Piše u fejsbuk grupi “Nema više varanja u šahu”: Milan Pacher
Zdravo, dragi šahovski prijatelji! Juče se desilo nešto nevjerovatno tokom turnira u Budimpešti. Ovo je bila pozicija posle mog poslednjeg poteza, sada je potez broj 54, na potezu je bijeli (P1).
On je izgubljen, mogao je da preda partiju, razmišljao je 20 minuta, već je planirao svoj potez… Moj protivnik, Farid Orujov iz Azerbejdžana, odigrao je 54. Kc5 Rb8 55. Ba4 Ke3 i sada, na moje zaprepašćenje, odigrao je Kc5xc3 ???!! (P2)
Prvo sam se nasmijao, misleći da je to šaljiv potez pre predaje partije, ali je odigrao taj potez ozbiljnog lica. Kralj je jasno bio na c5 (ne na sredini dva polja ili tako nešto). Sjedio sam za stolom, to je bila jedina partija u toku. Strpljivo je čekao dok se sudija udaljio na trenutak, a zatim tvrdio da je njegov kralj bio na polju c4 !?!? Naravno, to nema smisla, nema šanse da bih odigrao Rb8 i izgubio tempo samo tako, da top nije bio napadnut potezom 54. Kc5. Kad je sudija došao, suočio nas je obojicu, pokazao sam mu svoj zapisnik sa Kc5 (S1),
bio je tako nepažljiv da je napisao 5 tamo, ali tokom rasprave precrtao je u 4, kako možete videti na njegovom originalnom zapisniku (S2).
To je prvi propust. Zatim je nastavio da mi govori da niko nije bio svedok i da ne mogu dokazati 😃 . To je kao očajni kriminalac na sudu, „riječ protiv riječi“. (drugi propust) Pitam se zašto nije rekao da sam odigrao 54… Rc6 dajući mu topa i „pobjedu“. Onda mi je rekao da umjesto 53. Kxb4?? trebalo je da odigra 53. Bxc4 (P3) i da bi ipak bilo nerješeno (treći propust).
Mislim LOL, to je potpuno ludo NEARGUMENTOVANO, nisam siguran kako da komentarišem to, to je potpuno irelevantno, pogriješio je i bio je izgubljen, to je ono što je važno. Sudija, g. Milorad Maravić iz Srbije naravno nije povjerovao takvom glupom argumentu, naredio nam je da nastavimo posle 54. Kc5. Posle nekoliko besmislenih poteza predao je partiju. Više nije protestovao, prećutno je priznao svoju krivicu, dobro je znao šta je pokušavao da mi uradi… odvratno.
Nismo se rukovali, naravno, i rekao sam mu da ode i da se nikada više ne vrati u Budimpeštu ili ovaj region Centralne Evrope. Onda je on potrčao kod svoje mame u holu (ona mora biti ponosna na ovakvo dijete…). Njegova akcija bila je prethodno smišljena, potpuno odvratna. Bez stida, bez kičme, bez morala. Čak nije to da prizna, jer bi narušilo njegov lik o sebi, njegov ego. Nikada više ne smije igrati partiju šaha.
-Preneseno sa fejsbuka-