoljno za ovaj meč?
Ilja Levitov — Ne. Za bilo koji broj partija može se reći da ih je malo. Ili da bi trajanje fudbalske utakmice trebalo povećati na 100 minuta. Nije u tome stvar. Prvo, oni su sami dogovorili takav broj partija, nisam ja nametnuo ovaj format. Drugo, 18 partija je sasvim dovoljno da se odredi ko trenutno igra jače. Na kraju se ispostavilo da igraju otprilike isto.
Zato praktično nije bilo pauza, zastoja. Tako spektakl dobija dramaturgiju. Ima početak, razvoj, kulminaciju i finale. To je bio sjajan akcioni trenutak. Čitav meč je trajao tri sata, a mi ponekad vidimo četiri poteza za tri sata.
— Maksimalno sportski format.
Ilja Levitov — Naravno. Meni u šahu toga jako nedostaje. Ne mogu da osjetim napetost u klasičnom formatu. Jednoznačno postoji u mečevima za svjetskog šampiona, ali i to samo bliže razrješenju. U poslednjoj partiji ili na taj-brejku. A prije toga kao da mi sve prolazi mimo ušiju. A ovdje postoji stalna sportska napetost, kao serija penala posle utakmice, u dopunsko vrijeme.
Jednostavno mi se čini da šah, u suštini, malo ko razumije. Kakva je razlika — ne razumjeti suštinu onoga što se dešava tokom 6 sati ili 1,5. A ovako bar izgledamo privlačno za potencijalne sponzore.
— Da li bi bilo interesantno organizovati takav turnir među vodećim šahistima?
Ilja Levitov — Završni dio Speed Chess Championship-a 2024 u Parizu odigran je u sličnom formatu (Magnus Carlsen je pobijedio Hansa Niemanna u polufinalu rezultatom 17,5:12,5, a u finalu deklasirao Alirezu Firuzju — 23,5:7,5. — napomena „SE“). Na internetu već odavno igraju ovakve mečeve, od početka 2000-ih. Sjećam se, Morozevič, Kamski, Aronian su se borili u dugim mečevima na ICC-u. Igraš nekoliko sati i pokazuješ ko je jači. Ne znam, čini mi se da je to vrlo sjajan format. Imaš pobjednika, imaš poraženog. Zapanjujuće je interesantno za običnog navijača.
— Da li su se protivnici međusobno poštovali?
Ilja Levitov — Sve je bilo super korektno, džentlmenski. I u fazi pregovora, i tokom čitavog meča. Nisu imali nikakvih nesuglasica među sobom. U prvoj partiji bio je sporan trenutak, ali smo nas trojica pregledali snimak i došli do zajedničkog mišljenja (Niemann je sumnjao da mu je isteklo vrijeme — napomena „SE“).
— Da li se promijenilo vaše mišljenje o Niemannu nakon ovog meča?
Ilja Levitov — Prvi put sam ga vidio uživo, ranije smo se samo online dopisivali. Šta mogu reći, Hans je pravi Amerikanac. Aktivan, energičan, veseo, duhovit, živahan, normalno kontaktira. Hans je ostavio dobar utisak.
— Sada Niemann mora da prođe test na detektoru laži. Već je poznato gdje će to da uradi?
Ilja Levitov — Razgovarali smo o tome prije meča, ali ovaj dio me više ne zanima. Zamolili su me da organizujem meč, na tome sam završio. Sada ću kao supernavijač čekati ovo pitanje na poligrafu. Ne znam, da li ću dočekati. Eto, pitanje je.
— Da li je bilo reakcija vaše publike na prenos ovog meča?
Ilja Levitov — Mislim da je ovo najvažniji događaj na našem kanalu u poslednjih pet godina. Sigurno je najvažniji od onih koje smo organizovali. Imamo rekord po broju pregleda. I uopšte, oko ovog događaja bilo je veliko uzbuđenje.
Sada nije 1956. godina, već smo navikli na emocionalnu prezentaciju sporta
— Ako pravilno razumijem, oni obojica nisu komentarisali rezultate?
Ilja Levitov — To nije ni planirano. Ne podržavam to previše, sam to nikad ne gledam. Šahista nakon partije, bez obzira da li je pobijedio ili izgubio, uvijek je u promijenjenom stanju. I postavljati mu pitanja: kako se osjećaš, da li ti je bilo teško da igraš, koliko si umoran… Sve to postaje banalno. Odmah nakon partije Daniil je bio vrlo uzbuđen i odmah je napustio salu za igru. Niemann odmah nije otišao jer sam morao da pozovem taksi za njega.
To je karakteristična osobina ovog formata, nakon klasične partije si mirniji, iako možeš biti duboko razočaran ili, s druge strane, srećan ako si pobijedio. Ali nema tog nervnog iscrpljenja kao nakon blica, jer blic — ipak je mnogo napetiji. I to mi se također sviđa, volim emocije.
— Može li se povući analogija sa velikim tenisom? Izašli su, igrali dva-tri sata — i postoji rezultat.
Ilja Levitov — Rezultat postoji, da. Kod nas su ti dugi turniri, remiji, ljudi dubokoumno igraju. Ali sada nije 1956. godina. Već smo se navikli na emocionalnu prezentaciju sporta. Za modernog čovjeka, sport su emocije. Želiš da neko na kraju dana izgubi i ispadne. Tada bi bila drugačija borba. I čak i ako budu kratki remiji, biće to praćeno živom borbom.
Sada gledaš Ligu šampiona, i uživo ti prikazuju najzanimljivije trenutke svih utakmica dana. Komentarisanje šaha je isto to. Takođe diskutujemo o nekoliko partija odjednom. Uslovno rečeno, ovdje Aronian je žrtvovao figuru, a u partiji Gruščuka i Nepomniaščija ide mirna pozicijska borba.
I kada se mečevi igraju na ispadanje, čak i ako ih ima četiri ili osam istovremeno, uvijek će biti jedan meč dosadan, usporen, ali sigurno će biti i jedan uzbudljiv meč o kojem će biti interesantno pričati. I ne treba držati komentatora u programu pet sati.
— Super je što su za meč bila dva sjajna komentatora: Aleksandar Šimanov — Danijel Narodicki.
Ilja Levitov — Njima je interesantno da rade zajedno. Momci su se dobro družili.